Stipić je na panelu Centra za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) koji je održan na Otvorenom univerzitetu u Subotici rekao da taj grad poseduje dokumentaciju sa kojom će početkom sledeće godine dobiti i građevinsku dozvolu za izgradnju međuobjekta za odlaganje životinjskih ostataka.
U Srbiji se oko 273.000 tona godišnje otpada životinjskog porekla odlaže bez prethodnog tretmana, a samo 20 odsto bude prerađeno u kafilerijama - jedan deo se uništava a drugi se ponovo upotrebljava za biogas, hranu za životinje, navedeno je u istraživanju CINS-a koje je objavljeno krajem prošle nedelje (https://www.cins.rs/srpski/researć_stories/article/tone-zivotinjskih-leseva-razbacane-po-srbiji#prettyPhoto).
CINS je naveo da su nebezbedno bačeni životinjski ostaci opasni po zdravlje ljudi i okolinu jer predstavljaju izvor infektivnog materijala i opasnosti za širenje bolesti životinja koje se prenose na čoveka, poput besnila, salmonele, antraksa, ptičjeg gripa i drugih, kao i da mnogi farmeri bacaju otpad po divljim deponijama ili se prećutno zakopava na imanju.
"Neophodno je sistemsko rešenje – izgradnja međuobjekta. Ovakvo prelazno rešenje postoji jer je kapaciet kafilerije u Somboru prebukiran i nemoguće je tretiranje 10 tona životinjskog otpada na mesečnom nivou. Kafilerija Energo zelena u Inđiji bi mogla da opsluži tih 273.000 tone", kazao je Stipić.
Prema njegovim rečima, u funkciji je i stočno groblje u Čantaviru, dok je groblje u Bajmoku zatvoreno ali je nađeno rešenje postavljanjem kontejnera koji radnici JP Čistoća i zelenilo periodično odnose u grobnicu jamu u Subotici.
"Količina otpada koja se odnosi sa farmi varira i povećeva se usled eventualnih bolesti i visokih temperatura tokom leta", rekao je Stipić i dodao da se mnogi građani ne pridržavaju pravila i ostavljaju uginuća na mestima koja nisu predviđena za odlaganje životinjskog otpada.
Dejan Maksimović iz Ekološkog centra Stanište iz Vršca rekao je da je problem nastao zbog zatvaranja Energo zelene i nepostojanja dovoljnog broja međuobjekata za odlaganje animalnog otpada.
"Država je morala da dozvoli privremeno stanje zakopavanja životinja, a ono traje već dve i po godine. Naši kapaciteti su dovoljni kada bi kafilerija Energo zelena, koja je u sporu sa državom, radila jer ispunjava sve evropske standarde", kazao je Maksimović.
On je dodao da u Srbiji postoji samo tri međuobjekta od potrebnih 25.
"Ovo je problem i treba da se reši. Mi sa danom učlanjenja u Evropsku uniju moramo imati sve uslove kada je u pitanju uređivanje ove oblasti jer naši proizvođači neće imati pristup evropskom tržištu", smatra Maksimović.
Stručnjak u penziji Šandor Kormanjoš (iz Naučnog instituta za prehrambene tehnologije u Novom Sadu) rekao je da je životinjska sirovina potencijalni izvor infekcije.
"Ta organska materija vrlo brzo se razgrađuje u prirodi, stvaraju se gasovi neprijatnog mirisa koji zaslužuju da se nazivaju smradom i takva okolina je neprihvatljiva u zdravstvenom i u estetskom smislu", kazao je Kormanjoš.
On je rekao da kafilerije mogu biti i zagađivači životne sredine i da se građani često bune zbog neprijatnih mirisa, kao i da se ulaganjem sredstava taj problem može na adekvatan način sanirati.
Komentari (0)
POŠALJI KOMENTAR