U Briselu sve staje, oči uprte ka Berlinu: Kakva će EU osvanuti nakon izbora u Nemačkoj?
Nemačka se smatra zemljom koja vodi glavnu reč u Evropskoj uniji, a onaj ko je na njenom čelu daje pravac evropskoj politici. Zato nije čudo što su oči EU uprte u parlamentarne izbore u Nemačkoj.
Komentara 0
Jedina dva realna kandidata za nemačkog kancelara su sadašnja kancelarka Angela Merkel (Hrišćansko demokratska unija CDU) i Martin Šulc (Socijalno demokratska partija SPD), donedavni predsednik Evropskog parlamenta.
Čini se da EU za sada može da odahne, jer su male šanse da će neka od evroskeptičnih stranaka prigrabiti vlast u zemlji. Ipak postavlja se pitanje u kom pravcu će EU nastaviti da ide nakon nemačkih izbora jer se CDU i SPD kao i njihovi čelnici ne slažu baš po svim pitanjima. Ne treba zaboraviti i ostale stranke koje mogu da budu deo koalicije koja će činiti buduću vladu.
Bezbednost i odbrana
Sve stranke izuzev ultradesničara AfD zalažu se za evropsku saradnju, ali se ne slažu oko kontrole granica u Šengen zoni i oko izdvajanja novca za odbranu, piše „Politiko“.
Bez obzira na to ko pobedi, za očekivati je da se zalažu za veću ulogu agencije EU za granice Fronteks.
Merkelini konzervativci smatraju da ako Nemačka želi da ostane prosperitetna i bezbedna, jedino rešenje je Evropska odbrambena unija. Sama Merkel je rekla da Evropa mora preuzeti stvar u svoje ruke.
S druge strane SPD ide korak dalje i traži stvaranje Evropske vojske. Sa njima se slažu i Slobodne demokrate (FDP). Čak i pacifistički Zeleni podržavaju dalju evropsku saradnju u oblasti odbrane, ističući da bi "prevencija civilnih kriza" uvek trebalo da bude prioritet.
CDU i FDP se slažu sa NATO smernicama i žele da do 2024. godine iz budžeta za odbranu bude izdvojeno 2 odsto. SDP, s druge strane, kao i Zeleni to ne vide kao rešenje i moguće je da bi blokirali takvu odluku. Levičari Die Linke se protive NATO smernicama i smatraju da EU ne treba da ima svoju vojsku.
Migracija
Svi se, osim AfD, slažu da druge zemlje EU moraju pokazati više solidarnosti, ali se ne slažu oko dugoročnih odgovora na izbegličku krizu. AfD poziva na zatvaranje granica Nemačke i kritikuje šengensku politiku.
Očekujte da će Nemačka postati oštrija prema drugim članicama EU koje nisu spremne da preuzmu svoj deo izbeglica. Međutim, koji će stav zauzeti Nemačka povodom reforme sistema EU za azlante, zavisiće od toga ko je na vlasti.
Evropa ima zajedničku odgovornost za izbeglice – piše u manifestu CDU.
SDP i FDP imaju radikalnije predloge. SDP traži da zemlje koje ne ispunjavaju migrantske kvote trpe određene „hendikepe“, dok bi FDP od tih zemalja tražio novac za pomoć zemljama na koje padne veći teret. Merkel želi dogovore sa afričkim zemljama, poput onog koji je EU imala sa Nemačkom po pitanju smeštaja izbeglica.
SDP su nejasni po tom pitanju, dok FDP želi da nagradi države poput Libana i Jordana koji uzimaju dosta izbeglica, tako što bi im omogućili bolju trgovinu sa EU.
Po pitanju kontroverzne ideje uspostavljanja "vrućih tačaka" u severnoj Africi, gde se prijave za tražioce azila mogu obrađivati a da pritom azilanti ne moraju da budu na evropskom tlu, konzervativci Merklove se nisu izjasnili. FDP se direktno ne bavi ovim pitanjem, ali kažu: "Da bi se ljudi poštedeli izuzetno opasnog putovanja, želimo omogućiti mogućnost podnošenja zahteva za azil iz inostranstva."
SPD se otvoreno suprotstavlja ovoj ideji, rekavši da "zahtevi za azil moraju i dalje biti procesuirani na evropskom nivou." Slično tome, Zeleni kažu da "neće dopustiti EU da se reši svojih problema ostavljajući izbeglice da nestaju u logorima Severne Afrike“.
Kada su u pitanju potencijalne reforme evrozone, Šulcove socijaldemokrate imaju najjasniju ideju i ambiciozne planove. SPD želi evropskog ministra finansija koji bi "koordinisao ekonomsku politiku". Pozicija bi bila povezana sa Evropskom komisijom i nadgledala se unutar Evropskog parlamenta. Evropski mehanizam za stabilnost bi postao neka vrsta MMF-a za evrozonu.
Konzervativci su oprezniji, govoreći o "razvoju evrozone dalje korak po korak ... na primer stvaranjem sopstvenog monetarnog fonda" – za koji ministar finansija Volfgang Šojble i Merkelova kažu da će eurozoni dati sposobnost da odgovori na krize bez mešanja MMF-a. Međutim, oni i dalje ostaju protiv bilo kakvog udruživanja duga evrozone.
Najvidljivije su razlike u stavovima kada je reč o Grčkoj i da li treba da napusti zajedničku valutu ili ne: Dok SPD kaže da "nijednog člana evrozone ne treba gurati da je napusti", FDP želi da "promeni Evropske sporazume kako bi države članice mogle napustiti evrozonu u urednom procesu bez gubitka članstva u EU ".
Rusija
Kada je u pitanju odnos prema Rusiji, CDU se slažu sa trenutnom politikom EU. SPD su tradicionalno prijateljskije raspoložene prema Rusiji i Šulc smatra da treba revidirati sankcije. AfD i Der Linke su još više proruski nastrojeni. I iz FDP su nedavno rekli da bi Nemačka trebalo da prizna rusku aneksiju Krima.