Drži li radio u Srbiji korak sa svetom? Ovaj članak je deo serije stručnih autorskih članaka istaknutih profesionalaca DIRECT MEDIA, jedne od vodećih komunikacijskih agencija u regionu sa akumuliranim višedecenijskim teorijskim znanjem i praksom u oblasti planiranja i zakupa medijskog prostora…Naš sagovornik u četvrtom u nizu serije članaka je Zorana Đokić, Senior Media Buyer/Planner Direct Media
Objasnite aktuelnu poziciju radija u konglomeratu medijskih kanala, s jedne strane u svetu a sa druge strane u Srbiji i SEE regionu
– Uzimajući u obzir podatke koji se objavljuju kod nas, pa i u svetu, može se reći da je slušanost radija stabilna. U Evropi se čak nije značajno promenio ni način kako slušaoci konzumiraju radio – dominatno slušanje je preko FM prijemnika. Ono što je izazov svakog medija, pa i radija, u Srbiji ili bilo gde na svetu, jeste kako da odgovori na trendove: personalizacija, interakcija (dvosmerna komunikacija između publike i medija) i relevantnost konteksta i sadržaja, sve veći broj različitih medija, tehnologija, podeljena pažnja publike, merenje efekata radijskih kampanja…
Radio ima ogroman izazov da ostane relevantan. Upravo da bi to postigao, on mora da kreira sadržaj koji ce moći da se plasira na svim tehnologijama, na svim platformama za uživo emitovanje, odloženo slušanje ili On Demand.
Radio mora da ulaže u sadržaj, jer rezultati koje BBC ostvaruje, posledica su upravo vrhunskog programa koji slušaoci prepoznaju. Kooperacije sa različitim industrijama, poput automobilske, mogu da dovedu do novih, mlađih konzumenta radija i do održavanja stabilne slušanosti kod već lojalne publike.
Predstavite medija planiranje za Radio, u izmenjenim uslovima koje diktira digitalna revolucija
– Svaki mediji, pa i radio kao takav, susreće se sa izazovima koje nameće razvoj nove tehnologije, nove navike u ponašanju potrošača koje se ogledaju i u promeni načina konzumacije medija. Još sa pojavom televizije smatralo se da će radio prestati da postoji, a onda su usledili novi gedžeti (Walkman, iPod, mobilni telefon…) i svaki od njih predstavljao je pretnju po radio. Radio kao medij u nekim zemljama, poput Velike Britanije i Sjedinjenih Američkih Država, čak beleži i rast slušanosti u poslednjih par godina i pored sveprisutne digitalizacije.
On generiše jako visok procenat dosega populacije na nedeljnom nivou od oko 90% u Velikoj Britaniji, dok je u Srbiji taj procenat nesto niži (oko 60% prema TGI).
Digitalna revolucija može imati pozitivan uticaj ukoliko se mediji brzo prilagođavaju promenama i upravljaju njima. Tako danas u razvijenijim zemljama se prelazi sa FM signala na DAB (digital audio broadcasting), menja se i forma programa radija, pa se pored live-a sve više personalizuje sadržaj i omogućava slušaocima da ga sami kreiraju, slušaju kada i ono što njima odgovara. U svakom slučaju, razvoj radija će ići u pravcu personalizacije – postoje već radio stanice koje omogućavaju da slušalac preskoči pesmu i pređe na sledeću, ali da i dalje sluša istog voditelja, a postoje i nove platforme koje fukcionišu tako što algoritam prepoznaje ono što pojedinac voli, i plasira mu one pesme za koje veruje da bi bile njegov izbor. Muzički servisi Pandora i Spotify su nove forme „radija“ za nove generacije konzumenata muzike. U Americi je Pandora imala velikog uspeha, a polako se taj trend kreće ka Evropi, ali i dalje preko 90% slušalaca bira linearno slušanje radija koristeći klasični FM prijemnik. Međutim, ne treba zanemariti i činjenicu da i BBC i NPR upravo istražuju sve mogućnosti slušanja radija „na zahtev“.
Najveći problem radija u Srbiji je nedostatak advertising budžeta i Know-How koji bi omogućili investiciju u kvalitetniji sadržaj na stanicama i samim tim zadražao slušaoce uz ovaj medij.
Glavni oglašivači na radiju u svetu su trgovinski lanci, banke i auto industrija. U Srbiji, banke zbog limitiranih budžeta i mogućnosti praćenja konverzija na digitalu, radije se odlučuju da budžete realizuju na Facebook-u, Google-u ili na sajtovima lokalnih izdavača, dok auto industrija nije razvijena. Ono što je prednost radija u Srbiji, a što uveliko koristi retail sektor, jeste upravo lokalna mreža stanica i jeftino oglašavanje koje efektivno gradi lojalnost u manjim gradovima i na različitim teritorijama.
Na koji način je Direct Media kao jedna od najvećih regionalnih medijskih agencija /sistema ogovorila na gore navedene promene?
– Direct Media, za razliku od drugih agencija, ima ceo sektor posvećen radiju – planiranju, zakupu prostora, odnosu sa stanicama i izradi radijskih strategija za brendove koje mogu vrlo kontrolisano da donesu značajne benefite na podizanju awareness-a, građenju i jačanju brenda, promovisanju radijskih oglasa za konkretne kampanje.
Već pet godina sam deo Saveta RAB Srbija (Radio Advertising Bureau), gde zajedno sa stanicama pokušavamo da nađemo optimalna rešenja za podizanje svesti o značaju radija kod oglašivača, ali ujedno i za promovisanje radija kao medija kako bi se održala slušanost i novim generacijama odraslim uz internet razvila lojalnost ka autentičnom audio sadržaju koji predstavlja nove trendove u muzici, daje dnevne korisne informacije ili deli emotivne ili zabavne priče radio voditelja karakteristične za ovaj medij.
Autor: Redakcija Advertiser Serbia
Facebook
Twitter
LinkedIn
RSS