Strast. Tim. Srbija.

Momci koje su otpisali skoro svi osim njihovog selektora uoči Evrobasketa kada se broj otkaza od igrača koji su osvojili srebro na Olimpijskim igrama popeo na šest su među četiri najbolje selekcije na "starom kontinentu".

Milan Mačvan, Bogdan Bogdanović, Vladimir Lučić, Dragan Milosavljević, Stefan Birčević, Vladimir Štimac, Branko Lazić, Vasilije Micić, Marko Gudurić, Stefan Jović, Ognjen Kuzmić i Boban Marjanović su "A" klasa.

Ako oni koji u to sumnjaju se nisu uverili protiv Letonija i Turske, jesu sigurno protiv Italije. Nastavili su niz nepobedivosti naše selekcije protiv "Azura" koji traje od 1999. godine.

Razbili su ekipu koju predvodi četvorostruki šampion Evrope Etore Mesina, čovek prema kojem izuzetno poštovanje gaji jedan Kobi Brajant, a koga je u svoj stručni štab San Antonio Sparsa doveo legendarni stručnjak Greg Popović.

Tim koji u svom sastavu ima NBA zvezdu Marka Belinelia, evroligašku Luiđija Datomea, i jednu u nastajanju Nikolu Melija. Kvalitet poslednje dvojice potvrđuje to što ih je u svoj Fenerbahče doveo najtrofejniji trener Evrope Željko Obradović.

Možda Italijani nisu nivo Španije, možda čak ni davno eliminisane Litvanije ili Francuske, ali jesu tim koji je stigao na korak od borbe za medalju i to ih čini sjajnim. A osim prvih pet minuta, nije bio ni do kolena "Orlovima" tokom ostatka duela u Sinan Erdem Domu.

Plašili su se naših centara, spremili su se za njih, a oni su iz "pregazili". Odnos u skokovima 44-19! Imali smo samo u napadu tek dva manje nego rival ukupno!!! Kuzmić i Marjanović zajedno 19 poena i 14 uhvaćenih lopti.

Znali su da je Bogdanović vođa srpske "navale", često ga udvajali, a on im je, iako je imao užasno šutersko veče (1/9 trojke), ubacio 22 poena, pogađao kada se "lomio" rezultat u trećem kvartalu, te uz to imao šest uhvaćenih lopti i četiri proigravanja. O vrhunskoj odbrani, pre svega "pika", ne treba ni trošiti reči.

Nisu imali rešenje ni za naša krila, Lučić je odigrao najbolji meč na prvenstvu sa 11 poena i četiri skoka, a razbijao ih je i kapiten Mačvan sa 13 poena i šest uhvaćenih.

Ono što posebno izaziva zadovoljstvo nije visok nivo košarkaške igre koji je naša selekcija dostigla, nego strast, volja, želja, požrtvovanje, "moć u očima" kako je rekao selektor, koje iskazuju u svakom napadu, kod svake odbrane, na tajm-autu.

Ono što ovu reprezentaciju čini posebnom je što je to bez ikakve sumnje najbolji TIM na ovom šampionatu. Nijedna selekcija nije pokazala ovakav nivo kohezije kao "Orlovi".

Nije ni čudo što selektor već danima ponavlja koliko je ponosan na ove momke. Ne postoji izjava bez te sintagme. Toga svaki rival treba da se plaši.

A sledeći su Rusi. Opet. I Aleksej Šved. Glavni kandidat za MVP nagradu.

Ovaj momak i kad odigra lošu utakmicu on je dobije. Pogađao je tek sveki treći šut protiv Grka, ali je i to bilo dovoljno da "Zbornaja" slomi Helene (74:69).

Kontrolisali su Grci meč tokom većeg toka, imali i dvocifrenu prednost, Printezis je bio nezaustavljiv u reketu, Kalates je sjajno probijao, ali džaba.

Voroncevič je dva-tri puta podviknuo, "složio" odbranu i uspostavio red u napadu, pogurao sa nekoliko reči i Šveda, a čim je ovaj "vezao" nekoliko koševa i asistencija, Rusi su preuzeli kontrolu.

Mozgov i pomenuti Voroncevič su zagospodarili reketom (22 skoka), pa je "mašina iz Belgoroda" dobila više prostora u napadu. To je razmrdalo i ostatak ekipe koji definitivno slama rivala u trenucima dok je Šved čekao prekid igre kako bi posle 30-ak sekundi odmora se vratio na parket u samoj završnici.

Pre desetak dana Rusi su nadigrali Đorđevićeve pulene. Međutim, od tada se dosta toga promenilo, pre svega kod Srbije. To nisu isti "Orlovi", ni približno. A Rusi? Pobedili su Hrvate i Grke. Biće žestoko u petak.

Oba tima imaće po dan pauze, četvrtak je rezervisan za prvo polufinale, a očekujemo spektakl. Dragić i Dončić napadaju braću Gasol.

Španija i Slovenija igraju u četvrtak od 20:30, a Srbija i Rusija dan kasnije u istom terminu. Finale je u nedelju, kao i borba za bronzu.