Može li se preko Grčke do stabilnog snabdevanja gasom?

Grčka planira da u luci Aleksandropolis izgradi terminal za tečni prirodni gas, takozvani LNG terminal, kapaciteta 6,1 milijardu kubika gasa godišnje. Za tu investiciju, partnere traži u privatnim kompanijama, a po 20 posto udela nudi i Bugarskoj i Srbiji.

Ministar rudarstva i energetike Aleksandar Antić kaže da taj projekat deluje interesantno sa stanovišta gasnog snabdevanja i sigurnosti.

Međutim, dodaje ministar, te podatke treba dobro pogledati, videti da li ta investicija ima smisla i na kraju doneti odluku.

Predsednik Udruženja za gas Srbije Vojislav Vuletić kaže da je snabdevanje Srbije iz više pravaca i od više dobavljača svakako korisno.

"Ukoliko se ugovori i snabdevač, onda vredi graditi i terminal", smatra Vuletić.

Terminal bi koristio ako se ima u vidu da Srbija i Bugarska već razvijaju projekat gasovoda od Niša do Sofije, a naši susedi grade dalje gasovod do Grčke.

Rumunija ima velike domaće rezerve, pa Srbija razmatra i gasno povezivanje Mokrin–Arad.

Ministar Antić navodi da sa srpske strane treba da se uradi jedna veoma kratka deonica od samo sedam kilometara gasovoda.

"Ja ću 28. biti u Bukureštu. To će biti prilika da razgovaramo sa Rumunima, ali i da nastavimo razgovore sa Evropskom komisijom za podršku", najavljuje Antić.

Evropska unija pooštrava mere za sigurnost snabdevanja gasom svojih članica.

Izvestilac Evropskog parlamenta Jirži Busek navodi da EU ima pravno obavezujući mehanizam solidarnosti u slučaju ozbiljnih problema sa isporukom gasa.

"Imamo i liste zaštićenih kupaca, isporučioca gasa i zaštićenih primaoca. Imamo krizne planove, a Parlament uvodi i 'Koridore hitnih zaliha' i obaveznu regionalnu saradnju", dodaje Busek.

Evropska unija dve trećine potrošnje prirodnog gasa pokriva uvozom od čega je jedna trećina ruski gas, a ostatak stiže najviše iz Norveške, Alžira i Katara.

Gas se doprema gasovodima i brodovima preko LNG terminala.