Intervju Nebojša Atanacković: Moramo da vodimo računa o postojećoj privredi

“Po zakonu do 15. septembra treba da se ustanovi minimalna cena na Socijalno-ekonomskom savetu, koji sve odluke donosi konsenzusom. To znači da bi sve tri strane trebalo da se dogovore koliko od 1. januara treba da bude nova minimalna cena rada. U Uniji poslodavaca mi smo se dogovorili da prihvatimo zahtev sindikata jer smatramo da je važno da minimalna cena rada bude veća. Ali, nikako ne možemo da prihvatimo da finansijsko opterećenje privrede u narednoj godini bude automatski veće.”

*Ko je bio više iznenađen vašim stavom, odnosno stavom Unije, predstavnici vlasti ili sindikata?

I jedni i drugi su bili iznenađeni. Bilo je pitanja da li smo se mi dogovarali sa sindikatima, kako je moglo da izgleda, ali mi smo se zaista neposredno pre četvrtog sastanka Radne grupe dogovorili. I ranije smo govorili da je potrebno povećati ne samo minimalnu nego i ostale zarade jer to pozitivno utiče na ukupan promet, ali nemamo mogućnost da to iz dosadašnjih profita i potencijala privrede uradimo.

*Šta su poslodavci vagali?

MI smo imali dve verzije, prvu da nikako ne možemo ići na povećanje veće od tri odsto, za koliko bi eventualno u narednoj godini mogao da se poveća bruto društveni proizvod; drugo da ćemo ići do sedam odsto, što bi iznosilo 139 dinara, pod uslovom da država odustane od toga da povećava sopstveni prihod i to kompenzuje kroz povećanje neoporezovanog dela zarada.

*Sindikati su tražili mnogo više?
Da, skoro 20 odsto, 154 dinara po ceni sata. Ali nijedan pokazatelj privrednog rasta ne daje osnove za zahteve sindikata, koje mi razumemo, samo privreda nema mogućnosti da to podnese.

*Posle svega, vi i sindikati ste na istoj strani očekujete od države da se odrekne povećanog dela. Očekujete li da će država to i uraditi?

Teško je to reći, ali ako država ne može da iznese teret povećanja na 154 dinara, treba da ide do granice koju je i sama obećavala o povećanju plata određenim delovima u javnom sektoru. Očekujem da će država prihvatiti to da nije u redu da se privreda dalje opterećuje većim zahvatanjima iz zarada i da će prihvatiti da je potrebno povećati zarade, minimalne i druge, ali ne na teret privrede koja to ne može da podnese.

*Razgovarali ste s ministrom rada, ali ovde su važna ministarstva finansija i privrede.

Tako je. Ističe poslednji trenutak da se dogovorimo na Socijalno-ekonomskom savetu. Ja se nadam da će Ministarstvo finansija izaći sa svojom računicom, ali bilo bi dobro da se usaglasimo na Socijalno-ekonomskom savetu. Ako se to ne desi, ostaje na Vladi da ona odluči da li će i koliko povećati minimalnu zaradu.

*A Ministarstvo privrede?

Mi očekujemo da Ministarstvo privrede podrži stav Unije poslodavaca. Zato što smatramo da to ministarstvo u Vladi treba da ima stavove i, bez obzira na mišljenja nekih drugih ministara i ministarstva, ide ka tome da privreda dobije novi zamah.

Pozdravljamo opredeljenja za godine podrške preduzetništvu, ali to se mora reflektovati i kroz finansijsku podršku; ne samo na to da ćemo razvijati privredu kroz nove subjekte, subvencije i slično. Jednostavno, moramo da vodimo računa o postojećoj privredi, da ona počne da bude investitor novih zamaha.

Vidite, sada kada govorimo o investicijama govorimo o stranim investitorima, malo je među domaćim privrednicima onih koji su u stanju da investiraju. A logično je da ne mogu da investiraju ukoliko imaju suviše velika opterećenja. Fiskalno opterećenje je veliko u odnosu na zarade, a mi imamo brojna parafiskalna opterećenja koja ničim nisu opravdana, kao što su određena zahvatanja lokalnih samouprava. Konkretno, kad je reč o porezu na imovinu gleda se tržišna cena iako privredni objekti nisu na tržištu, ne prodaju se, oni služe za delatnost i neosnovano je oporezivati ih maksimalnim porezom kao da su na tržištu.

Pogledajte intervju ---->>>