Savić: Arkan mi je rekao da mu je šef Jovica Stanišić

Borivoje Savić je precizirao da mu je Ražnatović to rekao tokom susreta u kafiću "Trozubac" u Beogradu.

Neposredno pre toga, Ražnatović se vratio iz Zagreba gde je, kako je svedok rekao, "po dogovoru Slobodana Miloševića i Franje Tuđmana bio u zatvoru".

Jedan od osnivača Srpske demokratske stranke u Slavoniji, Savić je juče posvedočio da je da je, u proleće 1991. godine, SDB Srbije u istočnu Slavoniju poslao Ražnatovićevu paravojsku koja je počinila teške zločine nad nesrpskim civilima.

"Čim su došli na teren, sve Hrvate i Mađare su likvidirali i pobacali u bunare... Arkanova garda bila je i zakon i sud", rekao je svedok.

On je juče naglasio da mu je dolazak Ražnatovićeve jedinice najavio tadašnji ministar unutrašnjih poslova Srbije Radmilo Bogdanović.

Savić je i danas rekao da su Ražnatovićeva i druge paravojske, tokom borbenih dejstava išle iza JNA i "čistile" sela.

"Naredba JNA je bila da vojska ne sme ništa raditi civilima, ali iza njih ide ekipa koja radi čišćenje, a to su oni junaci koji ubijaju starce, pale i pljačkaju", kaže Savić.

Tokom unakrsnog ispitivanja, Stanišićev branilac Vejn Džordaš pitao je svedoka na kojem je zvaničnom položaju Stanišić bio u maju 1991.

"Ne znam", odgovorio je Savić. Isti odgovor on je dao i na braniočevo pitanje kome je Stanišić tada odgovarao.

Na sugestiju advokata Džordaša, svedok je potvrdio da Stanišića u to vreme nije video u SAO Slavonija, Baranja i Zapadni Srem (SBZS) i da nije s njim kontaktirao.

Odbrana: Savić ne pravi razliku između SDB-a i Resora javne bezbednosti

Osvrćući se na jučerašnju tvrdnju svedoka da je Ražnatovića kontrolisao SDB Srbije, Stanišićev branilac sugerisao je da Savić ne pravi razliku između te službe i Resora javne bezbednosti MUP-a Srbije, čiji je čelnik Radovan Stojčić Badža delovao u istočnoj Slavoniji i blisko sarađivao s Ražnatovićem.

"Stojičića su zvali Miloševićev policajac, bio je pomoćnik ministra unutrašnjih poslova Srbije koji je postavljen za komandanta Teritorijalne odbrane Borovog Sela...Njega je postavila Služba", odgovorio je Savić.

Ponovio je i tvrdnju da je SDB Srbije "formirao celu vladu SAO SBZS", iako je na pitanje branioca kako je tačno ta vlada formirana odgovorio da "ne zna".

Iz Beograda je, po Saviću, preko ljudi koje je identifikovao kao bliske SDB-u Srbije, Srbima u Hrvatskoj nuđena pomoć u ostvarivanju "vrlo probojne parole - mi ćemo biti jedna država".

Kao osobe koje su tu pomoć nudile imenovao je Iliju Petrovića i Iliju Končarevića.

Upitan ko se, osim njih, mešao iz SDB-a Srbije, svedok je odgovorio da "nije vodio evidenciju".

Stanišićev branilac pitao je, zatim, svedoka zašto je na prvom suđenju Stanišiću i Simatoviću 2008. godine izjavio da su Končarević i Petrović bili pripadnici vojne službe bezbednosti, a sada tvrdi da su bili u SDB-u Srbije.

"Oni su se jednom predstavljali kao vojna služba, a jednom kao SDB... To je bio model ponašanja", uzvratio je svedok, tvrdeći da su se "u sistemu" službe "preplitale".

Stanišićev branilac pitao je svedoka i kakve su bile "specijalne legitimacije" koje su, kako je ranije izjavio, imali Končarević i Petrović.

"Legitimacije Srpske radikalne stranke... Znači Služba pravi SRS", odgovorio je Savić.

"Znači, znak njihove pripadnosti SDB-u Srbije je bila legitimacija SRS-a", sugerisao je advokat Džordaš. "Kad nepismenom čoveku pokažu legitimaciju... To je za lakoverne", neodređeno je uzvratio svedok.

Savić je ostao pri jučerašnjem iskazu da je SDB Srbije naoružavala Srbe u Slavoniji "pod plaštom SDS-a".

Na pitanje kako zna da je oružje slao SDB Srbije, a da nije, recimo, švercovano, svedok je odgovorio: "A ko može obezbediti dopremanje oružja preko granice bez policijske i druge kontrole? SDB, ko će drugi".

"Zašto SDB, a ne vojna služba bezbednosti ili MUP?", insistirao je Stanišićev branilac. "Zato što je od toga profitirala, svi su bili na profitu", uzvratio je svedok.

"A zašto upirete prstom na SDB Srbije, ako su svi profitirali", glasilo je sledeće pitanje advokata Džordaša. "To niko nije mogao organizovati sem Službe", tvrdio je Savić.

Ponovio je i da mu je u to vreme Ilija Kojić, koji je kasnije potvrdio da je radio za SDB Srbije, ponudio oružje, rekavši da je "od Stanišića".

Savić: Goran Hadžić voleo da izigrava vođu

Stanišićev branilac predočio je svedoku njegovu raniju izjavu da je lidera SAO SBZS Gorana Hadžića "Beograd kontrolisao i manipulisao od kraja 1991", na šta je Savić rekao da je Hadžić pod uticajem Beograda "bio uvek".

Upitan zašto je onda izjavio da je vlast Slobodana Miloševića kontrolisala Hadžića od kraja 1991. godine, svedok je rekao: "Po meni, kontrola nije bitna i oročena. Ne znam šta bi značilo da je Milošević imao kontrolu nad njim".

Za Hadžića je Savić rekao da se početkom maja 1991. preselio u Bačku Palanku, kod kuma Mihalja Kertesa, koga je nazvao Miloševićevim čovekom od poverenja zaduženim za pomoć Srbima u Hrvatskoj.

Hadžić je "samo povremeno dolazio po plen, nije ga zanimao posao, ali je voleo da izigrava vođu", rekao je Savić.

Ratnog predsednika Republike Srpske Krajine Gorana Hadžića, Haški tribunal je optužio za ratne zločine, ali je on umro prošle godine, pre kraja suđenja.

Svedoka Savića će sutra unakrsno ispitivati odbrana drugooptuženog Simatovića.

Stanišića (66), koji je od 1992. bio šef SDB-a Srbije, i njegovog pomoćnika Simatovića (67) optužnica tereti za progon, ubistva, deportacije i prisilno premeštanje hrvatskih i muslimanskih civila tokom ratova u Hrvatskoj i BiH, 1991-95.

U četiri tačke optuženi su za zločine protiv čovečnosti, a po petoj za kršenje zakona i običaja ratovanja.

Zločini za koje su optuženi Stanišić i Simatović počinjeni su, kako tvrde tužioci, tokom sprovođenja udruženog zločinačkog poduhvata, čiji je cilj bilo trajno i nasilno uklanjanje Hrvata i Muslimana sa velikih delova teritorija Hrvatske i BiH, radi ostvarivanja srpske dominacije.

Na čelu zločinačkog udruženja bio je, prema tužiocima, tadašnji predsednik Srbije Slobodan Milošević.

Posle prvog suđenja, koje je nakon jednog neuspelog pokušaja počelo 2009, prvostepeno veće Haškog tribunala oslobodilo je 29. maja 2013. Stanišića i Simatovića krivice po svih pet tačaka optužnice.

Apelaciono veće Tribunala usvojilo je, 15. decembra 2015, ključne osnove žalbe koju je na tu presudu uložilo Tužilaštvo.

Poništilo je oslobađajuću presudu i naložilo da proces bude ponovljen.