Najviši evropski sud zaključio je da je EU imala pravo da naloži nacionalnim vladama da usvoje kvote za prijem većinom sirijskih izbeglica premeštenih iz Italije i Grčke, koje su se prve našle na udaru talasa migranata i izbeglica, prenosi Rojters.

"Sud odbacuje pravne akcije koje su preduzele Slovačka i Mađarska protiv privremenog mehanizma za obaveznu relokaciju tražilaca azila", saopštio je sud sa sedištem u Luksemburgu, uz napomenu da taj mehanizam trenutno omogućava Grčkoj i Italiji da izađu na kraj s posledicama migracione krize iz 2015. i da je "srazmeran".

Plan o kvotama koji je uspostavila Evropska komisija usvojen je većinskim glasanjem država članica, dok su mu se usprotivile bivše komunističke zemlje na istoku Evrope koje tvrde da njihova društva nemaju kapaciteta da prime pretežno muslimanske imigrante.

Plan predviđa premeštanje, odnosno takozvanu relokaciju 160.000 ljudi, ali je do sada premešteno samo oko 25.000 migranata.

Šemu raspodele migranata po kvotama Brisel je pokrenuo pre dve godine kako bi prisilio države članice EU da prime hiljade tražilaca azila, ali je ta šema od početka bila sporna.

Zvaničnici u Briselu su upozorili da je šema pravno obavezujuća za sve države članice, uključujući i one koje su glasale protiv kvota kao što su Mađarska, Slovačka, Češka Republika i Rumunija.

Prema tom planu, Mađarska mora da primi više od 2.300 tražilaca azila, dok Slovačka ima obavezu da dugoročno primi njih 1.400.

Međutim, u junu je Evropska komisija pokrenula pravnu akciju protiv Poljske i Mađarske jer nisu primile nijednog tražilaca azila.

Preduzela je pravnu akciju i protiv Češke Republike jer je prestala da prima migrante, ali je poštedela Slovačku koja se saglasila da primi manji broj migranata.

Iako je prvobitno glasala za ovaj plan, Poljska se naknadno snažno suprotstavila šemi otkako je desničarska vlada tamo došla na vlast.

Akcijom EU, tri zemlje bi se mogle naći pred Evropskim sudom pravde i mogle bi biti strogo finansijski kažnjene.

Što se ostalih zemalja članica EU tiče, i one odugovlače sa primenom šeme iako su glasale za nju, pri čemu je samo nekoliko zemalja ispunilo svoje obaveze i primilo migrante, a to su Grčka, Italija, Nemačka, Švedska i Austrija, navodi AFP.

Sijarto: Politika je silovala evropsko pravo i vrednosti

Mađarska, Slovačka i Nemačka reagovale su danas na odluku Evropskog suda pravde o zakonitosti šeme kvota EU za raspodelu migranata, pri čemu je mađarski ministar spoljnih poslova Peter Sijarto ocenio sudsku odluku kao "zaprepašćujuću i neodgovornu".

"Politika je silovala evropsko pravo i vrednosti", rekao je Sijarto komentarišući odluku suda, prenosi Rojters uz ocenu da to nagoveštava dalje pravne borbe sa evropskim vlastima po pitanju kvota.

Evropski sud pravde odbacio je ranije danas tužbe Slovačke i Mađarske na plan EU o kvotama za raspodelu migranata, a sudskom odlukom podržano je pravo Brisela da prisili države članice na prijem tražilaca azila.

Sijarto je u reagovanju istakao da odluka suda, prema kojoj države članice EU moraju da prime izbeglice i tražioce azila, "ugrožava bezbednost i budućnost cele Evrope".

Istovremeno, slovački premijer Robert Fico rekao je da Slovačka poštuje odluku najvišeg suda EU o odbacivanju tužbi Slovačke i Mađarske na migracionu politiku Unije, ali je istakao da njegova zemlja neće promeniti svoj negativni stav o kvotama za raspodelu izbeglica.

"Nastavićemo da radimo na tome da se solidarnost izrazi na druge načine, umesto što nam se silom nameću migranti iz drugih zemalja koji ionako ovde ne žele da budu", poručio je Fico, prenosi Rojters.

S druge strane, šef nemačke diplomatije Zigmar Gabrijel pozdravio je odluku Evropskog suda pravde, pozvavši na brzu akciju država članica.

"Uvek sam govorio našim istočnoevropskim partnerima da je ispravno razjasniti pitanja pravnim putem ukoliko postoji sumnja. Ali, sada možemo očekivati da se svi evropski partneri pridržavaju sudske odluke i da bez odlaganja primene sporazum", saopštio je Gabrijel.

Poljska: Migrante i dalje ne primamo, uprkos odluci suda EU

Poljska i dalje neće primati migrante po kvotama za njihovu raspodelu koje predviđa plan EU, uprkos odluci najvišeg evropskog suda da Brisel ima pravo da prisili države članice da prihvate tražioce azila, izjavila je danas poljska premijerka Beata Šidlo.

"Bila sam sigurna da će sud doneti ovakvu odluku, ali to apsolutno ne menja stav poljske vlade u vezi sa migracionom politikom", rekla je Šidlo novinarima na marginama poslovne konferencije, prenosi Rojters.

Iako je prvobitno glasala za plan o kvotama, Poljska se naknadno snažno suprotstavila toj šemi otkako je desničarska vlada tamo došla na vlast, navodi AFP.

U junu je Evropska komisija pokrenula pravnu akciju protiv Poljske i Mađarske jer nisu primile nijednog tražilaca azila, kao i protiv Češke Republike jer je prestala da prima migrante.

Akcijom EU, tri zemlje bi se mogle naći pred Evropskim sudom pravde i mogle bi biti strogo finansijski kažnjene, navodi francuska agencija.

Junker Orbanu: Solidarnost je dvosmerna ulica

Predsednik Evropske komisije Žan Klod Junker poručio je mađarskom premijeru Viktoru Orbanu da je solidarnost "dvosmerna ulica" i da je EK spremna da "hitno razmotri" zahtev Mađarske za isplatu polovine od 883 miliona evra za zaštitu spoljnih granica Unije u specifičnim i hitnim slučajevima.

Junker je podsetio da je Mađarskoj na raspolaganje dato 25 milijardi evra strukturalnih fondova za period od 2014. do 2020. godine, dodavši da je to najveća suma koju je dobila bilo koja država članica.

Prošle nedelje, Orban je Komisiji uputio zahtev da Evropska unija Mađarskoj isplati oko 441 milion evra, što je polovina od uložene sume od 883 miliona evra, za troškove zaštite mađarskih granica tokom migrantske krize.

Junker je naglasio da je Mađarska 2015. godine odbila ponudu da primi 54.000 migranata i uz to dobije četiri miliona evra, dodavši da je Mađarska bila sposobna da se osloni na druge forme operativne i finansijske podrške između 2014. i 2015. godine, kao i to da su toj zemlji dodeljene tri hitne isplate u visini od 6,26 miliona evra.

Predsednik EK rekao je i da je Mađarskoj dodeljeno 40 miliona evra za Fond unutrašnje bezbednosti za period od 2014. do 2020. godine.