SAHRANJEN SLAVNI TRUBAČ: Grmelo Sviraj, sviraj Fejate

UZ zvuke trube je rođen i sahranjen, a između su protekle decenije ispunjene muzikom i slavom koja će se još dugo pronositi ovim prostorima. Fejata Sejdića "kraljem trube" proglasile su kolege trubači jer je za njih bio idol i sinonim ljudskosti i poštovanja. U krugu porodice i istinski prijatelja i poštovalaca njegove muzike sahranjen je u sredu nadomak Bojnika, na seoskom groblju u rodnom Dragovcu.

- Dočekala Stana svoju ljubav, svog Fejata, izgovarali su pored odra rođaci koji pamte veliku ljubav krinisanu sa dve ćerke i sinom Zoranom. Stoje zagrljeni jedni pored drugih i teško im je da poveruju da stuba porodice više nema.

- Moj otac je bio veliki gospodin ali ga slava nije promenila, bio je uvek tu za sve nas - pričaju uplakane ćerke Mila i Suzana.

- Voleo je da bude lepo doteran, pa smo ga i za onaj svet opremile kako dolikuje. Najviše je voleo da nosi bela odela, a beli šešir mu je bio zaštitni znak.

O Fejatu se mogu napisati mnoge knjige, ali o njemu najbolje govori njegova muzika i to je najvrednije nasleđe koje je ostavio svojim potomcima. Zato je najdirljiviji trenutak na sahrani bio kada je njegov unuk Nebojša zasvirao trubu. Suze su mu se slivale niz lice dok je nad dedinim odrom svirao "Baladu", Fejatovu numeru. A kada je sahrana završena brdom iznad Dragovca zaorila se pesma "Sviraj, sviraj Fejate".

- Došao sam da mu u ime opštine Lučani i Sabora trubača u Guči poslednji put kažem hvala za sve što je učinio na promociji naše muzike. Bio je omiljen među trubačima, ali i među svim žiteljima Lučana - rekao je Milivoje Dolović, predsednik IO Sabora trubača.

PUT Bojnika na vest o smrti svog dede uputio se i harmonikaš Saša Demirović iz Pariza.

- Mnogo mi je pomogao u karijeri. Bio je moj uzor i veliki prijatelj - kaže Saša.

A, iz Makedonije je doputovao Naser Kadriju iz Štipa. On se priseća da su se upoznali 1981. godine u Guči i da su od tada bili iskreni prijatelji: - Bio je i ostaće legenda!