Srbija i korupcija

Dobro se zna da je koren ukupne korupcije u srpskom društvu upravo državni aparat, samo što se do danas niko nije usuđivao da dirne u vrh korupcije, odnosno u nosioce pravosudnih funkcija i funkcija u javnim preduzećima. Razlog je jednostavan. Direktori javnih preduzeća su usko povezani sa partijama i u većini slučajeva direktorska mesta su plen u međukoalicionoj podeli mesta nakon osvajanja vlasti. Na ta mesta dolaze ljudi iz partija ili oni koji su bliski strankama. Stručnost i znanje se retko podrazumevaju. Dakle, nema šanse da partije, koje su podelile vlast, same sebe počnu da kontrolišu. To je u dosadašnjoj istoriji višestranačja u Srbiji dobro poznato. Jedini izuzetak u tome je bio bivši gradonačelnik Zrenjanina Goran Knežević, protiv kojeg je u toku suđenje u Specijalnom sudu u Beogradu.

Sudije, tužioci, advokati, ali i radnici po pisarnicama i na šalterima generatori su korupcije. Na odluke sudija ili tužilaca običan svet ne može da utiče, dok se za one koji imaju dovoljno novca ili moći uvek nađu olakšavajuće okolnosti, koje bi zapravo trebalo da budu otežavajuće. Zato je i veliko nezadovoljstvo i nepoverenje u pravosudni sistem. Na stranu dužina suđenja. Da je korupcija prisutna u pravosuđu dovoljno je setiti se slučaja sudije tadašnjeg Vrhovnog suda Ljubomira Vučkovića, koji je osuđen u Specijalnom sudu na šest godina zatvora, zbog korupcije.

Dobro je poznato da je korupcija razvalila sve državne institucije. Nema institucije u kojoj nije bilo afera. Ali je jako malo doživelo sudski epilog. Najstrašnije je što nijedan posao ne može da se uradi dok se ne podmiti, „nađe veza“. Čak i za najbanalnije poslove u administraciji.

Srbija je sigurno jedina zemlja koja ima dve agencije za borbu protiv korupcije, ali su obe neefikasne. Prva – Savet za borbu protiv korupcije, koji je osnovala Vlada kao savetodavno telo, osnivač ne zarezuje ni dva odsto i ne komunicira s njim. Druga – Agencija za borbu protiv korupcije zaživela je tek od 1. januara, pa je i logično da nema nekih vidljivijih rezultata iza sebe.

Specijalno tužilaštvo se odlučilo na veoma nepopularan korak među „nosiocima fotelja“, ali na najispravniji način u pokušaju da se očuva zdravo državno tkivo, kojeg nema još mnogo. Što je položaj viši, to je korupcija veća. Ili preciznije – što je neko na višem položaju, to je i uticaj na važne odluke veći, pa su samim tim i ulog, ali i novčani „apetiti“ viši. Nije ni čudo što smo po korupciji u svetu na 83. mestu od 180 zemalja.