U upravo objavljenoj uporednoj analizi ekonomija dve zemlje, potpredsednik Mudisa i koautor analize, Evan Vohlman, navodi da je hrvatska ekonomija približno za trećinu veća od srpske i da je njeno članstvo u EU podstaklo sveobuhvatnu reformu institucija.

"S druge strane, veći reformski zamajac u Srbiji poslednjih godina podržaće konvergenciju prihoda, a investicijama će verovatno ići na ruku poboljšanje poslovnog okruženja zemlje u poslednje vreme", ocenjuje Vohlman.

Obe zemlje, kako dodaje, nose velik teret dugova, ali će fiskalna konsolidacija dovesti do postepenog poboljšanja.

Nivoi duga u obe zemlje su znatno viši u odnosu na prosek zemalja koje imaju slične ocene rejtinga, navodi se u izveštaju, ali je srpski dug manji:

"Udeo duga Hrvatske u bruto domaćem proizvodu (BDP) iznosio je 2016. godine 84,2 posto, dok je u Srbiji on iste godine bio 74 procenta BDP-a, u poređenju sa prosekom od 47,6 odsto BDP-a u zemljama sa Ba rejtingom".

U izveštaju se napominje da, uprkos poboljšanju fiskalne situacije od finansijske krize, sektor državnih preduzeća u Srbiji i dalje predstavlja veći fiskalni rizik, ali i dodaje da su "u toku reforme za smanjenje rizika budućih zahteva državnih preduzeća prema budžetu, uključujući i restrukturiranje gubitaških javnih preduzeća".

Ipak, za razliku od Hrvatske, Srbija nije podložna propisima EU o državnoj pomoći, koji ograničavaju mogućnosti za direktnu državnu pomoć i obezbeđuju određeni stepen eksternog nadzora, primećuje Mudis.

Stope nezaposlenosti u obe zemlje su smanjene, konstatuje agencija i ističe da su zakonodane reforme u Srbiji koje su sprovedene 2014. godine dovele do većeg stope aktivnog stanovništva i snažnijeg rasta zaposlenosti zahvaljujući privatnom sektoru.

"Nastavak integracija sa EU i kontinuirani napori za poboljšanje investicione klime ključni su za ubrzanje potencijala rasta u oba zemlje", zaključuje se u izveštaju Mudisa.