Spomen ploča nekadašnjem gradonačelniku Beograda, profesoru i arhitekti Bogdanu Bogdanoviću otkrivena je danas na Vračaru, u Mekenzijevoj ulici.
Bogdan Bogdanović bio je gradonačelnik Beograda od 1982. do 1986, profesor Beogradskog univerziteta i arhitekta.
Beograđani će ga se sećati po "Tramvajem u XXI vek", odnosno povezivanju Novog Beograda sa tramvajskom mrežom "kruga dvojke", koji je "gradonačelnik u farmerkama" sproveu uprkos protivljenju dela struke.
Osnovao je Seosku školu za filozofiju arhitekture nadomak Beograda, a iza sebe je ostavio 23 spomenika od kojih su najpoznatiji Spomenik žrtvama fašizma u Drugom svetskom ratu i Kameni cvet u Spomen području Jasenovac.
Gradski menadžer Goran Vesić je rekao da će ovom pločom nove generacije znati gde je živeo jedan od najznačajnijih Beograđana.
"Uradio je mnogo za života da se ovaj narod i zemlja seti onih koji su stradali kako bismo živeli u slobodi", rekao je Vesić.
Predsednik Opštine Vračar Milan Nedeljković rekao je da je ovo 16. spomen ploča otvorena značajnim Vračarcima.
"Mi njemu odajemo počast ovom spomen pločom i ko god prođe Mekenzijevom znaće da je Bogdan ovde živeo", rekao je Nedeljković.
CENJEN I OMALOVAŽAVAN
Iako je bio jedan od kulturnih stožera srpske arhitekture i kulture uopšte, Bogdanović je, kao i njegovi veliki prethodnici, u svojoj karijeri imao neprestane uspone i padove. On je bio bojkotovan od svojih kolega profesora na fakultetu, čak je bio i „isključen“ sa mesta predavača na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu. U revoltu je napustio članstvo u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti.
Kapa dole pilotu: Otkrivena bista Sondermajeru
Osnovao je Seosku školu za filozofiju arhitekture u Malom Popoviću, nadomak Beograda, od milošte nazvanu „Mistrija pod orahom“. Zelena kutija“ je knjiga - kutija sa ceduljicama, beleškama iz njegovog života, posle sukoba sa Slobodanom Miloševićem.
U periodu ratnih previranja u raspadu Jugoslvaije, srpska država mu je oduzela objekte u kojima je vodio Letnju školu arhitekture u Malom Popoviću. Nedugo zatim bio je primoran i da napusti zemlju, nakon čega se, rezigniran, nastanio u Beču kao politički emigrant.
Dva puta je nagrađivan Oktobarskom nagradom grada Beograda, prvi put za Spomen-groblje žrtavama fašizma u Sremskoj Mitrovici 1961, a drugi put 1966. za Spomenik u Jasenovcu. Dobitnik je i Herderove nagrade.
Živeo je sa svojom suprugom u egzilu u Beču od 1993. godine, a od vlade Austrije je dobio nagradu za životno delo. Preminuo je u Beču 2010. godine, gradu koji mu je sedam godna ranije dodelio Zlatni orden grada Beča za posebne zasluge.
------------------------------
Aplikacija MONDA ponovo na Google Play Store! PREUZMITE JE!
