Izvor: Politika, 02.Jul.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zrenjaninci pet godina čekaju čistu česmovaču
Gradski čelnici su, izgleda, „prelomili”, pa je raspisan tender za izgradnju fabrike za prečišćavanje vode
Zrenjanin – Čim je objavljeno da je voda iz vodovoda neispravna za piće, Milosav Babić je potražio plastične flaše i odmah stao u red pred česmu na zajedničkom bunaru. Sumnjao je i u kvalitet te vode, pa je za sina i bolesnu ženu vodu kupovao u prodavnici, a sada je po nešto nižoj >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ceni nabavlja od nekog trgovca koji je doprema sa Fruške gore. Slično je i sa porodicom Radovana Jevtića. Nakon početne panike i točenja vode na gradskim bunarima, on se okrenuo prokuvavanju vode, pa se vratio česmovači, a za decu vodu kupuje u prodavnici. Obe ove zrenjaninske komšijske porodice smatraju da je za prosečnu porodicu voda iz prodavnice skupa i da građani s pravom negoduju što je ona iz vodovoda najpre proglašena lošom, a onda se o svemu zaćutalo, pa su se mnogi vratili starim navikama.
Još početkom februara 2004. godine doneta je odluka da se zabrani za piće voda iz gradskog vodovoda. Mada njenim kvalitetom niko nije bio zadovoljan, vest o zabrani sve je iznenadila, a Zrenjanin je postao sinonim za sumnjivu vodu. Posle nekoliko godina, uprkos zabrani, većina građana vratila se česmovači, a gradski čelnici najavljuju da će dogodine, nakon izgradnje fabrike za prečišćavanje vode, ona biti pogodna za upotrebu.
Stručnjaci tvrde da je voda uvek istog kvaliteta otkako je na ovim prostorima uvedena vodovodna mreža i da je tako u najvećem delu Vojvodine, pa ni do danas nije razjašnjeno zašto je sanitarna inspekcija, koja je pre toga iz republičke prešla u pokrajinsku nadležnost, tako iznenada donela ovakvu selektivnu odluku. Međutim, kada je obelodanjena zabrana niko nije postavljao pitanja, već se tražilo hitno rešenje. Aktivirani su stari gradski bunari, navodno ispravni i zdravi, pred kojima su se stvarale gužve. Grad su opsedali i prodavci raznih kućnih uređaja „koji eleminišu svaku nečistoću”. Voda iz PET ambalaže, odnosno iz plastičnih flaša besplatno je nuđena školama, pa i građanima, ali se ubrzo „preselila” u prodavnice. Već nakon godinu-dve, pred javnim česmama nije bilo redova. Računalo se tada da trećina građana pije tu vodu, trećina kupuje flaširanu, a trećina se ne odriče česmovače. Ma šta o njoj mislili, danas vodu iz vodovoda opet pije većina Zrenjaninaca. Ostali po nju idu u prodavnice ili na javne „bunare”.
Voda iz ovdašnjeg vodovoda „ozloglašena” je jer, pored niza negativnih karakteristika, sadrži prekomernu dozu arsena. Zavod za javno zdravlje redovno kontroliše kvalitet vode i nijedan nalaz tokom godine nije u granicama normale.
Inače, ovde se već godinama razmišlja o fabrici za prečišćavanje vode. Prvi projekti urađeni su još pre dve decenije. U poslednjih pet godina u Zrenjaninu su postavljana pilot postrojenja iz tehnološki najrazvijenijih zemalja, a jedan tehnolog je primetio da bi boravak u središnjem banatskom gradu bio dragocen svakom studentu tehnologije, jer bi se ovde susreo s najmodernijom svetskom opremom u ovoj oblasti. Izneto je mnogo dilema, počev od one da li treba prečišćavati vodu i distribuirati je kroz vodovod ili flaširanjem. Neki su tvrdili da je prečišćavanje skupo i da bi prečišćena voda koja bi se koristila kroz vodovod bila preveliko opterećenje za kućne budžete, a postavljalo se i pitanje koju vodu koristiti – onu iz podzemlja ili iz reke Tise.
Gradski čelnici su, izgleda, ovih dana ipak „prelomili”, pa je raspisan tender za izgradnju fabrike za prečišćavanje vode i kažu da je sasvim izvesno da će ona biti izgrađena sledeće godine.
Đ. Đukić
[objavljeno: 03/07/2008]
.jpg)
