Izvor: Večernje novosti, 19.Avg.2019, 19:22   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Novi život za porodicu Nišlije koji se ubio zbog duga za struju

Stojanovićima izgrađen dom u Vase Miskina 5 u Kleku. Sredstva obezbedila humanitarna organizacija "Srbi za Srbe" SREDSTVIMA humanitarne organizacije "Srbi za Srbe" Slavica Spasojević iz sela Jelašnica kod Niša, udovica Miroslava Stojanovića, koji se 10. jula prošle godine otrovao zbog silnih problema i nedaća u životu - kupila je kuću u mestu Klek, nedaleko od Zrenjanina. Uselila se u nedelju. Agoniji >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << porodice Spasojević, koja je prvo zbog rata morala da napusti okolinu Šehovića 1992, a potom da beži i iz novog doma na Kosovu 1999, nazire se kraj. Slavica, njena majka Vela i četvoro dece ubuduće će živeti u pitomini Banata. Slavičin nevenčani suprug, kako smo pisali, ubio se zbog duga struju od 22.000 dinara. Nije mogao više da podnese bedu i očaj koji su im godinama bili za vratom. Presrećni smo i zahvalni humanim ljudima iz organizacije "Srbi za Srbe", tek smo stigli, ali deci se na prvi pogled svidelo i to je najvažnije - suznih očiju komentarisala je Slavica Spasojević, nezaposlena, samohrana majka četrnaestogodišnjeg Kristijana, tri godine mlađeg Lazara, osmogodišnjeg Veljka i ćerkice Kristine, koja je napunila šest godina. Slavica je, kako kaže, izabrala Klek jer joj se sredina dopala, kada je letos bila u poseti kod rođenih sestara u Novom Sadu i Inđiji, pa je u oglasima pronašla prizemnu kuću sa dvorištem u Ulici Vase Miskina broj 5, koja je kupljena za 14.000 evra. Novi dom Stojanovića, osim prostranog dvorišta, ima četiri sobe, kuhinju i kupatilo, kao i specijalni boks za kućnog ljubimca, pitbul terijera Kibu, o kojem najviše brine jedanaestogodišnji Lazar. Uz Slavicu i njeno četvoro dece, sa njima je u Klek došla i Slavičina majka Vela Kovačević, koja živi u Nišu i još uvek je u dilemi hoće li ostati uz ćerku i pomoći joj oko dece ili će se vratiti kući. PROČITAJTE JOŠ - UBIO SE ZBOG DUGA ZA STRUJU, SUPRUGA KAŽE: Molili smo ljude iz Socijalnog da nam pomognu, rekli su da nije trebalo da rađamo decu Mi smo u stvari iz Bosne, iz Šehovića kod Zvornika, a 1992. godine u ratnom vihoru napustili smo rodnu grudu i otišli na Kosovo, odakle se zbog novog zveketa rata selimo 1999. godine u okolinu Niša. Slavica je sa svojim nevenčanim suprugom živela u Jelašnici, kuća im je bila u katastrofalnom stanju i zbog toga su se odlučila na novu selidbu - priča Vela Kovačević. Dok se najstariji sin, Kristijan, odmarao posle napornog puta, najmlađi Kristina i Veljko tokom naše posete bezbrižno su gledali crtaće, a jedanaestogodišnji Lazar je stigao do fudbalskog terena u centru Kleka i odradio je prvi "trening" u lokalnom klubu. Rekli su mi da sa majkom sutra dođem na trening i da će me sigurno primiti - tiho je pričao Lazar, dok je pomagao majci i baki oko raspremanja stvari u ormane. PROČITAJTE JOŠ - NE MORAJU VIŠE DA STREPE: Kuća za decu Nišlije koji se ubio zbog duga za struju SOCIJALNA POMOĆ PETOČLANA porodica preživljava od sredstava dobijenih kao socijalna pomoć u iznosu od 22.000 dinara, uz još 14.500 koliko iznosi dečji dodatak. Jedva su skrpili novac za kamion i selidbu, a s obzirom na to da im je ponestalo para, sami su skidali stvari sa kamiona i unosili nameštaj u svoj novi dom.

Nastavak na Večernje novosti...