Izvor: NoviMagazin.rs, 14.Jun.2019, 12:46 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Industrija auto guma se gradi u rekordno zagađenom gradu
Iako je je jedan od neslavnih rekordera po zagađenju u celoj Vojvodini, i iako već 15 godina nema zdravu pijaću vodu, u gradu Zrenjaninu sada se gradi i fabrika automobilskih guma, a ekolozi upozoravaju da je gradnja te fabrike počela iako javnosti nije poznato da li je izrađena Studija o proceni uticaja na životnu sredinu, što je moralo biti urađeno pre početka izgradnje.
Zrenjanin je u bivšoj Jugoslaviji >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << bio veoma razvijen industrijski grad i jedan ; od rekordera u tadašnjoj državi po proizvodnji hrane, dok danas ne predstavlja ni senku toga grada.
Aktivista za zaštitu životne sredine Ratko Đurđevac rekao je agenciji Beta da ga ne iznenađuje činjenica da je kineska kompanija Šangdong Linlong započela izgradnju fabrike automobilskih guma, koja je potencijalno veliki zagađivač životne okoline, bez izrađene ekološke studije.
“Životna sredina nije u prioritetu ove Vlade Srbije, to je očigledno. Ni inače ne postoje konkretne studije štetnog uticaja na zdravlje ljudi. Jer u slučaju da postoje, mogle bi da posluže kao dokaz protiv zagađivača i samim tim oni bi nestali sa tržišta”, kazao je Đurđevac.
Aktivista za zaštitu životne sredine Dejan Maksimović rekao je da ga ne iznenađuje vest da se fabrika guma gradi bez postojanja Studije o proceni uticaja na životnu sredinu, jer su “naši državni organi skloni svrstavanju uz interes investitora a ne uz interes građana”.
“Sumnjam da su sve procedure sprovedene u korist građana i javnog interesa. Poučeni smo iskustvom iz niza drugih sličnih slučajeva”, naveo je Maksimović.
Ratko Đurđevac je rekao da su takve stvari moguće i zbog “bahatosti” organa nadzora, kao i zbog činjenice da nadležne inspekcije ne rade svoj posao.
“Vodna inspekcija, inspekcija zaštite životne sredine, komunalna… Postoje i tu entuzijasti, ali ukupno gledano – u pitanju je inertnost, koja nije slučajna. Ona je posledica nerada i nepoznavanja ove oblasti u pravosuđu. Čak i prijave koje inspekcije proslede završe u fiokama sudova”, naveo je Đurđevac.
Ilustrujući nebrigu države prema životnoj sredini, Đurđevac je podsetio da je 2015. godine praktično ukinut “zeleni dinar” izmenama zakona o budžetskom sistemu, pa je taj prihod otišao u parafiskalne vode.
“A ni do tada se sredstva nisu koristila namenski”, kazao je Đurđevac i upozorio da i sami građani imaju veoma nisku ekološku svest i da masovno rade na zagađenju životne sredine, ne shvatajući da je će se na kraju to upravo njima obiti o glavu.
On je ocenio i da se problem sa upotrebom pijaće vode u Zrenjaninu može rešiti, ali da je i tu na delu “mešetarenje”, pogotovo kada se pogleda koliko je sredstava već izdvojeno za te namene a praktično ništa nije urađeno.
“Nije problem samo u Zrenjaninu, cela Vojvodina je opterećena štetnim arsenom u podzemnim vodama i mi ovde nemamo kvalitet podzemnih voda kakav je u užoj Srbiji, ili da ne kažem u Sloveniji. Na delu je još i kontinuirano zagađivanje podzemnih voda septičkim jamama u poslednjih 30-40 godina, kao i zagađivanje površinskih voda zbog nepostojanja kanalizacija. To sve mora hitno da se rešava”, poručio je Đurđevac.
Organizacija Građanski preokret iz Zrenjanina nedavno je upozorila da, pored svih problema, poslednjih dana i reka Begej u Zrenjaninu smrdi, jer se u nju uliva fekalna kanalizacija i sav tečni industrijski otpad, a grad nema prečistač voda.
“Reka je bukvalno crna, a često joj po površini pluta uginula riba. Situacija je posebno dramatična kada poraste vodostaj Tise u koju se Begej uliva pa zagađena voda uopšte ne otiče iz grada. Nekada se od vode iz Begeja mogla kuvati supa, a već dugo ne može ni od one iz česme”, naveo je Građanski preokret.
Podsetili su da se smrad u Zrenjaninu godinama oseća i zbog nepropisnog rada kafilerije “Prekon”, dok se u obližnjem selu Lukićevo teško diše zbog isparenja iz postrojenja “Vineks etil”.
Građanski preokret je u više navrata upozoravao i da će se izgradnjom fabrike automobilskih guma zagaditi ne samo Zrenjanin nego i širi region, jer je reč o prljavoj industriji, koja se gradi na oko 100 hektara nekada plodnih njiva, zemljištu koje je kineski investitor dobio od države.
Građanski preokret je naveo da je planirano da se u toj fabrici proizvede 13 miliona guma godišnje i da putevima dnevo protutnji oko 200 šlepera, na putu ka aerodromu u Surčinu kod Beograda.
“Desetinama kilometara sa svih strana buduće fabrike automobilskih guma na banatskim oranicama se proizvodi hrana, zbog čega je posebno važno obratiti pažnju na uticaj tog postrojenja na životnu sredinu”, upozorili su iz Građanskog preokreta.
.jpg)
