Izvor: B92, 30.Nov.2013, 13:24 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srpkinja među 25 najboljih istraživača u svetu
Ksenija Bunjak za istraživanje o arhitekturi srpskih sela dobila priznanje nemačkog Ministarstva obrazovanja kao jedna od 25 najboljih mladih naučnika na svetu za 2013. godinu.
Ksenija Bunjak (29) doktorand je na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu i jedna od 25 najboljih mladih naučnika na svetu za ovu godinu, prema odluci Ministarstva za obrazovanje i istraživanje Republike Nemačke. Ona je jedna od "zelenih talenata”, istraživača u oblasti održivog razvoja, prva iz >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Srbije koja je dobila ovu prestižnu nagradu i jedna od dvoje nagrađenih naučnika iz Evrope. Kada nije na fakultetu obilazi sela Srbije i smišlja kako da ih pretvori u ekološka, a usput razgovara sa meštanima i savetuje im šta da promene u kućama kako bi što bolje iskoristili energiju ili svetlost, a što manje platili račun za struju.
"Draž čitavog posla jeste da se pomogne ljudima. Najviše volimo da vidimo, kada se vratimo u neko selo, da su nas ljudi poslušali i na primer promenili prozore ili namenu prostorije kako bi imali više svetla ili bolje grejanje", priča Ksenija za Politiku, koja je nedavno sa kolegom Mladenom Pešićem počela projekat "Atlas srpskih sela”.
Ove godine je pokrenula i nevladinu organizaciju EAT, sa idejom da podigne svet građana o ekologiji. Govori šest jezika, jedno vreme je živela u Danskoj dok je istraživala za doktorat, a 2007. godine je ekološki projektovala u Španiji, što je odredilo njen dalji profesionalni put.
Dve krajnosti srpskih sela
Ksenija Bunjak najviše proučava arhitekturu sela u zapadnom Pomoravlju. Ono što je zaključila jeste postojanje dve krajnosti: s jedne strane su sela koja odumiru, a koja su ekološka i imaju najviše potencijala za eko-turizam, a sa druge su sela blizu gradova, koja karakteriše brza gradnja, potpuno neekološka i u kojima više ništa ne može da se uradi, jer su izgubljene osobine sela, naročito odnos sa prirodom.
"Moja ideja o formiranju ekoloških sela, zapravo model po kojem je moguće da se rekonstruiše selo u ekološko jeste ono što je presudilo da dobijem nagradu nemačkog Ministarstva obrazovanja. Ideja je da sa kolegama sa Elektrotehničkog fakulteta napravimo kompjuterski program koji će moći da primenjuju bilo gde u svetu – ukucaju karakteristike određenog sela, klimatske, geografske i dobiju model po kojem može da se uradi najbolja arhitektonska intervencija", priča Ksenija.
Zajedno sa 24 ostala dobitnika ona je provela dve nedelje u Nemačkoj, obišli su sedam gradova i njihove fakultete i institute koji se bave održivim razvojem. Sledeće godine moći će da odabere gde će da radi praksu tri meseca, kompletni troškovi boravka su pokriveni, a za sada misli da će to verovatno biti Tehnički univerzitet u Minhenu.
Kseniju je javnosti poznata još od pre tri godine kada se u grupi mladih doktoranada obratili "Politici” za pomoć, jer im država nije isplaćivala ionako male stipendije, uprkos činjenici da su u indeksima imali najviše moguće ocene i da su umesto odlaska u inostranstvo, odabrali da ostanu u Srbiji. Za stipendije smo tada uspeli da se izborimo, a pitamo je kakva je danas situacija i šta kažu kolege iz drugih zemalja – koliko se u svetu vodi računa o naučnom podmlatku.
"Ja ću biti stipendista našeg Ministarstva nauke dok ne doktoriram, što bi trebalo da bude sredinom iduće godine. Stipendija je redovna, 32.000 dinara, sad smo dobili i 4.000 dinara za materijalne troškove, što je smanjenje sa 11.000. Taj novac je dovoljan da kupimo knjige i eventualno odemo na neku konferenciju u Evropi, ali ne i za život", objašnjava Ksenija.
.jpg)
