Izvor: B92, 10.Jan.2017, 17:54   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Ove kultne pesme zapravo skrivaju istinite priče

Tekstopisci inspiraciju često pronalaze i u stvarnom životu - a ove istinite pesme su bile pravi hitovi.

Ovo su neke od pesama koje su zasnovane na istinitim pričama o ljubavi, gubicima i sudbini. One i danas spadaju u naromantičnije pesme, kojima se uvek rado vraćamo.

Ova slavna balada govori o velikoj ljubavi frontmena Davorina Popovića, javnosti nepoznate devojke iz Sarajeva. Njihova ljubavna veza je bila ozbiljna, ali dogodilo se dete koje nisu planirali. Devojka >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << je tada navodno pobacila i nestala iz njegovog života. Navodno je decenijama posle Popović uočio tu devojku među publikom na koncertu u Švedskoj, prekinuo je sa svirkom i uzaludno ju je tražio. Autor muzike pesme je Fadil Redžić, a stihova Kemal Monteno.

"Nosila je našu ljubav našu sreću prvi cvijet

Bacila je sve niz rijeku i pošla u drugi svijet

A noćas ako sluša nek čuje bol

U pjesmi koju pjevam njoj, samo njoj

Zauvijek neka nosi na srcu znak

Život je jedan ona bacila."

Prema priči, Jasenko Houra iz slavnog benda imao je devojku koju je jako voleo. Budući da je morao da ide da odsluži vojni rok, pitao ju je hoće li mu biti verna i čekati ga, na šta je ona pozitivno odgovorila. Ali, nakon što se vratio, njegova ga draga nije čekala, već je spremala svadbu, ali s drugim.

"Tu noć kad si se udavala

Nitko ne zna zašto si plakala

Ili ti je kroz glavu prošlo sve.

Tu noć kad si se udavala

Mene pijanog su odnijeli

Moji prijatelji, vjerni psi

Do jutra me tješili"

Nisu samo devojke i žene bile inspiracija tužnim pesmama. Jasenko Houra je pesmu "Mojoj majci" ("Ruža hrvatska“), koju peva Prljavo kazalište, posvetio svojoj mami Ruži nakon smrti. Iako su postojale spekulacije da je pesmu, čiji stihovi glase "zadnja ruža hrvatska" posvetio političarki Savki Dapčević-Kučar, Houra je izjavio: "Ja sam puno pričao o Ruži, i o tome kako je nastala pesma, i o tome svemu zajedno i to je pesma za moju mater pokojnu. Za mene je ona nešto više u životu i naprosto neka tako i ostane".

Ko mi tebe uze Tamara - bio je vapaj pevača Borisa Novkovića, koji nije konretno patio za Tamarom, ali se saosećao s bolom prijatelja koji je voleo Tamaru. Njihova veza se prekinula i on je neizmerno patio za njom. Prema rečima samog pevača, prava Tamara se prepoznala u pesmi i nedugo nakon njenog izdavanja, na telefonskoj sekretarici je čuo njenu poruku, u kojoj mu je zahvalila što joj je posvetio pesmu.

"Noćas sam ti opet sam

da me barem nešto udari

biće rata, kažu svi

al' ja ću umrijetiod ljubavi

Ko mi tebe uze, Tamara

prodala si suze drugima"

Ova pesma navodno opisuje tragediju koja se dogodila 1974. godine, kad se devojka Milica Kostić bacila s 11. sprata nebodera, kako bi pobegla od pet nasilnika koji su hteli da je siluju. Tamo ju je jedan poznanik doveo na prevaru, kako bi navodno pozvala njegovu devojku koja ima stroge roditelje da izađe van, činivši mu tako uslugu. Nakon što je shvatila da nema devojke i koje su im namere, preklinjala ih je da je ne diraju, pokušavajući da im probudi savest. Nisu želeli da odustanu i bacanje kroz prozor joj se učinilo kao jedina opcija - kako bi obranila svoju čast. Tekst je delo Crnogorca Velizara Šofranca, a nakon te velike tragedije, tamo su organizovane i demonstracije jer je ceo slučaj šokirao tadašnju jugoslovensku javnost.

"Nikad više snene oči,

nikad više crne kose,

nikad više noge bose što je nose,

što je nose

neće vidjet' smiraj dana

ona spava, ona spava.

Nek umuknu sva zvona,

da ne zvone, da ne zvone

ustrijelite sve ptice,

da ne lete, da ne lete

i okujte sva mora

da ne šume, da ne šume."

Nastavak na B92...