Izvor: B92, 19.Feb.2015, 16:58 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Naučnici otkrili veliku tajnu ljudskog organizma
Naučnici su prvi put mapirali molekularne “prekidače” koji mogu aktivirati ili utišati određene gene u DNK za više od 100 tipova ljudskih ćelija.
Ovo revolucionarno dostignuće okriva složenost genetskih informacija, a uz još dvadesetak povezanih radova objavljeno je u stručnom magazinu “Nature”.
Mapiranje je bilo deo desetogodišnjeg programa američke vlade vrednog 240 miliona dolara.
Ljudski genom je nacrt za “izgradnju” svakog pojedinca. >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Epigenom je nešto ističe ili precrtava delove tog nacrta. Tako ako nečiji genom sadrži DNK koji se povezuje sa kancerom, ali ga “precrtavaju” molekuli u epigenomu, osoba verovatno neće razviti kancer.
Pošto je sekvenciranje ljudskog genoma, kako bi se utvrdio rizik od nekih bolesti, sve češća pojava, nametala se važnost otkrivanja uloge epigenoma u svim aspektima zdravlja.
Foto: Image courtesy of sheelamohan / FreeDigitalPhotos.net
Epigenetske razlike su jedan od razloga zašto jednojajčani blizanci koji imaju identičnu DNK ne razviju uvek iste genetske bolesti, pa ni kancer.
Ipak, teško je uvrstiti ispitivanje epigenetike u konvencionalnu medicinu.
“Mnogi faktori okruženja i životne navike utiču na epigenom, uključujući pušenje, vežbanje, ishranu, izloženost toksičnim hemikalijama”, kaže Manolis Kelis iz Tehnološkog instituta u Masačusetsu, koji je predvodio mapiranje zajedno sa naučnicima iz celog sveta – od Hrvatske do Kanade.
Ne samo da naučnici moraju dešifrovati kako epigenom utiče na gen, nego i kako način života ljudi utiče na epigenom.
Ljudski genom je niz svih DNK na hromozomima. DNK je identična u svim ćelijama – od neurona do srca i kože, a epigenom je taj koji diferencira ćelije.
Nova mapa predstavlja kako se svaki od 127 tipova tkiva i ćelija razlikuje na nivou DNK.
Jedno od otkrića je da su, na primer, neuroni osoba koje su umrle sa Alchajmerovom bolešću imale epigenetske promene u DNK zadužene za reakciju imuniteta.
Alchajmer nikada ranije nije posmatran kao autoimuni poremećaj, pa otkriće otvara sasvim novo polje istraživanja.
Epigenetske informacije mogle bi tako da pruže tragove koji će spasavati živote, kaže jedan od autora Šamil Sunjajev, genetičar bolnice Brigam and Vumens u Bostonu.
“Ovo je tek početak decenije epigenetike”, kaže Kelis.
.jpg)
