Izvor: B92, 24.Apr.2019, 16:02   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Evo zašto se Uskrs ne praznuje svake godine istog datuma

Vaskrs je najstariji i najveći hrišćanski praznik, srž hrišćanske vere i uvek se obeležava nedeljom. Međutim, kada se određuje datum praznika, uključuje se astronomija, matematika i hrišćansko predanje.

Kao i svi pokretni praznici, bez obzira na to što ne menja dan, menja se datum kada se slavi. Datum se pomera unutar pet nedelja.

Pravoslavni Uskrs po Julijanskom kalendaru nikad ne može pasti pre >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Blagovesti 7. aprila, kao ni posle Đurđevdana 6. maja, a katolički odnosno Uskrs po Gregorijanskom kalendaru uvek je između 22. marta i 25. aprila.

"Kada se određuje datum praznika, uključuje se astronomija, matematika i naravno hrišćansko predanje. Na prvom saboru 325. godine u Nikeji, u vreme cara Konstantina Velikog, doneti su neki osnovni principi. Kada se određuje datum Vaskrsa, prvo mora proći prolećna ravnodnevnica 21. marta, zatim mora biti mesec uštap ili pun mesec i prva nedelja posle uštapa", pojasnio je ranije sveštenik i profesor Bogoslovskog fakulteta Radomir Popović.

On je rekao da je na Zapadu, negde u šestom veku, jedan od svetih otaca Dionisije Mali, koji je bio i matematičar i bavio se pitanjem pashalije, doneo pravilo koje su pravoslavci prećutno prihvatili, da se Vaskrs slavi posle jevrejske pashe.

"Pasha je mogla da padne bilo koji dan u nedelji, pa se čekao prvi nedeljni dan da se proslavi Vaskrs", objasnio je Popović.

Na sajtu Svetnauke.org se konstatuje da zvuči jedostavno, ali da zapravo nije jednostavno određivanje datuma Uskrsa.

Postoji nekoliko razloga koji komplikuju stvari. Pre svega to je činjenica da se za određivanje dana prolećne ravnodnevice i punog meseca ne koriste astronomska posmatranja, tj. realna slika vasione, već tablice, a drugi razlog je jevrejski praznik Pasha.

Prolećna ravnodnevica, ili početak proleća, astronomski može da bude 20. ili 21. marta, ali kada se određuje dan Uskrsa uzima se uvek 21. mart. To je početni dan u odnosu na koji se određuje Uskrs. Sledeće je pun mesec. Verovatno je poznato da Mesec obiđe oko Zemlje za oko 28 dana, pa je zbog toga i dan punog meseca promenljiv.

Bitno je zapamtiti da se kod određivanja datuma Uskrsa koristi podatak iz tablica (crkvenog kalendara), a ne pravi mesec koji vidimo. Razlika između onoga što vidimo na nebu i onoga što piše u kalendaru može da bude i dva dana. Ova razlika možda deluje malo, ali ako je pun mesec na primer u subotu – datum Uskrsa može da se pomeri celu nedelju.

Po zakonu Republike Srbije pored Uskrsa, koji je neradni dan i nedelja je, pravoslavci i pripadnici drugih hrišćanskih verskih zajednica praznuju počev od Velikog petka zaključno sa drugim danom Uskrsa, prema njihovom kalendaru.

26. april - pravoslavni Veliki petak

27. april - pravoslavna Velika subota

28. april - pravoslavni Uskrs

29. april - pravoslavni Uskršnji ponedeljak

Nastavak na B92...