Izvor: B92, 06.Maj.2019, 14:31

Dramatičan izveštaj UN: Život na Zemlji je pred masovnim izumiranjem

Dramatičan izveštaj UN: Život na Zemlji je pred masovnim izumiranjem

Ljudske aktivnosti u vrlo skoroj budućnosti - u periodu od samo nekoliko desetina godina, mogle bi da prouzrokuju izumiranje oko milion vrsta, upozorava nacrt novog izveštaja koji je objavio UN

Ovako brz nestanak biljaka i životinja biće nazvan šestim masovnim izumiranjem. Masovna izumiranja u prošlosti su uvek uzrokovali kataklizmički događaji velikih razmera, poput udara velikih asteroida ili masovnih vulkanskih erupcija. Ovaj put uzrok je čovek.

Ugrožena >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << je četvrtina svih poznatih vrsta biljaka i životinja.

Kao najvažniji uzroci uništenja koje preti našoj planeti navode se ljudske potrebe za energijom i hranom, odnosno preterana konzumacija resursa, krivolov, seča šuma i emisije fosilnih goriva. Četvrtina svih poznatih vrsta biljaka i životinja već je ugrožena, a razmere njihovog nestajanja desetinama ili stotinama puta su brže nego što su u proseku bile u poslednjih 10 miliona godina.

Izveštaj, koji je na 1.800 stranica kroz tri godine sastavilo međunarodno telo Intergovernmental Science-Policy Platform on Biodiversity and Ecosystem Services (IPBES), baazira se na više od 15.000 akademskih radova i istraživanja, a jedna od ključnih ideja je da se njime upozore političari na najbolje moguće načine borbe s klimatskim promenama.

Prošle nedelje autori izveštaja održali su u Parizu niz sastanaka s predstavnicima vlasti iz više od 130 država, u nastojanju da dokumentu daju konačnu, dorađeniju formu.

Veliki deo Zemljine površine pokazuje ozbiljne znakove propadanja

Prema izveštaju, oko 75 odsto kopna, oko 50 odsto reka i jezera, kao i oko 40 odsto svih mora i okeana već pokazuje ozbiljne znake propadanja uzrokovanog ljudskim aktivnostima.

Od 1980-ih do danas emisije gasova uzrokovanih sagorevanjem fosilnih goriva su se udvostručile, a prosečna temperatura porasla je za najmanje 0,7 stepeni Celzijusovih, tvrde autori.

"Rekao bih da će izveštaj najverovatnije biti interpretiran uz konstataciju u stilu 'Čoveče, stvarno smo u nevolji', međutim postoje rešenja", rekao je pre skupa za BBC voditelj IPBES-a profesor Sir Bob Watson.

"Naš izveštaj će govoriti o razmerima u kojima gubimo bioraznolikost, kao i o potezima kojima je možemo zaštititi u budućnosti“, dodao je.

Krčenje šuma i rast konzumacije mesa potiskuju vrste iz prirodnih staništa.

U izveštaju se, između ostalog, ističe da su načini na koje se koristi tlo i krče šume za poljoprivredu u kombinaciji s povećanjem konzumacije mesa istisnuli brojne vrste iz njihovih prirodnih staništa. Istovremeno je preterani izlov riba desetkovao njihove populacije u morima širom sveta.

Dokument predviđa da će se izumiranje u narednim godinama najvjerojatnije dalje ubrzavati.

Najdramatičnije upozorenje ikada

Kraća verzija dokumenta od 40 stranica zaključka koji je bjavljen za potrebe informiranja političara verovatno je najozbiljnije upozorenje na pretnju koju ljudi predstavljaju za planetu ikada.

U njemu se ističe da se broj stanovnika u svetu od 1970-ih do danas udvostručio, globalna ekonomija se učetverostručila, a međunarodna trgovina udesetostručila.

Kako bi se ljudi nahranili, obukli i opskrbili energijom, šume su krčene brzinama koje su bez presedana u istoriji. Od 1980. do 2000. nestalo je oko 100 miliona hektara šuma, ponajviše za uzgoj stoke u Južnoj Americi, kao i za plantaže palminog ulja u Jugoistočnoj Aziji.

Još većom brzinom nestaju močvarna područja. Od svih koja su postojala u 18. veku do danas ih je ostalo samo 13 odsto. Samo u 20. i 21. veku nestalo ih je oko 54 odsto.

Urbanizovana područja udvostručila su se od 1992. Kvalitet tla ubrzano opada, tako da je sada produktivnost tla na Zemlji globalno pala za 23 odsto. Zagađenje plastikom se od 1980. udeseterostručilo. Svake godine u svetske vode odbacuje se između 300 i 400 miliona tona toksičnih supstanci, kao što su teški metali, rastvarači i otrovni mulj.

Najdramatičnije projekcije

Neviđeni rast konzumacije, populacije i tehnologije verovatno će se učetvorostručiti u 21. veku.

Najveći deo propadanja staništa dogodiće se u Centralnoj i Južnoj Americi, u subsaharskoj Africi i u Aziji.

Propadanje tla i klimatske promene do 2050. uzrokovaće migracije između 50 i 700 miliona ljudi.

Klimatske promene i propadanje tla do 2050. uzrokovaće smanjenje proizvodnje useva godišnje za 10 odsto globalno, a u nekim krajevima i do 50 odsto.

Bioraznolikost će se do 2050. smanjiti za 38 odsto, na do 46 odsto.

Ključne ekonomske projekcije

Godišnja cena gubitka bioraznolikosti i ekosastava, kao i propadanja tla čovečanstvo će koštati više od 10 odsto globalne proizvodnje.

Glavni uzrok ovog propadanja je životni stil intenzivne potrošnje, koji je u porastu u razvijenim zemljama i novim ekonomijama, ali i u zemljama u razvoju.

Studije sprovedene u Aziji i Africi pokazuju da je cena nedelovanja bar tri puta veća od cene delovanja.

Koristi od očuvanja 10-ak puta su veće od cena očuvanja.

Porast distance između potrošača i ekosistema koji proizvode hranu i druge proizvode rezultirao je padom svesti i razumevanja posledica odluka o konzumaciji.

Većina onih koji imaju najviše koristi od preterane eksploatacije doživljava najmanje direktnih posledica konzumerističkih odluka koje uzrokuju propadanje tla.

Nastavak na B92...






Napomena: Ova vest je automatizovano (softverski) preuzeta sa sajta B92. Nije preneta ručno, niti proverena od strane uredništva portala "Vesti.rs", već je preneta automatski, računajući na savesnost i dobru nameru sajta B92. Ukoliko vest (članak) sadrži netačne navode, vređa nekog, ili krši nečija autorska prava - molimo Vas da nas o tome ODMAH obavestite obavestite kako bismo uklonili sporni sadržaj.