Izvor: B92, 13.Jul.2016, 18:23 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Drama iza kamera zamalo ubila seriju "Sajnfeld"
Znate li kako je nastao lik Krejmera? A Džordža Konstance? I još mnogo drugih stvari...
Svaki ljubitelj humorističke serije "Seajnfeld" gledaće vas kao da ste pali s Marsa ako ne znate ko je "soup nazi". Ili zašto je Njumen najgori poštar na svetu. Ili da je apsolutna najgora plesačica koja je ikad kročila planetom Ilejn Benes. Pozadinu mnogih takvih stvari tog tipa opisao je u svojoj knjizi Spajk Ferstajn u knjizi "Sajnfeldija: Kako je serija ni čemu promenila sve". >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 <<
Ferstajn je pisao epizode "Sajnfelda", ali je karijeru započeo na poslovima poput otvaranja vrata na ozloglašenim after partijima emisije "Saturday night live", na kojima je, jednom prilikom, video svog šefa Lornea Majklsa dok "pleše kao da nikad nije video nijedno ljudsko biće, skačući i trzajući se po ritmu koji je samo on mogao osetiti".
Tako je nastao ples kom se "proslavila" Ilejn Benes, ples koji je umalo porazno utecao na glumicu Džuliju Luiz Drajfus. Ona je pak ples tako dobro skinula, prvenstveno zato što joj je Ferstajn držao lekcije iz plesa koji je video one nesrećne večeri od svog šefa.
Danas zvuči malo blesavo, ali "Sajnfeld", serija koja je postala ikona Njujorka, zapravo se snimala u Los Anđelesu. Od 1994. do 1998. svake godine je bila na jednom od prva dva mesta po popularnosti, da bi je 2002. konačno TV Guide proglasio najvećim televizijskim šouom svih vremena.
Sve je počelo u novembar 1988. kad su nakon nastupa na gornjem Ist sajdu Džeri Sajnfeld i njegov kolega komičar Leri Dejvid u obližnjoj prodavnici počeli da raspravljaju o smislu postojanja tako čudnih artikala kao što je "korejski gel". "Zašto baš mora dolaziti u obliku gela? Ne mogu li ga proizvoditi i kao penu ili gel?", razmišljali su. Poznato?
S idejom da se takve lamentacije ne mogu čuti na TV-u došli su svom menadžeru Džordžu Šapiru, koji im je ugovorio sastanak sa šefovima na NBC. Dejvid se poslije priećao da je Sajnfeld imao veliki problem s vremenom sastanka. U komičarske vode ušao je, pričao je Dejvid, zato da bi imao slobodan dan od 10 do 18 sati. A sastanak je bio u 17.15. "To mu je sve poremetilo", pričao je.
Na NBC su se lako dogovorili. Likovi je trebalo da biti Sajnfeld, njegov prijatelj po uzoru na Dejvida, što se pretvorilo u Džordža Kostancu koga je glumio Džejson Aleksander, kao još i komšija. Tu se kao srećna okolnost pokazalo to što je Dejvid imao komšiju Kenija Krejmera, nezaposlenog kovača različitih planova s kojim je delio automobil, TV, frižider... I to zvuči poznato?
Dvojica potpunih čudaka savršeno su se slagali. Ostavljali bi jedan drugom otključana vrata da mogu ušetati kad požele. Krejmer bi ušao u Dejvidov stan pravo iz kade, samo s peškirom, kopao po frižideru, dok bi Dejvid gledao na TV-u neku utakmicu. Krejmer bi ga pitao koji je rezultat, ovaj bi mu odgovorio s kauča bez osvrtanja, a Krejmer bi potom otišao.
Počeli su da izigledaju kao bračni par. Kad bi Dejvidu došli gosti, a ovaj je hteo da ih počasti nečim iz frižidera, koji je prethodno Krejmer opustošio, Dejvid bi mu urlao kroz vrata preko hodnika: "Znaš li ti kako sam se osramotio!? Pa, imam goste!" Za lik Krejmera savršen izbor bio je Majkl Ričards, i sam uvelike čudak kao i lik kojega je glumio.
Ričardsovi manijakalni upadi kroz vrata bili su tako siloviti da je ekipa morala da unajmiti stalnog majstora kako bi uskočio kad bi ovaj polomio vrata. Nastajao je pakao. Ostali glumci bi svako malo prasnuli u smeh zbog njegovih ispada, a Ričards je scene morao da ponavlja stalno i iznova.
„Daj nemoj, molim te! Znaš li uopšte koliko je meni sve ovo naporno?", molio je jednom prilikom Džejson Aleksander koji je cvilio i stenjao usled još jednog napada nezaustavljivog smeha. Što se Aleksandera tiče, on je bio uveren da je njegov lik zamišljen prema Vudiju Alenu, da bi tek u drugoj sezoni serije napokon shvatio da je Leri Dejvd, glavni pokretač serije, uzor za njegov lik.
U trećoj sezoni nastali su veliki problemi. Aleksander je šizeo zato što je, kao glumac koji je ranije dobio nagradu Toni, smatrao da njegov lik ne dobija dovoljno vremena, a sve zbog posebne veze između Sajnfelda i Ilejn. Nakon epizode s naliv perom, eksplodirao je tipično „džordžovski“ jer se njegov lik nije pojavio ni sekunde.
"Ako me još jednom ne staviš unutra, uradi to onda zauvek!", vikao je, a Dejvid je pokušao da mu objasni da je teško uskladiti da svi likovi dobijaju isto vremena. "Ne govori mi svoje razloge! Ako ovde nisam potreban, ni ja ne želim biti ovde", vikao je Aleksander. S druge strane, Džulija Luiz Drajfus se žalila zato što ona "ne dobija podjednako komičan materijal kao momci".
Šefovi takođe već neko vreme nisu bili zadovoljni u kom se smeru razvijala serija, taj čudni nedostatak ikakvog smisla, ikakvog zaključka. A onda je kulminiralo epizodom u kineskom restoranu. U njoj četvoro prijatelja čudaka celu epizodu provode u hodniku, čekajući da im se oslobode mesta za stolom kako bi večerali. Šefovi su poludeli, a Dejvid im je bezuspešno objašnjavao da je to u duhu serije.
Jedva ih je nagovorio da mu dozvole da emituje takvu epizodu. A onda, sutradan, kritike su bile briljantne, ocene su govorile o revolucionarnom potezu TV šoua. Legenda je tako rođena, a sve ostalo je ušlo u istoriju. U sedmoj sezoni iscrpljeni Dejvid je odustao, Sajnfeld je sam vodio seriju, i to uz honorar od pet miliona dolara po epizodi.
I tako sve do 14. maja 1998. s epizodom kad četvorka nakon suđenja završava u zatvoru jer na ulici nisu pomogli osobi u nevolji. Četvoro glumaca u Njujorku su uživali retko viđenu popularnost. No, isto tako, naučili su da ih Njujorčani zbog toga neće baš nešto posebno tretirati, a o tome govori događaj koji se desio neposredno pred kraj emitovanje serije.
Naime, kad su posle snimanja otišli na ručak u neki restoran, hteli su da sednu napolju, a gosti su poludeli od oduševljenja kad su ih ugledali. I to svo četvoro skupa. Iako u bašti restorana nije bilo mesta, nikome od gostiju nije palo na kraj pameti da im ustupi mesto. Zapravo je jedini koji im se direktno obratio bio prosjak, koji im je u prolazu žickao stininu.
Kako je sam Džeri Sajnfeld jednom rekao „Nekad nisam siguran da li moj život liči na ovu seriju ili obrnuto“.
Serija je emotivana 9 sezona i snimljeno je 180 epizoda.
.jpg)
