Izvor: SrbijaDanas.com, 18.Sep.2019, 12:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

STERILITET, SRČANI UDAR...Možeš imati ozbiljnih PROBLEMA, ako imaš nizak dobar holesterol! Evo REŠENJA!

Priča o holesterolu nam se uvek čini komplikovano. Međutim, nije. Važno je da znate sledeće: postoji loš, o njemu već sve znamo i on ne sme da bude visok, ali postoji i onaj dobar holesterol, o kom se zna malo, a čija vrednost nikako ne bi trebalo da bude preniska.

Ovo poslednje, pokazuju istraživanja, može biti okidač za određene zdravstvene probleme. Srećom, i to je rešivo.

Fizička aktivnost, poput vožnje bicikla i plivanja, kao i zdrava ishrana mogu >> Pročitaj celu vest na sajtu SrbijaDanas.com << da podignu dobar holesterol, a snize loš. Kako tačno to da postignemo, objašnjava prof. dr Višeslav Hadži-Tanović, kardiolog.

– Holesterol je masna supstanca u ljudskom telu, koja se okrivljuje za jednog od potencijalno najvećih uzročnika za nastanak kardiovaskularnih oboljenja, prvenstveno srčanog infarkta. S druge strane, zanemaruje se izuzetan zanačaj holesterola za rast dece i reproduktivnu ulogu žene i muškarca – kaže profesor,daje da niske vrednosti dobrog holesterola mogu da izazovu neplodnost, smanjenje rasta, depresiju i slabije pamćenje.

Prema njegovim rečima, nivo dobrog HDL holesterola možemo da povećamo tako što ćemo ublažiti stres i u svakodnevni život uključiti sport i rekreaciju u vidu šetnje od bar 45 minuta, vožnje bicikla, plivanja, džoginga.

– Tako ćemo normalizovati telesnu težinu, što je, takođe, način da podignemo dobar holesterol. Naravno, savetuje se ishrana bogata omega-3 nezasićenim masnim kiselinama, kojih najviše ima u plavoj ribi, mnogo svežeg voća poput limuna, nara, kivija, grejpfruta, lubenica, jabuka i šljiva, zatim povrće poput artičoke, belog luka, šargarepe, paprike, paradajza. Dobro je i da se svakog dana pojede šaka badema, lešnika, oraha, da se koristi nerafinisano maslinovo ulje i da se umesto kafe pije zeleni čaj – navodi doktor Hadži-Tanović.

On kaže da ne smemo da dozvolimo da nivo dobrog holesterola padne ispod dozvoljene granice, ali tvrdi da je ipak prenaglašena uloga nivoa HDL holesterola u nastanku srčanog infarkta.

– Glavni uzrok za nastajanje srčanog infarkta jeste oštećenje koronarne arterije, a ne odnos dobrog HDL i lošeg LDL holesterola. Bez zapaljenskog procesa prisutnog na krvnim sudovima, ne postoji način da se holesterol nakupi u zidovima krvnih sudova i da prouzrokuje srčani infarkt ili moždani udar. Bez upalnog procesa, holesterol bi slobodno cirkulisao po celom telu onako kako je to priroda odredila. Zapaljenje je to koje uzrokuje da se holestrol taloži u i na zidu oštećenog krvnog suda – kaže doktor Hadži-Tanović, i dodaje da bi odnos LDL i HDL trebalo da bude 3 : 1, a to matematički znači da, ako je LDL 3 mmol/l, onda je donja granica za HDL 1 mmol/l.

– Međutim, ljudski organizam nije matematika, jer i kada su te vrednosti značajno poremećene, mi nismo bolesni, jer u našem telu postoji stotinu odbrambenih mehanizama koji regulišu njegovo normalno funkcionisanje.

Nivo ukupnih masnoća        5, 2 mmol/l

LDL (lošeg) holesterola         3,4 mmol/l

HDL (dobrog)     više od 1,6 mmol/l

*Dr Hadži-Tanović kaže da najnovija istraživanja pokazuju da je holesterol normalan do 7 mmol/l i da do te vrednosti ne treba uzimati lekove koji ga smanjuju.

Nastavak na SrbijaDanas.com...