KAKO NEDOSTATAK SNA zapravo UTIČE NA MOZAK? Problem je mnogo ozbiljniji nego što mislite...

Izvor: SrbijaDanas.com, 12.Avg.2022, 18:57

KAKO NEDOSTATAK SNA zapravo UTIČE NA MOZAK? Problem je mnogo ozbiljniji nego što mislite...

Mnogi ljudi uglavnom odlaze u krevet kasnije nego što bi trebalo, a evo kako to utiče na zdravlje

Mnogi ljudi uglavnom odlaze u krevet kasnije nego što bi trebalo ili spavaju tek toliko da bi sutradan mogli donekle da funkcionišu i izguraju dan.

Stručnjak je detaljno je ponudio objašnjenje drastičnih posledica koje nedostatak sna može imati na naše celokupno blagostanje, i kratkoročno i dugoročno.

Metju Voker, autor knjige “Zašto spavamo” i >> Pročitaj celu vest na sajtu SrbijaDanas.com << profesor neuronauke i psihologije na Kalifornijskom univerzitetu Berkli, objasnio je kako san ili nedostatak sna može ozbiljno uticati na vaše zdravlje.

“Sigurno znamo da će nedostatak sna zapravo sprečiti vaš mozak da za početak stvara nova sećanja, tako da je zapravo kao da se bez sna memorijski odeljak mozga isključuje i ne možete spremiti nova iskustva u pamćenje”, on kaže.

Međutim, to nije ono najgore. Nedostatak sna takođe može dovesti do toga da vaš mozak razvije veću koncentraciju beta amiloida, toksičnog proteina koji je povezan s Alchajmerovom bolešću.

“Tokom dubokog sna noću, kanalizacijski sistem unutar mozga zapravo se pokreće i počinje da ispira ovaj otrovni protein, beta amyloid”, objašnjava Voker. Dakle, ako ne spavate dovoljno svake noći, nakupiće se više tog proteina povezanog s Alchajmerovom bolešću.

Što se više proteina nakupi, to je veći rizik od razvoja demencije kasnije u životu. Kao što mnogi već znaju, gubitak sna takođe je povezan sa slabijim imuno sistemom.

“Nakon samo jedne noći od četiri do pet sati sna, smanjuje se od 70 posto ključnih imunoloških ćelija koje se bore protiv raka, a nazivamo ih prirodnim ćelijama ubicama”, kaže on. Walker objašnjava da manjak sna može povećati rizik od razvoja raka creva, prostate ili dojke kasnije u životu.

Dalje, 2007. godine Svetska zdravstvena organizacija službeno je klasifikovala određene oblike rada u kasnim smenama kao “verovatno kancerogene” zbog toga što mogu poremetiti vaš cirkadijalni ritam.

Dobar noćni san može pomoći u snižavanju krvnog pritiska, zbog čega propuštanje mirne noći takođe može negativno uticati na vaš kardiovaskularni sistem. “Ako ne spavate dovoljno, nećete ponovno pokrenuti kardiovaskularni sistem pa vam krvni pritisak raste”, objašnjava Voker.

Spavanje od samo šest sati noću može dovesti do 200-postotnog povećanog rizika od moždanog udara ili fatalnog srčanog udara tokom života. "Kad prođemo 16 sati budnosti, počinjemo uočavati mentalno i fiziološko pogoršanje u tijelu.

Znamo da nakon što ste budni 19 ili 20 sati, vaš mentalni kapacitet je toliko oslabljen da biste bili u sličnom stanju kao pijana osoba prilikom vožnje", dodaje. Walker navodi da se čini da je "period recikliranja ljudskog bića" oko 16 sati, objašnjavajući: "Potrebno nam je oko osam sati sna da popravimo štetu budnosti", dodaje.

Nastavak na SrbijaDanas.com...






Napomena: Ova vest je automatizovano (softverski) preuzeta sa sajta SrbijaDanas.com. Nije preneta ručno, niti proverena od strane uredništva portala "Vesti.rs", već je preneta automatski, računajući na savesnost i dobru nameru sajta SrbijaDanas.com. Ukoliko vest (članak) sadrži netačne navode, vređa nekog, ili krši nečija autorska prava - molimo Vas da nas o tome ODMAH obavestite obavestite kako bismo uklonili sporni sadržaj.