Izvor: eKlinika.rs, 06.Feb.2021, 10:02

Svet se bori sa covid 19 pandemijom a naučnici strahuju od izbijanja još gore, izazvane Nipah virusom

Svet se bori sa covid 19 pandemijom a naučnici strahuju od izbijanja još gore, izazvane Nipah virusom

Iako je svet već godinu dana fokusiran na borbu protiv infekcije covid 19, naučnici s druge strane naporno rade kako bi se osigurali da još jedan virus ne izazove sledeću katastrofalnu pandemiju. S obzirom na to da Azija ima veliki broj novih zaraznih bolesti i da tropski regioni imaju bogat spektar biodiverziteta, to znači da su i oni dom velikog broja patogena i povećavaju šanse za pojavu novog virusa. Jedan od njih je i virus Nipah. Njegov prirodni domaćin su voćni slepi miševi. >> Pročitaj celu vest na sajtu eKlinika.rs << Stopa smrtnosti koju izaziva ovaj virus kreće se do 75 odsto i protiv njega ne postoji vakcina.
Fokus na slepim miševima, jer šire mnoge korona viruse Supaporn Wacharapluesadee je „lovac na viruse“. Ona vodi Tajlandski naučni centar za infektivne bolesti – Tajlandski Crveni krst u Bangkoku. Tokom poslednjih 10 godina bila je deo Predict, svetskog projekta za otkrivanje i zaustavljanje bolesti koje sa divljih životinja mogu da pređu na ljude. Ona i njen tim izučavaju mnoge životinjske vrste, ali glavni fokus im je na slepim miševima, za koje je poznato da šire mnoge korona viruse. Uzorkujući hiljade slepih miševa, Vacharapluesadee i njene kolege otkrili su mnoge nove viruse, uglavnom korona viruse, ali i druge smrtonosne bolesti koje se mogu preneti na ljude.
Nipah virus na listi 10 najrizičnijih Među istraživanim virusima je i virus Nipah čiji je prirodni domaćin voćni slepi miševi. Ovaj virus, po rečima Supaporn Wacharapluesadee, zadaje mnogo brige jer nema protokola lečenja, a virus uzrokuje visoku stopu smrtnosti koja se kreće od 40 odsto do 75 procenata, u zavisnosti od mesta izbijanja epidemije. Tim „lovaca na viruse“ sa Tajlanda nije usamljen u brizi oko širenja epidemije, jer Svetska zdravstvena organizacija svake godine pregleda veliku listu patogena koji bi mogli da izazovu hitne slučajeve u javnom zdravstvu. Na osnovu toga odlučuju gde će usmeriti sredstva svojih fondova za istraživanje i razvoj. Fokusiraju se na one koji predstavljaju najveći rizik za zdravlje ljudi, one koji imaju epidemijski potencijal i na one za koje ne postoje vakcine. Virus Nipah je među prvih 10.
Nipah virus izaziva otok mozga Postoji nekoliko razloga zbog kojih je virus Nipah tako zlokoban. Prvi je – dug period inkubacije bolesti (u jednom slučaju navodno je trajao čak 45 dana) što znači da zaraženi domaćin, nesvestan da je čak i bolestan, ima dovoljno mogućnosti da ga proširi. Može da zarazi širok spektar životinja, čineći verovatnijom mogućnost njegovog širenja. A može se uhvatiti ili direktnim kontaktom ili konzumiranjem kontaminirane hrane. Osoba zaražena virusom Nipah može da iskusi respiratorne simptome, uključujući kašalj, upalu grla, bolove i umor, ali i encefalitis, otok mozga koji može izazvati i smrt. Baš zbog ovoga SZO želi da spreči širenje ovog opasnog virusa.
Svakodnevna izloženost virusu Jutarnja pijaca u Battambangu, gradu na reci Sangkae, na severozapadu Kambodže, u 5 sati ujutru već izgleda kao košnica – prepuna je ljudi i robe za prodaju. Na prvi pogled, sasvim normalan prizor jutarnjeg otvaranja pijace. Međutim, kada pogled uperite u nebo, visoko na drveću tiho vise hiljade voćnih slepih miševa koji vrše nuždu i mokre na sve što prolazi ispod njih. Krovovi pijačnih tezgi prekriveni su njihovim izmetom, a ljudi i psi lutalice svakodnevno šetaju ispod skloništa izloženih urinu slepih miševa. Veasna Duong, šef virološke jedinice u naučnoistraživačkoj laboratoriji Institut Pasteur u Pnom Penu kaže da je Battambang pijaca jedno od mnogih mesta na kojima voćni slepi miševi i druge životinje svakodnevno dolaze u kontakt sa ljudima. Bilo koja prilika da se ljudi i voćni slepi miševi približe jedni drugima, po rečima istraživača, smatra se „interfejsom visokog rizika“, što znači da je prenos virusa vrlo moguć. A ovakva izloženost može da omogući virusu da mutira, što može prouzrokovati pandemiju, upozoravaju naučnici.
Slepi miševi šire niz opasnih bolesti, ali naučnici kažu da su ekološki važni Foto: Shutterstock

Samo na jednom mestu potencijalno 2,6 miliona zaraženih Uprkos brojnim opasnostima, ljudi i voćni slepi miševi su svakodnevno u blizini. Na Tajlandu je to na pijacama, u bogomoljama, u školama i na turističkim lokacijama poput Angkor Wat… U normalnim okolnostima, tokom godine Angkor Wat ugosti 2,6 miliona posetilaca, a to je 2,6 miliona mogućnosti da virus Nipah godišnje pređe sa slepih miševa na ljude, na samo jednom mestu!
Visoka stopa smrtnosti Od 2013. do 2016. godine, Duong i njegov tim pokrenuli su program GPS praćenja kako bi saznali što više o voćnim slepim miševima i virusu Nipah, i uporedili aktivnosti kambodžanskih slepih miševa sa slepim miševima u drugim žarišnim regionima. Dva od njih su Bangladeš i Indija. U obe zemlje su u prošlosti zabeležile pojavu zaraze virusom Nipah, a obe su verovatno povezane sa konzumiranjem soka od urme. Noću bi zaraženi slepi miševi leteli do plantaža palmi i skupljali sok dok se izlivao iz drveta. Dok su se sladili, mokrili su po plodovima, a nevini meštani bi sutradan kupili sok od svog uličnog prodavca i zarazili se bolešću. Tokom 11 različitih epidemija Nipaha u Bangladešu, od 2001. do 2011. godine, otkriveno je da je od 196 ljudi koji su bili zaraženi virusom Nipah – 150 preminulo.
Ljudi „menjaju“ planetu Izbegavanje slepih miševa možda je bilo jednostavno u jednom trenutku ljudske istorije. Ali, kako se svetska populacija širi, ljudi su krenuli da „menjaju“ planetu i uništavaju divlja staništa kako bi zadovoljili sve veću potražnju za resursima. To je, kako ističu naučnici, podstaklo širenje bolesti.  U azijskim i pacifičkim regionima već živi 60 odsto svetske populacije, a brza urbanizacija se i dalje  odvija. Prema Svetskoj banci, gotovo 200 miliona ljudi preselilo se u urbana područja u istočnoj Aziji, između 2000. i 2010. godine.
Uništavanje staništa ubrzalo širenje virusa Uništavanje staništa slepih miševa uzrokovalo je infekcije Nipah u prošlosti, a 1998. godine, u epidemiji virusa Nipah u Maleziji ubijeno je više od 100 ljudi. Istraživači su zaključili da su šumski požari i lokalna suša isterali slepe miševe iz njihovog prirodnog staništa i prisilili ih da nasele voćno drveće, uzgajano na istim farmama kao i svinje. S obzirom na to da su u takvoj situaciji bili pod stresom, pokazalo se da slepi miševi šire više virusa. Kombinacija prisilnog napuštanja staništa i bliskog kontakta sa vrstom sa kojom obično ne bi komunicirali, omogućila je virusu da se širi sa slepih miševa na svinje, i dalje na farmere.
Važne ekološke uloge Slepi miševi šire niz opasnih bolesti  – i nipah i covid 19, ali i ebolu i SARS. Pa da li bismo trebali samo da iskorenimo slepe miševe? – pitaju se mnogi.
– Ne, ukoliko ne želimo da pogoršamo stvari. Slepi miševi igraju izuzetno važne ekološke uloge.  Oprašuju više od 500 biljnih vrsta. Takođe, pomažu u držanju insekata „pod nadzorom“ odnosno  igraju izuzetno važnu ulogu u kontroli bolesti kod ljudi, na primer, smanjenjem malarije, zato što jedu komarce. Oni igraju izuzetno važnu ulogu u ljudskom zdravlju – objašnjava Tracey Goldstein, direktor instituta One Health Institute Laboratory. 
Ako bi izbila, bila bi to katastrfalna pandemija Budući da je virus Nipah toliko opasan – vlade širom sveta smatraju da ima potencijal za bioterorizam i samo nekolicina laboratorija širom sveta sme da ga uzgaja i skladišti. Istraživački tim sa Tajlanda još uvek nije uspeo da obezbedi novac za nastavak svog rada na virusu Nipah. Bez toga je, kažu, verovatnije potencijalno izbijanje nove katastrofalne pandemije.
Članak Svet se bori sa covid 19 pandemijom a naučnici strahuju od izbijanja još gore, izazvane Nipah virusom se pojavljuje prvo na eKlinika.

Nastavak na eKlinika.rs...






Napomena: Ova vest je automatizovano (softverski) preuzeta sa sajta eKlinika.rs. Nije preneta ručno, niti proverena od strane uredništva portala "Vesti.rs", već je preneta automatski, računajući na savesnost i dobru nameru sajta eKlinika.rs. Ukoliko vest (članak) sadrži netačne navode, vređa nekog, ili krši nečija autorska prava - molimo Vas da nas o tome ODMAH obavestite obavestite kako bismo uklonili sporni sadržaj.