Izvor: B92, 11.Jun.2021, 09:21
Šta je ateroskleroza i koliko je opasna
Glavni faktori rizika su hipertenzija, genetske predispozicije, dijabetes, pušački status, povišen nivo holesterola u krvi, nedovoljno kretanja i nezdrav životni stil.
Krv prolazi kroz arterije kao kroz cevčice noseći kiseonik i hranljive materije da bi ishranila tkiva i organe u telu. Kada je protok krvi normalan i neometan, i tkiva i organi se ishranjuju i funkcionišu bez poteškoća.
Međutim, kod nekih osoba vremenom dolazi do odlaganja nekih štetnih stvari, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << pre svega masnoća, holesterola, kasnije i kalcijuma, u unutrašnji sloj zida arterija.
Ovo uzrokuje lokalizovanu upalu u zidu arterije i zadebljanje zida arterije. Lokalizovano zadebljanje u zidu arterije se izboči prema unutra i sužava arteriju. Tako nastaje stenoza (suženje) arterije, a može nastati i potpuno začepljenje (okluzija) sa totalnom blokadom protoka krvi kroz arteriju.
Stenoza ometa i usporava protok krvi "nizvodno" od mesta suženja i remeti funkciju organa ili dela organa koji sužena arterija snabdeva krvlju. Ovaj poremećaj se naziva ateroskleroza. Ateroskleroza se može javiti na bilo kojoj arteriji u organizmu i čini najveći deo grupe bolesti koju nazivamo kardiovaskularne bolesti.
Najopasnija lokalizacija ateroskleroze je na arterijama srca i arterijama mozga, iako se može javiti i na bilo kom drugom mestu u telu. Ateroskleroza na arterijama srca manifestuje se u vidu koronarne bolesti. Koronarna bolest ispoljava se kao angina pektoris, infarkt miokarda ili srčani udar i kao ishemijska srčana slabost.
Ateroskleroza može da se leči ali i spreči. Glavni faktori rizika za aterosklerozu (i sve njene posledice) su hipertenzija, genetske predispozicije, dijabetes (šećerna bolest), pušački status, povišen nivo holesterola u krvi, nedovoljno kretanja i nezdrav životni stil, gojaznost, stres i slično.
Kardiovaskularne bolesti u razvijenom svetu, zemljama u razvoju i tranziciji čine 50-56 odsto uzroka svih smrti, dok su u 44-50 odsto uvršteni svi drugi mogući uzroci smrti (rak, povrede i nasilna smrt, infektivne bolesti, bolesti pluća, itd.).
U sklopu smrtnosti od kardiovaskularnih bolesti koronarna bolest ubija 26-28 odsto osoba u Evropi, a cerebrovaskularna bolest oko 18 odsto osoba u Evropi.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.
.jpg)
