Izvor: B92, 11.Dec.2019, 13:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pulmolog za B92: "Mnogi nisu ni svesni bolesti, misle da je prehlada"
Lekari ističu da je astma i dalje tabu tema u Srbiji i da bi trebalo više raditi na edukaciji roditelja, posebno u ovim mesecima kada se najčešće pogorša stanje deteta kod kog je dijagnostikovana.
Razgovarala: Sanja Ćulibrk
U Srbiji postoje praktično svi lekovi za lečenje astme koji postoje i u svetu. U poslednje vreme je pacijentima dostupna i skupa biološka terapija u specijalizovanim centrima.
"Za decu su besplatni, a za odrasle >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << se plaća participacija (što bi trebalo ukinuti). Naime, astma na duge staze oštećuje zdravlje bar koliko dijabetes ili kardiovaskularne bolesti, pa bi lekovi za astmu trebalo po mom mišljenju da budu besplatni i za odrasle", kaže za B92 prof. dr Branimir Nestorović, načelnik pulmologije na Univezitetskoj dečjoj klinici u Tiršovoj u Beogradu.
U kojim životnim dobima i okolnostima simptomi astme da se mogu ispolje?
"Astma spada u bolest sa naslednom komponentom, ali je za nastajanje bolesti ključno delovanje nepovoljnih faktora sredine. Jedan od najvažnijih je postojanja alergije. Alergija na polene ili alergene iz kućne prašine višestruko povećava verovatnoću nastanka astme. Aerozagađenje je drugi faktor, posebno izazvano gasovima (sumpor-dioksid, azot-oksid ili ozon dovode do ozbiljnog oštećenja disajnih puteva i olakšavaju nastajanje astme). Pušenje je moćniji uzročni faktor astme od aerozagađenja, po važnosti se može meriti sa alergijom. Virusne infekcije su najčešći pokretači napada astme, a ponekad mogu biti uzrok nastanka bolesti (posebno banalni respiratorni virusi, kakvi su virusi prehlade). Poslednjih godina je dokazana veza astme sa ishranom bogatom 'lošim' mastima (iz brze hrane), uz nedovoljni unos vitamina D.
U kojim životnim dobima i okolnostima simptomi astme mogu da se ispolje?
"Astma se može javiti u bilo kom životnom dobu, ali je najčešća u dečjem uzrastu. Razlog je u činjenici da pluća deteta nisu anatomski potpuno razvijena, a imuni sistem još uvek nije sasvim sazreo (deca zato imaju 4 do 5 puta češće virusne infekcije disajnih puteva). Prvi napadi astme se najčešće događaju posle neke virusne infekcije, kada se posle prehlade pacijent počne da žali na otežano disanje, nadražajni kašalj, zamaranje. Ponekad je okidač i psihički stres, slično kao kod infarkta. Visoka koncentracija polena (na primer kod nas u toku sezone cvetanja ambrozije) ili spora buđi (posebno se izdavaja gljivica alternaria, na primer sa opalog lišća) može dovesti do prave epidemije napada astme. Ređe je uzrok alergija na hranu, koje pacijent nije svestan, pa uzimanje mleka, pšeničnog brašna, orašastih plodova ili ribe dovodi do teškog i produženog napada astme."
Kako se uspostavlja dijagnoza i koji tipovi postoje?
"Dijagnoza astme je jednostavna. Ukoliko pacijent ima epizode otežanog disanja, sa sviranjem u grudima i kašljem, a simptomi se gube neposredno posle udisanja leka za širenje bronhija, verovatno se radi o astmi. Naravno, obzirom da se radi o hroničnoj bolesti, neophodno je da se simptomi ponavljaju. Često pacijenti nisu svesni da imaju astmu, već se žale na česte epizode prehlade, sa stezanjem u grudima. Nepostojanje teških napada otežanog disanja ne znači da nema astme. Ovo je važno, jer najveći broj odraslih sa astmom ima tegobe u toku virusne infekcije, pa se nepotrebno leče antibioticima. Zato je jedno od pitanja na upitniku za astmu 'da li imate prehlade koje se spuštaju na pluća?'"
Da li astmatičari mogu da se bave sportom? Kojiim?
"Astmatičari mogu i moraju da se bave sportom. Sadašnji predsednik Svetske atletske federacije Sebastijan Kou je imao tešku astmu I bio dugogodišnji svetski prvak na duge staze. Bavljenje sportom razvija pluća i popravlja toleranciju napora. Ukoliko se jave simptomi astme na treningu, potrebno je uzeti neki lek za širenje bronhija sat vremena pre treninga. Neophodno je da se oboleli od astme zagreva u sporom ritmu oko 6 do 8 minuta, dok ne oseti da se javlja otežano disanje. Kada se javi, ne sme se prekinuti sa aktivnošču, već nastaviti i posle oko 2 minuta će se simptomi izgubiti ('protrči kroz astmu'). Sledeća 4 sata može da se bavi sportom bez opasnosti od napada astme. Najbolji sportovi za astmu su plivanje i svi aerobni sporotovi, sa intervalnim naprezanjem (fudbal, košarka, odbojka itd). "
Najčešća i najštetnija zabluda vezana za pumpice?
"Da su kortikosteroidne pumpice za astmu veoma štetne. Ukoliko se poštuje doziranje (niske ili srednje doze), ove pumpice nemaju skoro nikakva neželjena dejstva (prvi lek ove grupe se pojavio 1968. godine). Opasnija je nekritična i prekomerna upotreba pumpica za širenje bronhija. One deluju brzo, ali na duge staze povećavaju rizik od nastajanja teških napada astme. Druga zabluda je da pacijent može postati zavisan od spreja. Pacijent kome treba duže vremena terapija nije zavisan od pumpice, već je njegova astma ozbiljna i zahteva dugotrajnu terapiju. Lek dat pumpicom ima manju dozu od lekova koji se piju, deluje skoro trenutno u plućima, i ne prolazi kroz krvotok na putu do pluća (čime se smanjuju neželjena dejstva)."
Da li se pojava astme može sprečiti?
"Sprečavanje nastanka astme je teško u današnjim uslovima života. Aerozagađenje, pušenje, česte infekcije, loše navike u ishrani je teško izbeći. Kao i kod drugih bolesti, zdrav način života (puno kretanja na svežem vazduhu, ishrana bogata voćem i povrćem, visok unos vitamina D i minerala itd.) je najbolja prevencija. Potpuna zabrana pušenja je neophodna za astmatičare i osobe u njihovoj okolini. Napadi astme se mogu izbeći izbegavanjem faktora za koje znamo da izazivaju napade (na primer, smanjeno izlaženje u danima kada je aerozagađenje visoko).
Prof. dr Branimir Nestorović govorio je za TV Prvu kako možete obuzdati kašalj kod najmlađih, kada se koriste antibiotici i kako ćete sprečiti virusne infekcije. Odgovore poslušajte u video-prilogu:
.jpg)
