Izvor: B92, 04.Apr.2019, 14:38 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Najzad stigao odgovor na pitanje zašto čokoladom rešavamo probleme
Iako naš mozak čini samo dva odsto ukupne telesne težine, taj važni organ troši polovinu naših dnevnih potreba za ugljenim hidratima, a glukoza mu je najvažnije gorivo.
Pod akutnim stresom mozgu treba oko 12 odsto više energije nego u normalnim okolnostima, zbog čega mnogi među nama posežu za slatkim zalogajem.
"Ugljieni hidrati su za organizam najbrži izvor energije. Na kognitivnim testovima ispitanici pod stresom pre jela imali su prilično loše rezultate, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << ali se njihov učinak poboljšao nedugo nakon konzumiranja hrane", kaže dr Akim Peters, dijabetolog i naučnik koji se bavi istraživanjem mozga na Univerzitetu Luebek, a prenosi portal "Scientific American".
Kad smo pod stresom, raste nivo hormona kortizola, a imamo potrebu za šećerom jer ako ga konzumiramo raste nivo drugog hormona - serotonina, koji smiruje i opušta. Na taj način organizam traži sredstvo za opuštanje. Šećer pokreće centar za zadovoljstvo i nagradu u mozgu na isti način kao da vam se neko osmehne ili čak kao da ste zaljubljeni.
Ali u hipotalamusu se nalaze i regulatori koji deluju kao svojevrsni čuvari. Naime, kada registruju da mozgu nedostaje glukoze, oni blokiraju protok informacija. Upravo zato, čim mozak pokaže potrebu za energijom posežemo za ugljenim hidratima, čak i ako je ostatak tela njima dobro snabdeven.
Da bi što bolje shvatili povezanost i odnos između mozga i ugljenih hidrata, dr Peters i njegove kolege su u dva navrata anketirali 40 ispitanika. Prvo su od učesnika zatražili da pred strancima održe desetominutni govor, a tokom drugog eksperimenta oni nisu morali da javno govore. Na kraju svake sesije izmerena im je koncentracija hormona stresa kortizola i adrenalina u krvi.
Istovremeno, obezbeđen im je švedski sto s hranom. Primećeno je da su učesnici eksperimenta koji su držali govor pre nego što su posegnuli za hranom sa švedskog stola bili pod većim stresom, te su kasnije prosečno jeli dodatna 34 grama ugljenih hidrata, u odnosu na period u kojem nisu morali da drže govor.
Ako osoba tokom poslepodneva ima potrebu za čokoladom, naučnici savetuju da jede manje količine slatkog kako bi se ostalo u formi i zadržalo dobro raspoloženje.
Potreba za slatkim neretko se javlja na poslu jer su ljudi u takvom okruženju često pod stresom, pa njihov mozak ima povećanu potrebu za energijom.
Kada neko ne jede, a oseća glad, mozak počinje da koristi glukozu iz organizma, namenjenu mišićnim ćelijama i procesu metabolizma masnoća, pa se zbog toga luči više hormona stresa. Ne samo da se zbog takvog stanja pojedinac oseća loše, već se dugoročno kod njega povećava rizik od srčanog udara, moždanog udara ili depresije. Istovremeno, mozak štedi na drugim funkcijama, ali se smanjuje koncentracija.
Naučnici kažu da čak i novorođene bebe imaju izraženu sklonost ka slatkišima. S obzirom na to da je njihov mozak znatno veći u poređenju s njihovim malim telima, bebama je potrebno mnogo energije, koju dobijaju kroz majčino mleko, koje sadrži mnogo šećera.
S vremenom, naša sklonost ka slatkišima se smanjuje, ali nikada ne nestaje u potpunosti, čak ni u odraslom dobu. Koliko će ona dugo trajati varira od osobe do osobe, a čini se da zavisi i od životnih okolnosti. Istraživanja su pokazala da su osobe koji su imale vrlo stresno djetinjstvo sklonije konzumaciji slatkiša kasnije u životu.
Kod nekih osoba mozak ne dobija energiju iz telesnih rezervi, čak ni kad postoji dovoljno masnih zaliha. Najznačajniji uzrok tome je hronični stres. Kako bi osigurali da im mozak ne bude bez energije, takve osobe uvek moraju da jedu dovoljno hrane. Često je jedini način da se prekine s takvim prehrambenim navikama - trajni odlazak iz stresnog okruženja.
I premda su mnogi među nama strogi prema sebi jer jedu previše slatkiša i ugljenih hidrata, uzrok takvoj potrebi nije uvek nedostatak samokontrole, pa se pojedincima preporučuje dublji uvid u način života i analiza stresnih situacija.
Jednom kad se otkrije uzrok stresa, prehrambene navike i potrebu za slatkim moguće je izmeniti.
.jpg)
