Izvor: eKlinika.rs, 17.Jul.2024, 13:00
Kako ono što jedemo u 40 godina može uticati na naše zdravlje u 70-im
Zdrave ishrane ljudi bi trebalo da se pridržavaju bez obzira na godine i pol. Ona može biti važnija tokom srednjih godina života, jer je pronađena veza da ono što jedemo sa 40 godina može uticati na naše zdravlje u 70. Ako se odučimo za zdravu ishranu sa 40 godina, to može povećati naše šanse za poboljšan kvalitet života u 70-im, navodi se u novoj studiji.
Veza između zdrave ishrane u srednjim godinama i boljeg kvaliteta života
Istraživači su analizirali prehrambene >> Pročitaj celu vest na sajtu eKlinika.rs << navike više od 100.000 ljudi tokom 30 godina. Podaci potiču iz Harvard’s Nurses’ Health Study i Health Professionals Follow-Up Study. Otkrili su da su oni koji su se pridržavali zdrave ishrane od 40-ih imali 43 do 84 procenta veću verovatnoću da će biti fizički i mentalno sposobni u 70. Godini, za razliku od ljudi koji nisu sledili takvu ishranu. Istraživanje o odnosu između ishrane u srednjim godinama i starenja nedavno je predstavljeno na sastanku Američkog društva za ishranu u Čikagu.
Zdrava ishrana da ostanemo u formi
Studija navodi nekoliko vrsta zdrave ishrane koje imaju vezu sa zdravim starenjem:
Ishrana za hiperinsulinemiju – Odnosi se na hranu sa niskim sadržajem ugljenih hidrata i visokim sadržajem vlakana, sa ciljem da se smanji nivo insulina, kaže dijetetičar Shruti K Bhardwaj. Ovakvom ishranom može da se kontroliše nivo šećera u krvi, podrži kontrola telesne težine i smanji rizik od dijabetesa i kardiovaskularnih bolesti.
Planetarna zdravstvena ishrana: Fokus u ovoj ishrani je na održivom obrascu ishrane koji stavlja naglasak na biljnu hranu i smanjuje proizvode životinjskog porekla. Može poboljšati zdravlje srca i podržati kontrolu težine.
Mediteranska ishrana: Ovaj način ishrane fokusira se na konzumiranje voća, povrća, integralnih žitarica, mahunarki, orašastih plodova i maslinovo ulje, uz umerenu upotrebu ribe i živine. Praćenje mediteranske dijete može da ima antiinflamatorne koristi koje bi mogle zaštititi od srčanih bolesti, navodi se u pregledu objavljenom u časopisu Current Opinion in Clinical Nutrition and Metabolic Care 2022.
Ishrana za sprečavanje hipertenzije (DASH dijeta): Dijetetski pristupi za sprečavanje hipertenzije (DASH dijeta) može sniziti krvni pritisak kroz visoku potrošnju voća, povrća, integralnih žitarica i mlečnih proizvoda sa niskim sadržajem masti. Može smanjiti hipertenziju, podržati zdravlje srca i smanjiti holesterol, kaže Bhardwaj.
Mediteranska-DASH ishrana za odlaganje neurodegenerativnih bolesti (MIND dijeta): Ovaj način ishrane kombinuje DASH i mediteransku ishranu, sa naglaskom na hranu koja je zdrava za mozak poput bobičastog voća, lisnatog povrća i orašastih plodova. Može smanjiti rizik od Alchajmerove bolesti i kognitivnog pada.
Empirijski dijetetski inflamatorni obrazac ishrane: Ovakav obrazac ishrane može smanjiti upalu konzumiranjem antiinflamatorne hrane poput voća, povrća, integralnih žitarica i masne ribe. Može smanjiti rizik od hroničnih bolesti povezanih sa upalom, kao što su artritis i bolesti srca.
Ključni sastojci ovih vrsta ishrane su:
povrće i voće, jer su puni vitamina i minerala
integralne žitarice, jer obezbeđuju složene ugljene hidrate, vlakna i esencijalne hranljive materije
nemasni proteini kao što su živina, riba, pasulj i orašasti plodovi, jer obezbeđuju proteine bez prekomernih zasićenih masti
zdrave masti koje se nalaze u orašastim plodovima, semenkama masti su korisne za zdravlje srca
pijenje dovoljno vode, ali ograničavanje napitaka sa šećerom
Ovakav izbalansirani pristup ishrani osigurava da dobijamo neophodne hranljive materije, održavamo nivo energije i smanjujemo rizik od hroničnih bolesti kao što su bolesti srca i dijabetes, kaže Bhardwaj.
Da li postoje neželjeni efekti praćenja trendova u ishrani
Ove dijete generalno su zdrave, ali neke osobe mogu imati neželjene efekte.
Promene u unosu vlakana mogu izazvati nadimanje ili gasove.
Restriktivne dijete mogu dovesti do nedostataka esencijalnih hranljivih materija ako nisu pravilno izbalansirane.
Striktni dijetalni pravci mogu biti izazovni za dosledno praćenje.
Zato treba postepeno povećavati unos vlakana da bismo izbegli probleme sa varenjem i obezbedili unos raznovrsnih namirnica kako bismo zadovoljili sve potrebe za hranljivim materijama, predlaže Bhardwaj.
Koje su nezdrave dijete koje treba izbegavati
S vremena na vreme možemo sebi da dozvolimo cheat day (dan kada sebi dozvoljavamo da varamo i da se ne pridržavamo pravila koja naša ishrana podrazumeva), ali treba da izbegavamo sledeće dijete:
1. Dijete sa visokim sadržajem šećera
One sadrže napitke, grickalice i deserte sa šećerom. Oni mogu povećati rizik od gojaznosti, dijabetesa, srčanih bolesti i problema sa zubima, kaže Bhardwaj.
2. Dijete sa visoko obrađenom hranom
Ultra-prerađeno meso, pakovane grickalice i gotova jela imaju visok sadržaj natrijuma i aditiva. Pronađena je veza između ultra-prerađene hrane i rane smrti, dijabetesa, srčanih bolesti i mentalnih poremećaja tokom studije objavljene u BMJ u februaru 2024.
3. Dijeta sa visokim sadržajem zasićenih i trans masti
Pržena hrana, peciva i obrađene grickalice sa hidrogenizovanim uljima spadaju u ovu ishranu. Ako ove namirnice svakodnevno jedemo, to može povećati rizik od srčanih bolesti, moždanog udara i visokog holesterola.
Moramo izbegavati nezdravu ishranu i fokusirati se na uravnotežene i hranljive obrasce ishrane kako bismo podržali dugoročno zdravlje i našu dobrobit.
Članak Kako ono što jedemo u 40 godina može uticati na naše zdravlje u 70-im se pojavljuje prvo na eKlinika.
