Izvor: Blic, 05.Apr.2011, 14:40   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Mobing šteti firmi, a radniku ruši zdravlje

BEOGRAD - U Srbiji se i dalje ne shvata koliki su finansijski gubici zbog zlostavljanja na poslu. Ljudi koji trpe zlostavljanje manje su produktivni, provode više dana na bolovanju i samim tim više koštaju i firmu i državu, kaže za „Blic“ dr Marjana Trkulja, psihijatar u ambulanti za mobing i stres na radu Kliničkog centra Srbije. U toj ambulanti svakog dana pomoć zatraži petoro ljudi zbog mobinga.

- Nekoliko godina sam trpela stalne prozivke da ne znam posao, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << da nisam kompetentna, a svaki moj pokušaj da kažem i dokažem da sam možda u pravu završavao se sa "Ćuti!”. To je trajalo i trajalo a ja sam se sve gore osećala. Nakon godinu dana sam se obratila lekaru i pokazalo se da sam dobila čir na želucu i povišen pritisak. Odmah nakon toga sam promenila posao i radno okruženje, a zdravlje mi se vratilo u normalu - ovo je priča Nataše R. (39) iz Beograda, koju je prošle nedelje čula dr Marjana Trkulja u ambulanti za mobing i stres na radu, koja je početkom ove godine osnovana u Institutu za medicinu rada Kliničkog centra Srbije.

U ambulanti radi tim sastavljen od psihijatra, psihologa i specijaliste medicine rada, a svi oni edukovani su na Univerzitetu Ajova u Sjedinjenim Američkim Državama.

- U Srbiji se i dalje ne shvata koliki su finansijski gubici zbog zlostavljanja na poslu. Ljudi koji to trpe manje su produktivni, provode više dana na bolovanju i samim tim više koštaju i firmu i državu. Stres na radu je prvi pojavni oblik zlostavljanja na poslu, a prvi simptomi stresa su nesanica, neraspoloženje, gubitak motivacije za rad, glavobolja... Nakon određenog vremena koje zaposleni provede na poslu, a zlostavljan je od šefa ili nekog drugog odgovornog lica, dolazi do psihosomatskih poremećaja i to angine pektoris, iritabilnog creva, napada astme, veoma nezgodnih ekcema, hipertenzije, čira na želucu, gastritisa... Sve to mnogo košta državu i zdravstveni sistem, a skoro niko se ne bavi time da se to spreči ili makar ublaži - kaže za "Blic” dr Trkulja.

Lečenje ovih ljudi je dugotrajno i skupo. Daju se lekovi da se smanji napetost, reguliše spavanje, često se u terapiju uključuju i antidepresivi. Doktorka upozorava da žrtve veoma često prvo sebe preispituju i traže sopstvenu krivicu za tuđe ponašanje, pa tek onda shvate da nisu ničim zaslužile takvo zlostavljanje.

Kao osnovni razlog zašto je zlostavljanje na poslu poprimilo epidemijske razmere u Srbiji ona navodi strah od gubitka posla i nezaposlenost. Kako kaže dr Trkulja, dolaze joj ljudi koji su godinama trpeli neetičku i neprijateljsku komunikaciju u sredini u kojoj rade, a donošenjem Zakona o sprečavanju zlostavljanja na radu sredinom prošle godine shvatili su da mogu i da se pobune.

Zasad se stidljivo pojavljuju i prvi slučajevi na sudu, a to su po pravilu veoma dugotrajni i iscrpljujući procesi, pa žrtve često nemaju ni strpljenja ni novca za tako nešto. Zakon je donet relativno skoro, pa je i to razlog zašto nema rešenih sporova.

Pet oblika zlostavljanja na radu Nemogućnost normalne komunikacije (žrtvu prekidaju, ne daju joj reč) Žrtva se stalno izoluje, niko joj se ne obraća, prema njoj se ponašaju kao da ne postoji Napadi na ličnu reputaciju (izmišljanje priča o žrtvi, ismevanje po rasnoj, polnoj ili bilo kom drugom osnovu) Napadi na profesionalnu reputaciju (stalne kritike i prigovori, niska ocena rada...) Napadi na zdravlje (žrtva se prisiljava da radi zadatke koji joj narušavaju zdravlje, ne dopuštaju joj se godišnji odmori i slobodni dani...)

Šta nije mobing Zavođenje discipline na poslu Podizanje tona radi nadjačavanja na sastanku Davanje radnih zadataka van opisa posla ako su saglasni stepenu obrazovanja Razlike u mišljenjima Nedobijanje plate Neplaćanje prekovremenog rada Nedobijanje regresa ili toplog obroka

Nastavak na Blic...

S media: Mobing ruši zdravlje radnika