Izvor: e-Novine, 26.Jan.2012, 01:02

Jugoslav Ćosić sa islednikom

Jugoslav Ćosić sa islednikom

Gostovanje Bratislava Dikića, komandanta Žandarmerije, u emisiji "Između dve vatre", promovisalo je novi žanr u srpskom novinarstvu koji se može nazvati - dok mudre glave iz UNS-a i NUNS-a ne postignu dogovor o katalogizaciji - javno isleđivanje novinara. Policijski general koji će uskoro (jedini) direktnu imati kontrolu nad Jednicom za specijalne namene u čijem sastavu će biti čak 615 do zuba naoružanih specijalaca odmah je, vrlo pozerski i primitivno, izuzetno drsko a vrlo tašto >> Pročitaj celu vest na sajtu e-Novine << i puno gneva, i tražeći uglađenost u uglačanosti svoje preteći crne uniforme, dao do znanja Jugoslavu Ćosiću da sa pandurima nema zajebavanja i da nisu novinari ti koji smeju da postavljaju pitanja

Doduše, Ćosić je sam kriv. Predstavljajući pučanstvu svoga gosta naveo je da je prvi žandarm Srbije imao vrlo "dinamičnu" karijeru u policiji, da je počeo "kao vozač u SAJ-u pre 15 godina", a zatim naveo da je bio snajperista 1998. godine, komandant Žandarmerije u Nišu i sa tog mesta kondamant Žandarmerije MUP-a Srbije.

Sujeta Bratislava Dikića jedva se suzdržavala, nervozno se gnezdio na inače udobnim stolicama Devedesetdvojke, strogo primenjujući specijalnu policijsku veštinu suzdržavanja mlaćenja sagovornika, po konstituciji slabijih, ukoliko ima potencijalnih svedoka. Međutim, kada je Ćosić završio sa biografijom, iz žandarma je pokuljala sva taština, godinama nakupljanja beskrajnim ponavljanjem servilnog "Razumem!" bez kog nema napretka ni u jednoj karijeri, pogotovo ne u policijskoj.

Photo: e-Novine

Ponosan na svoj vrtoglav uspon i gadljiv spram šoferske struke, Dikić je posvedočio da "nikada do sada" nije bio vozač u Specijalnoj antiterorističkoj jedinici, već da je bio specijalac u Odeljenju za blisku borbu, pa snajperista, pa komandir Odeljenja snajperista, šef B tima, šef za Obaveštajne i kontraobaveštajne poslove u Žandarmeriji, komandant odreda u Nišu šest godina, pa komandant Žandarmerije.

Trebješanin: Nisam gledao emisiju

Budući da Dikić frizurom, poštapalicama i gestovima neverovatno podseća na Ivicu Dačića, želeli smo da nam istaknuti psiholog Žarko Trebješanin odgnonetne šta se krije iza (ne)svesnih poruka koje na taj način komandant Žandarmerije šalje javnosti. Nažalost, cenjeni stručnjak nije gledao emisiju, pa nije mogao da komentariše.

Kad se predsatvio, isleđivanje je moglo da počne. Iako ga Ćosić ništa nije pitao, Dikić je odmah nakon vatrometa funkcija koje je obavljao preuzeo "Između dve vatre" u svoje šapajde i "iskoristio priliku" da odgovori na pitanja "koja ste postavili gospodinu ministru Dačiću a tiču se lično mene".

"Vi ste postavili pitanje da li "naš ministar zna da mene neko tamo u Ministarstvu unutrašnjih poslova naziva pod nekim nadimkom 'mali Legija' jel tako?", ljubazno će Dikić.

Kulturan i uvek na usluzi, Ćosić je počeo da objašnjava da su tako čuli od Dikićevih kolega, da ga ponekad zovu "mali Legija" i da je, u tom kontekstu, pitao Dačića o nadimku. Žandarm je momentalno, bez treptaja izvežbanog snajperističkog oka, zajebao kontekst.

"Kažete čuli ste?", bio je minimalistički lapidaran.

Ćosić je ponovio da je tako čuo od Dikićeih kolega, a ne na ulici.

"Čula je i žaba da se konji potkivaju, pa je digla nogu, kako kaže naš narod. Odmah da vam kažema da ja nikada nisam čuo za taj nadimak".

Ne stajući, usledila je i druga, ontološka identifikacija žandarmerijskog generala, kojom je hirurškom preciznošću, nedvosmisleno i neupitno stavljeno do znanja javnosti kakav mora da bude svaki službenik zemlje Srbije.

Veliki čovek: Bratsilav Dikić Photo: Stock

"Ali evo da vam pojasnim: prvo, ja nisam mali, visok sam 180 centimetara i težak nekih 105 kilograma, 42 godine, porodičan čovek, supruga, troje dece; drugo, nisam nikakav Legija jer nisam nikada radio u Legiji stranaca, razumete? I ne mogu da budem Legija", oduševio je Dikić gledaoce svojim deduktivnim sposobnostima, pa je odmah, skromno ali ponosno, nastavio: "Ja sam Srbin iz Niša, radim u srpskoj Žandarmeriji. Jedino mogu da me prozivaju možda što ja u svojoj jedinici zahtevam red, rad i disciplinu, uzajamno uvažavanje, poštovanje hijerarhije, i možda to nekom od spolja izgleda kao Legija stranaca. Ili možda to nekome smeta, ali mi ne možemo biti Legija stranaca u svojoj državi. Mi smo srpska Žandarmerija".

Tu je Ćosić pokušao da ga prekine jednim u redu, ali ništa nije bilo u redu, i ništa više nije bilo primereno televizijskom intervjuu. Drski i besramni duh Olje Bećković koji je zaposeo prostor B92, ušao je i u Dikića, a egzorciste ni od korova.

"Kad smo već kod nadimka vi znate kako se nadimci uopšte daju, nameću, jel tako?", prisećao se Dikić lekcije prve iz policijskog udžbenika "Kako se daju i nameću nadimci", "Skraćenica imena i prezimena. Jel tako?", odgovorio je sam na svoje pitanje.

Ćosić je pokušao da objasni kako su iskustva raznolika, ali žandarm zna šta zna, pa ga u maniru Službe identifikuje, prezime pa ime (kud se dede ime oca Ćosićevog?).

"Vi ste Ćosić Jugoslav, jel tako? A kako onda vama može da bude nadimak? Jugi? Ćosa? Šta? Jel imate neki drugi nadimak?", zaključio je Brati, Diki.

"Pa dobro, ja nisam u policiji (samoobmanjivao se Ćosić dok su asistenti režije unosili u studio ono isledničko staklo prozirno samo s jedne strane), niko me ne zove tim nadimkom..."

"Pa ne u policiji, u Srbiji, u celom našem narodu, većina naših građana ima neki nadimak, dobije u školi, dobije na poslu, dobije u detinjstvu nadimak, mislim to je nadimak", pravio je Dikić pred zapanjenim gledaocima službenu belešku o Ćosiću, a zatim, uz iznenadnu promenu mimike i tona obraćanja Ćosiću, preteće i reklamerski dramatizovao razgovor: "Dobije u ratu. Da niste možda u ratu dobili nadimak?"

Isleđivanje je nastavljeno i nakon neuspelih pokušaja da Dikić kaže javnosti pravu istinu: da Dačić sprema sebi ličnu vojsku, ali smo zato videli da je komandant Žandarmerije vrlo ljut što njegovu jedinicu prestravljena javnost poistovećuje sa Jedinicom za specijalne operacije. Nakon informativnog razgovora kojem je podvrgao Ćosića, javnost ima još više razloga da poredi Dikića sa Ulemekom, a Jedinicu za specijalne namene sa JSO.

"A kažite, takođe ste izjavili da sam ja negde izjavio navodno da formiram neku jedinicu po uzoru na JSO. U emisiji sa ministrom ste izjavili, jel tako? Nisam nikad pominjao JSO u tom kontekstu niti bih ga pomenuo, da ja vama kažem, uz svo uvažavanje i poštovanje tamo ljudi koji su pošteni, časni ljudi koji su ovoj državi dali dosta."

Ipak, sa pripadajućom dozom patosa i podsećajući na zasluge za narod koje ima Žandarmerija, Dikić nije zaboravio da pomene da je te "poštene, časne ljude" njegova jedinica morala da razoružava:

"Svi ste zaboravili ko je u stvari prvi ušao u Kulu u objekte JSO i razoružao jedinicu, svi ste zaboravili posle sramotnog ubistva našeg premijera ko je uhapsio, odnosno otišao na adresu, na kuću komandanta Milorada Ulemeka i uhapsio 10 pripadnika JSO, vi ste zaboravili koji je teret Žandarmerija podnela u 'Sablji'", junačio se Dikić.

Zašto ni njega ni njegovih žandarma nigde nije bilo kad je Legija, blagosloven Koštuničinom rukom, blokadom samo jedne saobraćajne trake (zar zemlji kukavnih kukavica i treba više?) izvršio državni udar, ostaće tajna.

Nastavak na e-Novine...






Napomena: Ova vest je automatizovano (softverski) preuzeta sa sajta e-Novine. Nije preneta ručno, niti proverena od strane uredništva portala "Vesti.rs", već je preneta automatski, računajući na savesnost i dobru nameru sajta e-Novine. Ukoliko vest (članak) sadrži netačne navode, vređa nekog, ili krši nečija autorska prava - molimo Vas da nas o tome ODMAH obavestite obavestite kako bismo uklonili sporni sadržaj.