Izvor: Blic, 02.Feb.2008, 22:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tražili tumor uništili fetus
Tridesetpetogodišnjem mladiću iz Vrnjačke banje, koji je u Klinički centar Srbije došao s teškim poremećajem metabolizma, dijagnostikovan je tumor paraštitne žlezde. Tokom operacije, hirurzi nisu mogli da pronađu paraštitnu žlezdu!? Sve se završilo na tome da to možda i nije prava dijagnoza. Čovek je nakon dva meseca umro, a obdukcija je pokazala da je dijagnoza bila prava.
Ovo je samo >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << jedna od lekarskih grešaka koje su opisane u knjizi profesorke u penziji dr Marije Jančić-Zguricas "Tajna ljudi u belom - zapisi jednog patologa". Ceo radni vek provela je u Institutu za patologiju Medicinskog fakulteta u Beogradu i Prvoj hirurškoj klinici, tako da je materijala za knjigu bilo na pretek.
Još drastičniji primer lekarske greške, koga će se doktorka Jančić sećati do kraja života, jeste slučaj četrdesetsedmogodišnje žene kojoj je dijagnostikovan tumor u stomaku, a žena je bila u sedmom mesecu trudnoće.
- Žena je operisana na Drugoj hirurškoj klinici. Što je najgore, hirurzi ni tokom operacije nisu primetili da je u pitanju trudnoća a ne tumor. Izvadili su matericu sa plodom i poslali u laboratoriju na analizu. Tek je laborant primetio da je reč o bebi. Iako se svi materijali nalaze zaključani u laboratoriji, taj materijal je tokom noći nestao. Profesor koji je rukovodio operacijom kažnjen je tako što godinu dana nije mogao da bude šef operativne ekipe. Što je najgore, pacijentkinji, a ni njenom suprugu, koji su se inače lečili od steriliteta, nije rečena istina, već je otpuštena kao uspešno izlečena od tumora, na šta su se oni zahvalili lekarima - priča dr Marija Jančić-Zguricas.
Naša sagovornica kaže da je reagovala i tada i na svaki propust svojih kolega, međutim, nije mogla mnogo da promeni. Knjigu je napisala zbog lične savesti, ali i da mlade kolege podstakne da budu oprezniji u svom radu.
Lekarskih grešaka je uvek bilo i dešavaju se i najvećim stručnjacima u vrhunskim svetskim klinikama. Međutim, samo je u Srbiji ovo tabu tema, o kojoj se ne govori. Samo u našoj zemlji ne postoji zvanična statistika koliko je ljudi izgubilo život zbog propusta "ljudi u belom".
I danas pomno prati svaku aferu koja ispliva u zdravstvu. Zabolele su je suze roditelja Anje Grahovac koja je umrla posle operacije katarakte i Jelene Radović koja je umrla posle operacije čukljeva.
- Zahvaljujući medijima, danas se više zna i govori o tome. Moje lično mišljenje je da je u Beogradu u poslednje vreme otvoreno mnogo više privatnih ordinacija nego što je potrebno, a da nemaju za konsultante profesore koji treba da budu prisutni. Osim toga, veliki problem je što kod nas mladi lekari koji završavaju fakultete misle da je gotovo s učenjem. Medicina je oblast koja zahteva doživotno usavršavanje, praćenje strane literature, lekari moraju da upoznaju savremene aparate. Sam lekar mora stalno da radi na usavršavanju, da komunicira sa svetom i da se uključuje u timove za naučnoistraživački rad. To je ključ za uspeh svakog mladog lekara - kaže naša sagovornica.
Doktorka je u knjizi opisala i slučaj svog kolege, profesora Medicinskog fakulteta, koji je zbog bolova u kostima karlice i kuku operisan u Specijalnoj bolnici "Banjica" i dobio dijagnozu da se radi o "benignoj leziji". Kako bolovi i dalje nisu prestajali, analize su rađene ponovo u Americi, gde je dijagnostikovano da ima maligni tumor koštanog tkiva. Brzom reakcijom spasena mu je glava, ali je morala da se amputira noga. Njegove sreće nije bila njena koleginica, takođe profesor Medicinskog fakulteta, kojoj je na Drugoj hirurškoj klinici dijagnostikovan tumor dojke, ali iz neopravdanog razloga nije uklonjena cela dojka, niti je poslata na zračnu terapiju. Njeno zdravstveno stanje se posle izvesnog vremena pogoršalo i umrla je u 49. godini, zato što se zakasnilo s terapijom.
Patolozi zanemareni
Prisustvo patologa tokom operacije veoma je važno jer je patolog taj koji daje konačnu dijagnozu.
- Sve hirurške ustanove trebalo bi da imaju uz operacionu salu i histopatološku laboratoriju, opremljenu za eks tempore biopsiju, odnosno brzu biopsiju koja se obavlja za tri minuta dok je pacijent još na operacionom stolu. Nažalost, od dvadesetak hirurških klinika u Srbiji, samo pet-šest imaju ovakve laboratorije. Razlog je što se ovakve laboratorije dosta skupe, hirurzi smatraju da im ne treba mišljenje patologa, da sami mogu da procene šta je za operaciju, ali i to što mali broj patologa želi da radi brze biopsije, zbog nesigurnosti - smatra doktorka Jančić-Zguricas.
.jpg)
