Izvor: RTS, 08.Avg.2019, 11:19 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vranjska gradska pesma kao nacionalno blago
Vranjski kraj prepoznatljiv je po muzici, trubačima, a zbog svoje specifičnosti vranjska gradska pesma je na listi nematerijalnog kulturnog blaga Srbije od 2012. godine. Većina pesama nastala je u drugoj polovini 19. veka, proslavila ih je i sačuvala Stana Avramović Karaminga. I danas se čuva sećanje na njih, a početkom ove godine održan je i prvi festival vranjske gradske pesme.
Vranjska gradska >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << pesma jedinstvena je i prepoznatljiva. Setnim, tihim i mirnim stihovima godinama unazad opisuje život, običaje i ljubavi koje su se ovde rađale i nestajale, a laganim i sporim ritmovima budi najdublja osećanja.
"Kao da mi idu slike tih ljudi o kojima pevam. Recimo kada pevam pesmu "Petlovi pojev, Morava zvli", kao da u daljini čujem tu Moravu", kaže vokalni solista Branimir Stošić Kace,
Ivana Tasić Mitić smatra da su potrebni određeni preduslovi da bi se vranjska pesma otpevala kako treba.
"Da bi bilo koji solista izneo vranjsku pesmu koja je veoma zahtevna, mora dobro da poznaje mentalitet ljudi koji ovde žive, jer su Vranjanci jako temperamentni, puni emocija", objašnjava Tasić Mitićeva.
Autorka pesme "Dimitrijo, sine Mitre", Stana Avramović Karaminga obeležila je vranjsku muziku. Njoj, ali i pesmi u čast, ove godine je prvi put održan festival vranjske gradske pesme "Oću da vi pojem vranjansko".
"Uvrstili pesmu u jednoj našoj aplikaciji ka Uneskovom konkursu za kreativne gradove, jer pored svega ostalog što imamo u Vranju, po čemu je karakteristično, pesma je broj jedan", ističe gradska većnica zadužena za kulturu Zorica Jović.
U pesmama uživaju i rođeni Vranjanci, ali i oni koji vole, razumeju muziku iako ne pričaju isti jezik. Među njima je i Majkl Lesli, pijanista iz Australije.
"Sreo sam ovde mladića i njegovu majku koje ne poznajem, primetio sam da su spontano počeli da pevaju i taktiraju o sto. Tako su komunicirali i bilo je predivno", kaže Majkl.
Od druge polovine 19. veka do danas vranjska gradska pesma peva se uz zurle, frule, trube, harmoniku, goč ili bez instrumenata, a kapela.
Održava sećanje na kulturu u kojoj su živeli Vranjanci tada, a neguje i karakterističan vranjski dijalekat.
.jpg)
