Izvor: Radio 021, 25.Jan.2020, 12:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Najavili na hiljade jeftinih stanova za bezbednjake, do sada napravili jednu zgradu
"Gradnja jeftinih stanova u Nišu i Vranju počinje na proleće", najavio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić još 2017. godine, govoreći o stanovima koje će država praviti za pripadnike službi bezbednosti i prodavati za oko 500 evra po kvadratu.
Godinu dana kasnije, predsednik i premijerka Ana Brnabić opet su najavili prvu fazu odnosno izgradnju oko 8.000 stanova, od kojih će 5.203 stana biti gotova do 2020. >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio 021 << godine, podseća Danas.
U januaru 2019. godine, potpredsednica Vlade i ministarka građevinarstva Zorana Mihajlović obećala je da će 12 meseci nakon polaganja kamena temeljca na dve lokacije, 186 jeftinih stanova u četiri zgrade u Nišu biti predato novim vlasnicima.
Kameni temeljci su položeni 8. februara 2019. godine, ali nedavno je Mihajlović još malo pomerila rok i rekla da će ključevi stanova prve zgrade biti predati u martu. U Ministarstvu građevine ističu da sve teče po planu.
"Izgradnja stanova u okviru 1 A faze započeta je u periodu februar-avgust 2019. Radovi započeti u okviru 1 A faze teku u skladu sa dinamikom, ugovoreni rokovi za završetak radova na ovim projektima još nisu istekli, a u slučaju nepoštovanja ugovorenog roka od strane izvođača, predviđena je mogućnost naplate penala. Prvi stanovi koji bi trebalo da budu završeni iz ovog projekta su stanovi u Vranju, a dodela ključeva očekuje se u martu 2020. godine", navodi se u odgovoru Ministarstva listu Danas.
Trenutno se u okviru projekta stanogradnje za pripadnike snaga bezbednosti grade zgrade u šest gradova i to je 1.530 stanova u okviru A 1 faze. Tu spada 548 stanova u Novom Sadu, 190 stanova u Nišu, 186 stanova u Kraljevu, 216 stanova u Kragujevcu i 190 stanova u Sremskoj Mitrovici. Osim toga, započeta je i gradnja 438 stanova u Novom Sadu u okviru 1 B faze.
Izgradnja oko 8.000 stanova u prvoj fazi trebalo bi da košta oko 274 miliona evra. Goran Rodić iz Građevinske komore objašnjava da mogu biti dva razloga za kašnjenje.
"Ako kasne, ili država nije na vreme obezbedila uslove, dala projekte i uradila eksproprijaciju ili su krivi izvođači. Ali i te zgrade, koje inače nisu neki inženjerski poduhvat, to je konfekcija u građevinarstvu, opet rade neki stranci. Te zgrade u Vranju prave Turci. Mi smo mislili da će stanogradnjom biti zaposlena domaća operativa", napominje Rodić.
Visokogradnja inače dosta znači za angažovanje ostatka privrede, jer se nabavljaju podovi, keramika, građevinska hemija, stolarija, ali prema rečima Rodića, kada grade stranci, ona oni guraju svoje.
Ekonomisti Saši Đogoviću ovo liči na marketinške priče i obećanja koja se stalno daju, pa zaboravljaju, pa opet recikliraju.
"Daju se neka obećanja, planovi koji će navodno biti završeni u nekim dvogodišnjim, trogodišnjim rokovima. Vreme prolazi, to se zaboravlja, a onda se pojavljuju te iste ideje kao nove. Nema odgovornosti za javno izgovorene reči, a suština je u marketingu i obraćanju biračima koji su mora se priznati prilično lakoverni", napominje Đogović.
Autor: Danas
Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.021.rs. Preuzimanje fotografija je dozvoljeno samo uz saglasnost autora.
.jpg)
