Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 11.Dec.2019, 03:16

Svet očekuju izazovi u oblasti ekologije, ljudskih prava...

Svet očekuju izazovi u oblasti ekologije, ljudskih prava...

Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Đorđević otvorio je svečano konferenciju Economist: Svet u 2020. godini, koja ove godine ima temu "Digitalna ekonomija i transformacija" i poručio da će se kompanije u Srbiji, ali i u svetu, u narednom periodu boriti sa nedostatkom radne snage, netačnim informacijama, nedostatkom kreativnosti i hrabrošću da se uđe u reforme još brže.

Đorđević je kazao da reforme ne treba da budu stereotipne, već hrabre, jer jedino takve mogu da donesu nešto dobro i napredak.

"Firme u Srbiji još nisu spremne za sve to, ali ni u svetu. Moja poruka je da treba da se pripreme za najgore", kazao je Đorđević, podsećajući na svetsku ekonomsku krizu 2008. godine i naveo da ekonomisti i uče tako da kada su na vrhuncu treba da se spremaju za najgore.

Kako kaže, neki od rizika sa kojima će se biznis u svetu suočavati su nedostatak radne snage, koji će, prema njegovom mišljenju, 2020. biti vidljiviji i na nivou problema.

Kada je u pitanju Srbija, rešenje za taj rizik, kako je naveo Đorđević, jeste regionalno povezivanje, koje je ujedno i za sve zemlje regiona priprema za buduće članstvo u EU. On je u tom smislu istakao važnost "mini Šengena" između Srbije, Albanije i Severne Makedonije.

Drugi rizik je tehnologija, globalne online platforme za rad, kazao je ministar i dodao da jedan od rizika predstavljaju rastući troškovi usaglašenosti za kompanije.

"Nezadovoljan kupac ili nezadovoljan zaposleni može prouzrokavati probleme. Za firme budućnosti biće bitno šta i kako isporučuju, da li je cena etična, odnosno potrebno je iskoreniti robovski rad i rad dece koji, nažalost, u svetu još postoji", ispričao je.

Kako je naveo, za jednu zemlju koja teži da se razvija svakoga dana sve više, veoma je bitna socijalna zaštita građana i njihova zaposlenost. Socijalna zaštita pokazuje da država brine o svojim građanima dok, dodaje, smanjenje nezaposlenosti pokazuje koliko je država uznapredovala ekonomski.

"Nije poželjna nulta nezaposlenost", kazao je Đorđević i podsetio da je u Srbiji sada nezaposlenost na 9,5 odsto, a da je realna i zdrava stopa nezaposlenosti oko 4,5 odsto, čemu će Srbija i težiti.

Govoreći o perspektivama u 2020. godini, Đorđević kaže da je jedna od perspektiva izaći iz stereotipa inercije, zaboraviti prošlost, biti inovativni i brzi.

"Perspektiva je jasan pogled u budućnost", kazao je ministar i dodao da je cilj Srbije snažna ekonomija, razvoj zemlje zasnovan na znanju, ulaganje u građane, unapređenje korporativnog upravljanja i odgovornosti, uvođenje novih tehnologija, a imperativ je da svi budemo agilni, da svi učimo i prevaziđemo sva nerazumevanja između nas, odnosno da za te ciljeve budu svi ujedinjeni, bez obzira na politiku.

Istakao je da Srbiji konkurenti nisu zemlje u regionu, ni EU.

Govoreći o strateškom pristupu u našoj zemlji, Đorđević kaže da je to izrada ekonomske strategije, koja je po uzoru Nemačke, a potrebno je gledati 50 ili 100 godina unapred i imati jasan cilj gde želimo Srbiju tada.

"To treba da bude svima zajednički cilj, bez obzira na politiku", kazao je ministar.

Vladimir Marinković, potpredsednik Skupštine Srbije, gde se konferencija održava, obratio se na otvaranju u ime predsednice parlamenta Maje Gojković, kojoj je zahvalio što je Skupštinu otvorila za biznis zajednicu i razgovor sa njima.

Kako je ocenio, razgovor poslanika sa poslovnim ljudima pomoći će i pri donošenju što više bolje zakonskih rešenja koja će pomoći našoj privredi, dovođenju investitora.

Marinković kaže da postoje razlozi za zadovoljstvo rezultatima po pitanju ekonomije i razvoja zemlje u tom smislu i naveo da je ekonomski rast 4,7 odsto, a da direktne strane investicije iznose 3,5 milijardi evra.

"Istrajaćemo na punopravnom članstvu EU, raditi na ispunjenju strateškog cilja da što bolje napredujemo na putu evrointegracija, održavati prijateljske odnose sa Kinom, Rusijom, ali odlično je vreme i za strateško prijateljstvo sa SAD", kazao je Marinković.

Ističe da je došlo vreme da Srbija unapredi saradnju sa SAD, navodeći da sada u Srbiji ima mnogo njihovih investicija.

Marinković je pohvalio i odabir tema konferencije i kazao da će stručnjaci na panelima u toku današnjeg dana imati priliku da govore o daljem razvoju, potencijalu određenih industrijskih grana, ističući zdravstvo kao okosnicu razvoja cele zemlje, ali i evropske finansijske perspektive.

"Glavni ciljevi u Srbiji su zaposlenost, ekonomski razvoj i regionalna stabilnost,što pokazuje inicijativa predsednika Aleksandra Vučića za 'mini Šengen'. To će nam biti prva tačka, a investiraćemo i u obrazovanje, nauku, inovacije i na taj način pokušati da zadržimo i mlade ljude u zemlji", kazao je Marinković.

Kao i svake godine, konferencija će i ove godine okupiti čelne ljude Vlade Srbije, Pokrajinske vlade, ambasadore, ekonomiste i vodeće privrednike iz Srbije i regiona, kao i ličnosti iz društvenog i kulturnog sveta.

Cilj konferencije je da se kroz konstruktivan dijalog predstavnika državnih institucija, privrede, diplomatskog kora, kulturnog i javnog života, daju mišljenja, analize i osvrti na politički i privredni ambijent, investicionu klimu, ali i razvoj društva u celini.

Na panelima će biti reči o privredi u Srbiji i razvoju industrijskih grana, zatim spajanju sporta i biznisa i kako do uspešnog i profesionalnog sporta.

Fabrici pozitivna poruka za investitore

Šef delegacije Evropske unije u Srbiji Sem Fabrici istakao je da je jučerašnje otvaranje pregovaračkog poglavlja koje se odnosi na slobodan protok kapitala pozitivna poruka za investitore, ali je istakao da je potreban nastavak reformi u Srbiji.

Kao ključnu oblast izdvojio je vladavinu prava, gde je kako je ocenio, potreban odlučniji i brži napredak.

Najavio je nastavak procesa pridruživanja EU tokom 2020, kao i unapređenje metodologije na tom putu.

Prema njegovim rečima, ključan će biti samit u Zagrebu koji se očekuje u maju, a nakon kojeg će i same procedure biti jasnije.

Fabrici je istakao je da Srbija ekonomski napreduje i da sa takvim trendom i reforme treba da prate i druge oblasti.

Kao bitne oblasti za pridruživanje Srbije EU, on je istakao i normalizaciju odnosa da Kosovom, kao i borbu protiv korupcije.

Tehnologija i inovacije među najvažnijim prioritetima vlade

Tehnologija i inovacija su jedan od najviših političkih prioriteta vlade, koja čini veliki napor da sve što se odnosi na tu oblast harmonizuje i učini istinski produktivnim za Srbiju i njene građane, izjavio je danas ministar bez portfelja zadužen za inovacije i tehnološki razvoj Nenad Popović.

On je istakao da bi već naredne godine trebalo da počne izrada novog zakonskog okvira za razvoj inovacija, kako bi se ta oblast uredila po modelu koji danas imaju inovacioni lideri, poput Izraela, Finske, Švedske, Švajcarske.

"Mi u toj oblasti moramo da budemo vrlo ambiciozni i to i činimo uz podršku svih ministara, premijerke i predsednika Republike Srbije", rekao je Popović, obraćajući se na konferenciji "Svet u 2020" u Skupštini Srbije.

Istakao je da, pored društvene dimenzije i sa njom povezanim društvenim izazovima, svet u kojem živimo i svoju tehnološku dimenziju i da je zato nemoguće govoriti o budućnosti, a da se ne govori o tehnologiji i inovacionim procesima koji se u tom domenu odvijaju.

On je dodao i da su razvojni procesi u oblasti digitalizacije nezaustavljivi.

Naveo je da danas roboti svih vrsta i najšireg spektra primene, od industrije do medicine, od poljoprivrede do istraživanja svemira, pametnih gradova ili neumornog pretraživanja beskraja interneta, humanoidi ili apstraktne mašine koje postoje samo u digitalnom svetu, nezadrživo prodiru u naš život i suštinski ga menjaju.

Ističe da je na delu nezadrživi trend kibernetizacije i da veštačka inteligencija beleži dramatičan prodor u sve sfere društva, uključujući i robotiku, jer roboti budućnosti su pametne mašine.

"Blok čejn, dejta centri, klaud tehnologije, virtuelna i proširena realnost, i tako redom, sve do 5G tehnologija koje otvaraju novi prostor za radikalne inovacije koje će uneti dramatične promene u godinama koje su pred nama", rekao je Popović.

Nasuprot čisto tehnološkoj dimenziji, Popović kaže da treba prepoznati i trendove koji su vezani za političku dimenziju, a odnose se na inovaciju.

Istakao je da u narednoj godini Evropa završava svoj aktuelni ciklus takozvanog okvirnog programa za nauku Evrope "Horizon 2020" i da odmah ulazi u novi ciklus Horizon Europe, sa rekordnim fondom od 100 milijardi evra.

Ministar je naveo da je čarobna reč za budućnost Evrope - inovacija i da je ona sinonim kreativnosti i znanja, odnosno ključna komponenta koncepta društva baziranog na znanju koji je Evropa još pre dvadeset godina definisala kao svoj najviši politički prioritet.

"Inovacija postaje i ključna odrednica ekonomije i danas Evropa, a i sve vodeće ekonomije sveta, svoju ekonomiju definišu kao ekonomiju u kojoj je inovacija ključni resursu", naveo je Popović.

Ministar kaže da Srbija mora da bude deo svih tih procesa koji se dešavaju u svetu na polju tehnologije i inovacija.

"Zato radimo na Strategiji za veštačku inteligenciju, širimo naše aktivnosti u domenu primene nuklearnih tehnologija u mirnodopske svrhe, jačamo nacionalne potencijale u oblasti biotehnologija, spremamo se da otvorimo nacionalni centar za robotiku u Novom Sadu, razvijamo regionalne startap centre koji su generator ekonomije vođene inovacijama na lokalnom nivou...", istakao je Popović.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...






Napomena: Ova vest je automatizovano (softverski) preuzeta sa sajta Radio Televizija Vojvodine. Nije preneta ručno, niti proverena od strane uredništva portala "Vesti.rs", već je preneta automatski, računajući na savesnost i dobru nameru sajta Radio Televizija Vojvodine. Ukoliko vest (članak) sadrži netačne navode, vređa nekog, ili krši nečija autorska prava - molimo Vas da nas o tome ODMAH obavestite obavestite kako bismo uklonili sporni sadržaj.