Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 19.Mar.2018, 08:19 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mihajlović: Počeli smo da se borimo sa niskim natalitetom
Potpredsednica vlade i predsednica Korodinacinog tela za rodnu ravnopravnost Zorana Mihajlović je rekla danas da je veoma važno to što je Srbija počela da se bori sa niskim natalitetom, ali da moramo da vodimo računa i o ženama koje ne žele ili ne mogu da imaju decu.
"Moramo da vodimo računa i o ženama koje možda ne žele da budu majke, ne mogu da budu majke ili su majke jednog deteta. Da nikada ne dovedemo u pitanje... i da se ne delimo po tome ko ima ili nema dete. Ali, >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << sa stanovništa države sam ponosna što smo počeli time da se bavimo. Nemamo samo papir kao mrtvo slovo na papiru, koji su vrteli u poslednjih 10 godina. Prvi put imamo konkretne finansijske rezultate", naglasila je Mihajlović odgovarajući na pitanje novinara kako komentariše mere za podršku rađanju.
Naglasila je važno što smo prvi put počeli ozbiljno da se bavimo tim problemom i da je upravo zato prethodna vlada sa premijerom Aleksandra Vučićem i osnovala Savet za populacionu politiku, kao i Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost.
Govoreći o pitanjima kao što je prekid trudnoće, Mihajlović je rekla da nijednoj žene neće biti uskraćeno nijedno pravo da bira da li će biti ili neće biti majka.
Ona je rekla da će Koordinaciono telo nastaviti da se bori za jednake uslove žena i muškaraca, kao i da se poveže materinstvo i karijera.
Upozorila je da Srbija godišnje gubi grad srednje veličine i istakla da zato treba da se poveća stopa nataliteta.
Rekla je da je mogla u javnosti da vidi napade na predsednika Aleksandra Vučića zbog njegovih izjava na tu temu i da ne razume u čemu je tu problem.
"Ne razumem šta je problem ako se kaže da imamo problem, odnosno nisku stopu nataliteta", rekla je Mihajlović.
Ona je poručila da zato moramo da nađemo načine da se poveća broj rođene dece u Srbiji.
Srbija će za natalitet davati više od Rusije i zemalja okruženja
Ruskinje će od 1. januara ove godine za prvorođenče dobiti od države ukupno nešto manje od 3.000 evra, dok će u Srbiji majke trećeg i četvrtog deteta dobiti deset puta više, odnosno nešto manje od 30.000 evra.
Reč je, u obe države, o nastojanju vlasti da zaustave pad nataliteta i poprave demografsku sliku, koju je, u slučaju Srbije, predsednik Aleksandar Vučić definisao kao poražavajuću.
U skladu s tim - i više nego stimulativne mere, odnosno finansijska podrška države, koja je značajno veća ne samo od one u Rusiji, već i u zemljama u našem okruženju.
Svaka majka u Srbiji za prvo dete, kako je juče saopštio predsednik Vučić, dobiće jednokratno 100.000 dinara, za drugo dete 10.000 dinara mesečno dve godine, za treće 12.000 i za četvrto 18.000 dinara mesečno tokom deset godina.
Srpsku državu će to koštati u prvo vreme oko 12 miliona evra.
Ruska vlada dodelila je krajem novembra prošle godine 2.4 milijarde dolara programu za stimulisanje rađanja, prema kojem će Ruskinje od početka ove godine za prvo dete dobijati 18 meseci po 180 dolara.
To se, međutim, neće odnositi na sve, nego na porodice čiji prihod nije veći od jedne i po prosečne zarade.
Pored toga, do 2021. godine biće zadržan postojeći sistem po kome majke dobijaju jednokratnu pomoć od 453.000 rubalja za drugo dete i narednu decu.
Rusija, u kojoj živi 146.9 miliona ljudi, "izgubila" je više od pet miliona ljudi u periodu od raspada Sovjetskog Saveza do 2018. godine.
U regionu takođe nastoje da poprave demografsku sliku.
U Crnoj Gori je zakonom predviđena naknada majkama troje ili više dece u visini od 264 evra mesečno.
Pravo na naknadu stiče žena koja rodi troje dece i ostvari najmanje 25 godina radnog staža, odnosno žena koja rodi četvoro ili više dece i ostvari najmanje 15 godina radnog staža.
Međutim, to se pravo ne može koristiti za vreme trajanja radnog odnosa i isključuje mogućnost istovremenog korišćenja prava na penziju.
Po crnogorskom zakonu, žena koja rodi troje ili više dece, a koja se nalazi na evidenciji Zavoda za zapošljavanje najmanje 15 godina, ima pravo na mesečnu naknadu u visini od 144 evra.
Što se tiče Hrvatske, otkako je grad Zagreb uveo projekat roditelja odgajatelja, kojim se roditeljima troje i više dece omogućuje ostanak kod kuće, uz naknadu, za tu se meru prijavilo oko 3.000 roditelja, a pozitivno je rešeno oko 2.500 zahteva.
Naknada iznosi oko 3. 800 kuna mesečno. Kada se tome doda pomoć za opremu novorođenog deteta, te povraćaj poreza, maksimalna naknada je 6.055 kuna.
Rađanje od ove godine počinje da stimuliše i Republika Srpska, koja uvodi naknadu od 405 KM za porodilje, odnosno u visini minimalne plate.
To znači da ce sve nezaposlene porodilje primati mesečnu naknadu u visini od 405 KM u trajanju od 12, odnosno 18 meseci za treće dete.
Cilj ove vladine mere je da se smanji razlika između zaposlenih i nezaposlenih porodilja i da nezaposlene porodilje primaju određenu finansijsku pomoć tokom perioda za koji se zaposlene porodilje nalaze na plaćenom porodiljskom bolovanju.
Vlada RS već obezbeđuje novčanu pomoć u iznosu od 250 KM za opremu za novorođenče svim porodiljama, materinski dodatak za nezaposlene porodilje, jednokratnu pomoć za treće i četvrto dete u iznosu od 600 KM za treće i 450 KM za četvrto dete, te dečji dodatak i druge mere u okviru podrške porodici.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
.jpg)
