Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 29.Maj.2020, 08:45

Rukovanje - najstarija tradicija, kultura, gest mira i pobožnosti

Rukovanje - najstarija tradicija, kultura, gest mira i pobožnosti

Stisak ruke mnogo toga je govorio o čoveku. Rukovanje je nastalo u vreme kada su ljudi nosili oružje. Približavanjem drugom čoveku, osoba je pružala desnu ruku s otvorenom šakom ne bi li pokazala da ne drži oružje i da su mu namere prijateljske.

Prvo je bilo njuškanje, a zatim rukovanje kao gest pozdravljanja među ljudima. Rukovanje je jedna od najstarijih društvenih tradicija. Brojni arheološki dokazi svedoče o tome kako se kroz istoriju prenosilo iz civilizacije u >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << civilizaciju.

Reljefi na nadgrobnim spomenicima, kao i crteži na pojedinim vazama, pokazuju da je u staroj Grčkoj, još u petom veku pre nove ere postojao ovaj običaj", rekao je Slobodan Bubnjević, urednik portala Nauka kroz priče.

Potvrda prijateljstva ili dokaz pobožnosti. Prema pojedinim teorijama rukovanje je počelo kao gest mira. Ruka otvorenog dlana pokazivala je da ratnik ne drži oružje. A prihvatanje te ruke uz blago protresanje je siguran dokaz da protivnik nema ništa skriveno u rukavu. Pored praktične strane rukovanje ima i biološku stranu i potrebu za hemijskom razmenom informacija.

"Životinje kroz miris šalju hemijske poruke jedna drugoj koje govore o tome da li dolaze u miroljubivoj nameri i da li te jedinke odgovaraju jedna drugoj", rekao je Slobodan Bubnjević.

Ovakav način komunikacije praktikovali su primitivni narodi i danas stanovnici pacifičkog ostrva Tuvalu pozdravnjaju se na drevni način.

"Oni koji su bliski, članovi iste porodice,prilikom susreta nakon nekog perioda razdvajanja, oni se uzajamno njuše", napomenuo je Bubnjević.

Deluje čudno, ali ljuškanje i rukovanje jesu povezani.

"Jedno istraživanje koje je sprovedeno na univerzitetu u Izraelu, pokazalo je da baš rukovanje ima hemijsku funkciju, i da prilikom rukovanja ljudi razmene hemijske supstance. Testiranja su pokazala da ljudi njuše sopstvenu ruku pošto su se sa nekim rukovali", rekao je Bubnjević.

Danas se rukovanje posmatra kao sociološki fenomen, jer je na neki način očekivana formalnot prilikom pozdravljanja, čak i sa onima koji nam nisu naročito dragi.

U svojoj knjizi Otkrivanje čoveka, Dezmond Moris navodi da je od 14 načina pozdravljanja među ljudima, rukovanje najčešći. Tipično je za odnose u kojima nema previše bliskosti. Ukoliko rukovanje prati dodatni gest, tu je već reč o prisnijem odnosu. U bliskim odnosima, na primer, između ljubavnika i supružnika, rukovanja uopšte nema, kao ni među malom decom.

Rukovanje kao gest pozdravljanja, ređe je i u nekim delovima sveta. U Japanu se ljudi radije pozdravljaju blagim naklonom, u Indiji spajanjem sopstvenih dlanova, ili kratkim poljupcem kao Francuzi.

Smatra se da je duga tradicija ovakvog francuskog pozdravljanja prekinuta tokom epidemije kuge u 14. veku da bi ponovo oživela posle Francuske revolucije, četiri stotine godina kasnije. Da li će sličnu sudbinu doživeti i rukovanje pokazaće vreme, jer koliko zavisi od okolnosti toliko i od iskonske ljudske potrebe.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...






Napomena: Ova vest je automatizovano (softverski) preuzeta sa sajta Radio Televizija Vojvodine. Nije preneta ručno, niti proverena od strane uredništva portala "Vesti.rs", već je preneta automatski, računajući na savesnost i dobru nameru sajta Radio Televizija Vojvodine. Ukoliko vest (članak) sadrži netačne navode, vređa nekog, ili krši nečija autorska prava - molimo Vas da nas o tome ODMAH obavestite obavestite kako bismo uklonili sporni sadržaj.