Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 22.Nov.2017, 03:48   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Prisajedinjenje Vojvodine najvažniji datum za Srbiju

Nema značajnijeg i važnijeg dana od onog kad je Vojvodina prisajedinjena Srbiji, poručio je danas u Novom Sadu predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

On je, govoreći u tom događaju, o čemu je razgovarao s rukovodstvom Pokrajine, rekao da ćemo stogodišnjicu tog datuma slaviti naredne godine dostojanstevno i svečano, a da će centralna proslava biti u Beogradu.

"I na taj način ćemo pokazati da za Srbiju nema značajnijeg događaja od onog kada je Velika skupština >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << odlučila da se Vojvodina prisajedini Srbiji", rekao je Vučić.

Pokazaćemo time, dodao je, koliko naše zajedništvo ne može ničim da se sruši i koliko poštujemo i volimo sve one koji žive u višenacionalnoj Vojvodini, "koji žive u miru i ovu zemlju doživljavaju kao domovinu".

A oni koji su pokušali da sruše ovu zemlju, koji su palili gradove i zgrade, time su, poručio je, uspeli samo jedno - da mi postanemo čvršći i otporniji i da više nego ikada volimo slobodu i nezavisnost Srbije.

"Pa i danas, građani Srbije, živite podignute glave, živite slobodno u nezavisnoj suverenoj Srbiji, koja nikome i nikada neće dozvoliti da bude ponižena. Obezbediće sebe i zaštiti svoju budućnost", poručio je građanima.

Vučić i predsednik pokrajinske vlade Igor Mirović su, sa saradnicima, održali radni sastanak povodom obeležavanja tog jubileja u zgradi Vlade AP Vojvodine.

Odlukom Velike Narodne Skupštine Vojvodine od 25. novembra 1918. godine Banat, Bačka i Baranja prisajedinjeni su tadašnjoj Kraljevini Srbiji, a dan ranije istu odluku donela je i skupština Srema sa sedištem u Rumi.

Odluku o priključenju Kraljevini Srbiji, kao jedinstvenoj državi pročitao je jedan od lidera Srba nekadašnje Austrougarske, političar i novinar Jaša Tomić, koji je tada rekao da se Vojvodina priključuje Kraljevini Srbiji "koja svojim dosadašnjim radom i razvitkom ujemčava slobodu, ravnopravnost i napredak u svakom pravcu".

Sednici skupštine na kojoj je proglašeno prisajedinjenje prisustvovalo je 757 poslanika -578 Srba, 84 Bunjevca, 62 Slovaka, 21 Rusin, šest Nemaca, tri Šokca, dva Hrvata i jedan Mađar.

U istorijskoj odluci, koju je donela Velika Skupština, stajalo je nekoliko odluka.

Pre svega, da Kraljevina Srbija zastupa interese Vojvodine, da bude garantovana sloboda, ravnopravnost, napredak, da se nesrpskim i neslovenskim narodima koji ostaju u granicama Vojvodine obezbeđuje svako pravo, da se uspostavlja Veliki narodni savet sa 50 članova, kao i da svaki građanin ima pravo da na maternjem jeziku komunicira sa svim vlastima.

Prisajedinjenju Vojvodine Kraljevini Srbiji prethodio je niz događaja, pre svega propast Austrougarske monarhije oktobra 1918. godine, kada je vlast u Banatu, Bačkoj i Baranji preuzela vojska Kraljevine Srbije, a faktičku upravu su imali lokalni vojvođanski Srbi.

Prema proglasu, koji je objavljen 17. novembra pravo glasa na Velikoj narodnoj skupštini imali su Srbi, Bunjevci i ostali Sloveni, oba pola, sa navršenih dvadeset godina,a poslanici su birani po opštinama - po jedan poslanik na hiljadu građana.

Svega šest dana kasnije, 1. decembra 1918. godine, regent Aleksandar Karađorđević proglasio je stvaranje Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca.

Svake godine, nizom manifestacija u Novom Sadu i vojvođanskim gradovima i polaganjem venaca na spomen ploču Velike Narodne Skupštine, koja se nalazi u Novom Sadu na zgradi nekadašnjeg hotela "Grand", obeležava se ovaj istorijski dan za Vojvodinu.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...

SrbijaDanas.com: Bitan dan za Vojvodinu: U Novom Sadu danas će biti obeleženo 99 godina od prisajedinjenja Srbiji

RTS: "Prisajedinjenje Vojvodine najvažniji datum za Srbiju"