Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 08.Jul.2024, 16:37

Još dva dana do spektakla! Na koji način Exit dovodi velike svetske zvezde, kako se bori sa konkurencijom i uspeva da ostane jedan od najmoćnijih festivala?

Finalno odbrojavanje do početka Exita je u punom jeku! Za samo dva dana, od 10. do 14. jula, jedinstveno zvezdano pleme okuplja se na Petrovaradinskoj tvrđavi. U Novom Sadu se već oseća festivalska atmosfera, a već od srede očekuje se pravi spektakl na Tvrđavi. U ovom trenutku Exit hrabro korača ka novim rekordima, a Milica Dragomirović, PR Exit festivala, kaže da su očekivanja od ovogodišnjeg festivala velika.

Ovogodišnji program je kompletiran. Koliko ste zadovoljni, >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << apsolutno nije lak zadatak napraviti bogat i raznolik program na 40-ak bina i zona? Ove godine ima puno novih imena i bendova koji prvi put dolaze da nastupaju na Exitu.

Jako je šaren program ove godine, mislim da je najteži deo bio Tom Morello kom se možda najviše i radujemo. To je nešto što nas vraća u nultu godinu Exita i nastanak samog festivala. Exit i ja smo vršnjaci pa smo odrastali zajedno, ali do dana današnjeg Rage Against the Machine jeste nešto što je bilo sinonim sa počecima Exita. On je izrastao iz aktivizma, a Tom Morello je neko ko se i dan danas aktivno bavi istim, pored svoje muzike. Kao koosnivač Rage Against the Machine je bio najlogičniji izbor za gitarski program ove godine tako da je to bilo najslađe. Pored toga prvi put u Novi Sad stiže Black Eyed Peas što je prilična poslastica sama za sebe, obzirom na to da imamo airbnb, pop, hip-hop ikone. Osim što nastupaju, will.i.am kao osnivač benda ima i posebnu aktivaciju na Exitu. Obzirom na to da je upućen u tehnološki razvoj, on je vrlo kreativan, a sa svojom aplikacijom, koja je za razvoj talenata u bilo kom pravcu, mladih dizajnera, muzičara, grafičkih dizajnera, raspisao je konkurs i sa ljudima koji su se prijavili imaće jedno intimno druženje trajanja festivala, tako da imamo tu dodatnu vrednost uz program koji nude. Sjajno je kada muzičari te veličine žele da organizuju tako nešto, a nije u pitanju neki master class gde je mnogo ljudi i gde oni ne stižu da dođu do njega, nego imaju priliku da ga jedan na jedan pitaju za savete.

Sem toga, mislim da je Dance Arena poslednjih nekoliko godina glavni fokus publici. Carl Cox, Maceo Plex, Black Coffee koji je tu prvi put, Bonobo, doduše u DJ setu, ne kao bend ali i dalje prvi put na festivalu, I Hate Models, Patrick Mason, ako pređemo na NSNS tu je najveću pometnju izazvala Sara Laundry. Desila se situacija da je informacija o njenom dolasku "izletela" od strane njenog menadžmenta pre nego što smo mi to objavili, odnosno oni su stavili datume turneje na svoj sajt, uključujući i Exit, bez da je to izašlo zvanično, što je izazvalo nenormalan talas. NSNS je dosta šaren ove godine, isto kao i Dance Arena. Ako se vratimo na Main stage ja se radujem i nultom danu, stiže Baby Lasagna, on nam je bio i na Sea Staru i njegov koncert je bio jedan kvalitetan koncert new age gitare, klinci održavaju i donose neki svoj novi zvuk koji je i dalje izvoran i sinoniman sa Exitom; Joker Out takođe, slovenačke buduće rok legende koje su na putu da naprave nešto sjajno i još mnogo drugih izvođača…

Ono što je nastavak prošlogodišnje priče je Gucci Mane sa programom koji on predvodi. Prošle godine smo imali 50 godina hip-hopa, ove godine nastavljamo to slavlje sa podžanrovima hip-hopa, a to je trap. Gucci Mane koji je krstio trap muziku, privukao je posebnu vrstu publike, jer iz godine u godinu se sve više kristališe i to da postoje tri dominantna zvuka i to su u ovom momentu gitare, tu imamo Tom Morella, Fusion i Explosiv za malo tvrđe stvari, zatim Black Eyed Peas koji je pop, hip-hop, airbnb, koji je malo više mainstream, pa tu imamo opet i pop na Gangu, na Fusionu i na ostalim binama, i na kraju hip-hop, odnosno, rap, trap koji je prisutan na Tvrđavi plus elektronska muzika sa svojim podžanovima, gde je Dance Arena kao jedan poseban festival za sebe na Exitu.

Exit kao simbol Novog Sada, ali i simbol pokreta, promena i progresa itekako doprinosi turizmu i promociji kako grada tako i države. Koliko posetilaca očekujete iz regiona i Evrope ove godine? Kakav je odnos proteklih godina što se tiče posećenosti stranih posetilaca u odnosu na domaće? U kojim inostranim zemljama vlada najveće interesovanje za dolazak u Novi Sad?

To se razlikuje od godine do godine. Iako smo blizu festivala, nemamo finalni presek jer naša zemlja uvek poslednja odreaguje i to je praksa poslednjih 15 godina da prvo region kupuje ulaznice, pa international, pa naša zemlja. Prethodnih nekoliko godina smo svaki put prešli 200.000 ulaza tokom četiri dana.

Ove godine imamo i Nulti dan, tako da je samim tim očekivana i veća posećenost pogotovo jer je taj Nulti dan drugačiji. Posebno interesovanje strane publike je izazvao gost Buraka Yetera – Dimash, to smo videli kada je objavljeno. On je njegov gost, nema nastup za sebe, nego će na nekoliko pesama biti zajedno sa Burakom tokom Nultog dana u sredu. 202 Radio BG je imao ogroman broj komentara fanova Dimasha koji jedva čekaju da dođu, ali na našim stranicama su stranci odreagovali, i to su najrazličitije zemlje, mahom Azija što je i logično. Ono što uvek možemo da potpišemo su Holandija, Francuska, Engleska. Region je uvek standardno jak, oni prvi odreaguju pa na njih uvek računamo.

Što se tiče naše zemlje – čekamo, mislim da je najbolji momenat u kom svi odreaguju one sekunde kada javimo da će voza biti. To se ispostavilo kao odlična stvar za ljude iz Beograda i mesta između, jer smeštajnih kapaciteta nestane jako brzo. Oni koji iz regiona i internacionalno kupuju ulaznice za festival, automatski bukiraju i smeštaj, tako da u kasnijem periodu ostane vrlo malo smeštaja u Novom Sadu.

Koliko je teško ići u korak sa vremenom i ugoditi mladim generacijama, a u isto vreme zadovoljiti kriterijume i nešto zrelijih egzitaša?

Pa jeste teško i zahtevno, zato što novi muzički trendovi diktiraju nešto potpuno drugačije od onoga na čemu je naša osnovna publika, koja je i osnovala Exit, zapravo i odrasla. I to je klasična smena generacija. Našim roditeljima je užasna muzika koju mi slušamo, nama će biti užasna muzika koju će slušati naša deca.

Mladi slušaju svašta, ali se i po muzičkim trendovima vidi da se neke stvari vraćaju, na primer tehno scena je ponovo jaka, tačnije onaj izvorni tehno devedesetih koji je "tukao" i koji je bio ozbiljan je sada ponovo jako isturen. Trap i hip-hop su večiti klasici, ali se i tu menjaju trendovi. Uvek je cilj da imamo i nešto novije i nešto starije da se sve ciljne grupe zadovolje, što i uspevamo, jer kad pogledamo mi i dalje na Exitu imamo od 16 godina pa na gore najrazličitije grupe godišta i ljude koji vole "niche" stvari.

Najviše se vidi da je publika tu od prvog dana na onim binama koje nisu najveće, na Explosivu, Fusionu, Regeu, svugde gde su koreni festivala, svugde gde je konkretan zvuk bez meinstrima. Ako se prošetamo po Tvrđavi i po šancima koji su malo zavučeniji, vidimo da i dalje prvih "egzitaša" iz 2000-tih ima i biće ih, a klabing scena opet dovlači neke nove ljude. Na Dance Areni i Mainu je najšarenije, ali mislim da mi i dalje uspevamo da donesemo program koji zabavlja i publiku koja je tu od prvog dana i publiku koja dolazi na Exit prvi put.

Na koji način osluškujete tržište i kako se "rađaju" nove bine poput Gang Beats, Gaia Trance, X-Bass Pit i ove godine Pachamama? Da li su "mlađe" bine ispunile vaša očekivanja i zaživele među publikom kao i one nešto starije?

Pachamama postoji nekoliko godina, ali je sada na novoj lokaciji. To je bila vrlo mala bina, kao zona, tokom 5 godina i sada je premeštena na Terasu i ima lepši pogled. Pachamama je krenula da raste kada smo mi krenuli da organizujemo Ada Divine Awakening festival, jer je to nekako ta poveznica. To je ritmička, drugačija, tradicionalna muzika, ima nečeg mnogo posebnijeg od toga kako smo je do sada prezentovali. To je nešto što povezujemo sa celim drugim pokretom, a to je dolazak zdravih navika na sam festival. Mi smo krenuli da guramo taj kakao zato što je to izuzetno zdrav način da neko provede festival i to je poteklo od Ade. Ada nije muzički festival, ali ima muzičke porcije, to je praktično duh Ada Divine Awakening-a na Exitu i kako je porasla bina tako je krenula da ima sve veći broj posetilaca i da živi i da raste, a ja ne sumnjam da će ona porasti još.

Gang je, sa druge strane, naša najmlađa bina u ovom momentu i to je bina za sve mlade i nove izvođače koji još nisu nužno afirmisani, ali ja mislim da smo mi Gang i prerasli. Nama treba još jedna bina takve vrste za sve mlade talente koji se tek probijaju na sceni i njih je sve više svake godine. To je bina koja prihvata izvođače koji imaju malo materijala za nastupe, ali imaju svoju priliku da nastupe prvi put, da osete svoju publiku, i to je možda i najintimnije iskustvo koje se dešava na festivalu gde izvođači, pevači, pevačice, grupe prvi put izlaze na scenu da opipaju to iskustvo kako je biti pred publikom bez da samo imaju neki materijal snimljen i pušten u etar za koji ne znaju kako će rezonovati sa ljudima. Gang je sjajan i on je među najglasnijima, iako je preko puta Exploziva koji važi za najglasniji. Ja mnogo volim da dođem tamo, zato što – koliko god je bina mala toliko ljudi pokušava što više da se zbije na nju, oni su glasni i iskreni i toliko su u izvornom festivalskom ponašanju, iako su mnogo mladi. Svi su potpuno sinhronizovani uz svaki takt i tu vlada jedan poseban duh unutar festivala.

U programu učestvujemo i svi mi nezavisno od naše buking ekipe koja na kraju pravi selekciju. Ima tu i osluškivanja internacionale scene, ko se probio, ko ima novi muziku, kako je publika odreagovala na to. Mi imamo buking ekipu koja je mnogo šira, nisu samo ljudi koji rade sa nama u kući, nego imamo i internacionalne bukere tako da se osluškuje sa svih strana celog sveta kako bismo napravili sjajan program.

Kultni DJ Mag, uvrstio je EXIT festival među najistaknutije festivale naše planete, svrstavši ga na visoko 8. mesto od 100, dok je internacionalni medijski gigant Vice preporučio EXIT kao najbolji međunarodni festival koji treba posetiti ovog leta u Evropi. Koliko vam imponuju ova prestižna muzička priznanja i da li su ona samo još jedan podstrek da budete još uspešniji?

I jedno i drugo je jako značajno. Kada je DJ Mag u pitanju, tu ne donosi DJ Mag odluku, nego glasa publika tako da je utoliko značajnije. Vrlo nam imponuje kada publika glasa za naš festival i kada se mi u tom slučaju nađemo ispred nekih festivala koji su veći i finansijski mnogo bolje podržani i na lokacijama u svetu koje su možda pristupačnije u smislu turističke destinacije o kojoj svi nužno razmišljaju već u životu. Ja nisam sigurna koliko ljudi je znalo za Novi Sad pre Exita, tako da je jako lepo i značajno naći se na tom mestu.

Sa druge strane kada je Vice u pitanju ono što su oni izdvojili jeste to da smo mi i dalje multižanrovski festival. Znam da postoji niz komentara i spekulacija kako smo mi prešli u elektroniku, ali u odnosu na festivale koji su se opredelili tačno šta će raditi mi još uvek uspevamo da zadržimo žanrovsku raznolikost, u kojoj god meri, ali uspevamo. I to sa zavisi i od trendova, ali ne da se Exit! Mnogo je značajno kada dobijemo potvrdu te vrste pogotovo nakon što smo mi nekoliko godina bili proglašeni za najbolji festival na svetu na festivalskim Gremijima.

Lepo je znati da radimo nešto dobro i to nas ne opusti nego mi idemo ka još više, pogotovo zato što u poslednjih nekoliko godina imamo sve više projekata. Exit nije jedini festival koji mi radimo. Mi imamo 6, 7 festivala koji radimo u zavisnosti od godine u 365 dana i između toga imamo mnoštvo događaja koji se dešavaju i to sve radi ista ekipa, s tim što je Exit glavni prioritet svima nama bio i biće zauvek. Mi volimo sve naše projekte, ali Exit je Exit i onda kada shvatimo da se nismo izgubili, iako smo pustili korenje na sto strana, i da to i dalje radi odličan posao i da ljudi i dalje vole taj festival to je ogromna potvrda.

Exit je i dalje prozor u svet svim našim klincima koji će prvi put otići na festival i koji nikada nisu izašli iz zemlje. Kako se borite sa konkurencijom i kako uspevate dovesti velike svetske zvezde balansirajući pristojnom cenom karata?

Prozor klincima u svet je posebno emotivna tema, zato što je nama iz Novog Sada Exit prvi ozbiljan izlazak, i to prvi izlazak gde zapravo možete da doživite nešto veliko u svom gradu. Sa druge strane, mi imamo tu prednost i manu, zavisi iz kog ugla gledamo, da smo nezavisni festival i da planiramo to i da ostanemo. Cene, ne samo bukinga izvođača, nego i celokupne produkcije i svega što na Tvrđavi treba da se desi mimo samog nastupa izvođača su ozbiljno porasle i ne prestaju da rastu. 2020. godina je bila inicijalna kapisla da ekonomija krene da se menja, što smo osetili svi, event industrija posebno, samo što taj trend ne staje. Neki izvođači su svoje cene podigli čak duplo i mi moramo iz godine u godinu da nađemo način da napravimo najbolji mogući program sa finansijama i sredstvima koje mi možemo da obezbedimo.

Konkurencija, posebno u regionu, uglavnom ima ili velike korporacije iza svojih leđa, ili su posedovani od strane velikih korporacija, sponzori su drugačiji, novac se daje drugačije, EU ima svoje posebne fondove za kulturu. Sa druge strane, mi jesmo mnogo podržani i na tome zahvalni, ali je definitivno da moramo da se suzimo. Postoje festivali koji traju kraće, imaju manje izvođača i bina, tako da jeste ozbiljna matematika napraviti ovakav festival.

Ako brojimo svakog izvođača u okviru svakog benda - preko 1.000 ljudi nastupi tokom 4 dana festivala, sad sa Nultim danom i više, a sa druge strane mi ne možemo u zemlji koja ima standard koji ima da naplatimo preskupe ulaznice. Kada dođemo do te finalne cene, što se dešava nedelju dana pred festival i dalje imamo komentare da je to skupo i ja to razumem. Sa druge strane, za tu cenu ulaznice vi na Tvrđavi imate veliki broj koncerata dnevno puta pet dana. Tako da tu je i do toga koliko mi kao ljudi stavljamo kao prioritet takve stvari, što ne možemo nikome da zameramo, sa druge strane mi imamo borbu za opstanak, tako da tu mora da se nalazi balans iz godine u godinu.

Mi smo u protekle dve godine podigli tu prvu cenu za samo 500,00 dinara pa je to u količini napravilo neku razliku, ali kada bismo podigli cenu na cene npr. Szigeta mi ne bismo imali domaću publiku uopšte, što nam nije cilj nikako.

Činjenica je da je EXIT i ove godine okupio "creme de la creme" elektronske muzike sa posebnim naglaskom na Carl Cox-a koji se nakon pet godina konačno vraća u Srbiju. Da li će Arena biti dovoljno velika da primi sve ljubitelje njegovog zvuka?

To je uvek pitanje. Arena nažalost nema prostora da raste levo ni desno, ali to je i čini posebnom. Što se tiče Carl Coxa, on se svakih 5 godina vraća, ali je fascinantno koliko se ljudi svaki put iznova oduševe. Cox trenutno možda nije najpoznatije ime, elektronska scena se jako širi, ali on jeste stub elektronske muzike i on jeste neko ko je nezaobilazan producent, DJ, izvođač koji je zainteresovan i posvećen elektronskoj muzici. Najrazličitije generacije reaguju na njega odmah i on je jedna kvalitetna univerzalija. U koji god kutak elektronske muzike da najviše volimo da zađemo, on je neko ko pokriva sve.

Ceo program je na Areni sjajan, ono što je meni bilo iznenađenje je Klangkuenstler, za njega su stigle strašne reakcije, kao i za Saru, tu su komentari "jedvačekanja", onda Barry Can't Swim, zatim I Hate Models koji je izuzetno ekscentričan, Patrick Mason takođe. Black Coffee zatvara Arenu i mislim da će to biti posebna poslastica. Vrlo lagano za poslednji izlazak sunca na Dance Areni, a između ima svega i svačega. Sama Abdulhadi je takođe sjajna, ona nam dolazi treći put.

Izvođači na Dance Areni su jako specifični, opušteni su i često ostanu na nekom setu da đuskaju sa svima i niko i ništa im ne smeta, nikakav protokol ne traže, nemaju taj superstar sindrom. Lepo je kada izvođači pređu sa NSNS na Dance Arenu, znači da se neki porast desio, jer mi tu pričamo o različitim kapacitetima i publici, znači da se i njen zvuk malo promenio zato što je Arena šarenija, dok je NSNS "niche" stvar.

Svako zatvaranje Exita na Areni je posebno i jedinstveno. Ove godine spektakl će nam prirediti producent i DJ koji je rasprodao Madison Square Garden i okitio se Grammy nagradom – Black Coffee. Koliko pažnje posvećujete odabiru izvođača kome će pripasti ta čast?

To je tajna koju buking čuva. Definitivno je sjajan izbor. U krajnjoj meri kada pogledamo prethodnih nekoliko god, Keinemusik je isto bio sjajan prošle god sa svojim zatvaranjem, Artbat, Solomun, to su uvek setovi koji daju do kraja i još malo i ljudi nastupaju do poslednjeg atoma snage.

Svi držimo palčeve da nas posluži lepo vreme u toku festivala, a čini se da ćemo dočekivati sunčana jutra sva 4 dana.

Ja se nadam. Mi gledamo vremensku prognozu pred svaki festival, što i objavimo u servisnim informacijama. Ja se nadam lepom vremenu najviše zbog momenta tehnikalija. Kada se desi nevreme neke bine moraju da se spuštaju zbog vetra, negde program mora da stane, ne mora da bude najtoplije, ali neka nas zaobiđe nevreme, jer je to tehnički i bezbednosni problem. A što se tiče drugih stvari samo ponesite debele čarape i duks.

Nesumnjivo je da ćemo svi poneti i puno dobre energije na Exit, jer nas na Tvrđavi čeka nezaboravna muzička avantura uz neke od najvećih zvezda današnjice!

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...