Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 21.Nov.2018, 05:47   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Izložba "Crtačev ugovor — neobična priča o umetniku Branislavu Brankovu"

Otvaranje izložbe "Crtačev ugovor — neobična priča o umetniku Branislavu Brankovu" zakazano je za petak, 23. novembar u 18 časova u Galeriji savremene umetnosti Gradskog muzeja Sombor. Izložba će trajati od 23. novembra do 23. decembra.

Ova izložba će pokušati da predstavi malo poznatog somborskog, samoukog umetnika Branislava Brankova (Sombor, 1929—2006) za koga se ispostavilo da ima 91 svoje delo u Nacionalnom muzeju moderne umetnosti Centra Žorž Pompidu u Parizu.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << />
O tome niko, pa ni sam autor, nije imao nikakva saznanja. Umro je 2006, a 2017. njegova udovica, Marija, poklonila je deo Braninog prebogatog crtačkog opusa (opus broji preko 2000 crteža) i predmete od dokumentarnog značaja Gradskom muzeju Sombor gde su ponovo otkrivene veze Brane Brankova i Pariza.

Baveći se dugo vremena isključivo crtežom, Brankov je tokom šezdesetih i sedamdesetih godina privukao pažnju tadašnjih čelnih ljudi pariskog muzeja Žana Kasua, Anjes Amber i Bernara Dorivala, koji su održavali s njim kontakte putem pisama, a on im je uz svoja pisma slao crteže i dobijao od njih pohvale i preporuke za pariske galerije. U dva navrata (1962. i 1970), Brankov je nakratko posetio Pariz. Ostavši veran lokalnoj sredini, njegov značaj i polet nikada nisu dobili zasluženu pažnju niti su se nažalost (ili na sreću) pretvorili u kakvu blistavu karijeru.

Na izložbi će, putem informativnih, ilustrovanih tabli, originalnih crteža, pisama i predmeta od važnosti za život i rad Brane Brankova, biti predstavljen svojevrsni „Crtačev ugovor" (istoimeni film Pitera Grineveja), pomalo misteriozni i od „običnog sveta" skriveni „sporazum" malog umetnika i velikog sveta umetnosti (izlagao je i u Kopenhagenu s tadašnjim veoma poznatim danskim umetnikom Ričardom Mortensenom) dajući celoj priči pomalo faustovski ton, iako je tim činom, kako nam se čini, Brankov zapravo pronašao i smirio svoju dušu. Otkrićemo da je ona bila namučena strahovima i patnjama deteta „narodnog neprijatelja" budući da je njegov otac 1944. stradao od Ozne.

Izložbu prati ilustrovani katalog poklonjenih radova i dokumenata, uvodni tekst i bio–bibliografski podaci o Brani Brankovu koje je pripremio Čedomir Janičić, te pogovor prof. dr Dragana Bulatovića i prevod Slavice Periškić (uvodni deo teksta). Foto–printove i fotografije uredio je Pavle Karabasil, viši konzervator Gradskog muzeja Sombor.

Izložbu će otvoriti prof. dr Dragan Bulatović iz Beograda. Autor projekta je Čedomir Janičić, muzejski savetnik, istoričar umetnosti Gradskog muzeja Sombor. Projekat je realizovan sredstvima dobijenim na konkursu Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije.

Branislav Brankov rođen je u Somboru 1929. Umro 2006. Rano ostao bez oca koga su 1944. likvidirali predstavnici nove vlasti. Napustio gimnaziju. Sa mlađim bratom Borislavom posvetio se umetnosti. Pohađao Majstorsku radionicu Tome Rosandića u Beogradu. Isprva se bavio skulpturom (50–tih godina), da bi od 1959. do početka 80–tih gotovo isključivo bio posvećen crtežu. Od sedamdesetih učestalo radio pastele i slikao uljem.

Otkrio ga je Milan Konjović koji ga je ohrabrivao na istraživanje i izlagačku praksu. Boravio u dva navrata u Parizu. Poznavao Žana Kasua, Anjes Amber i Bernara Dorivala s kojima se dopisivao. Izlagao na nevelikom broju samostalnih (Sombor, Vrbas, Subotica, Ljubljana, Zrenjanin, Apatin, Tata, Mađarska, Kopenhagen) i brojnim kolektivnim izložbama, naročito sa somborskom Likovnom grupom, članovima ULUV–a, Trijenalima savremenog jugoslovenskog crteža u okviru somborske Likovne jeseni i dr. Nagrađen otkupnom nagradom na Prvom Trijenalu savremenog jugoslovenskog crteža u Somboru 1963 (otkupljen rad se čuva u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu).

Pokušaj podsećanja na njegov značaj učinjen je na posthumnim izložbama u Somboru i Novom Sadu 2007. godine.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...