Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 08.Maj.2021, 10:40

Đuričin: Pomoć građanima i privredi podstiče investicionu i finalnu tražnju

Dosadašnje mere Vlade Srbije za pomoć građanima i privredi bile su sračunate na podsticanje investicione i finalne tražnje, kako bi se ekonomija održala i bila spremna za period nakon pandemije, ocenio je u izjavi za Tanjug profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Dragan Đuričin.

"Glavne ekonomske posledice pandemije se odslikavaju kroz pauzu u ponudi i tražnji. Praktično, ekonomija bez nekih ekstraordinarnih mera države klizi u hibernaciju", ocenio je profesor Đuričin.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << />
Naveo je da iz tog razloga svaki makroekonomski program ima dva dela, medicinski i ekonomski.

"Medicinski treba da obezbedi da se sačuva mobilnost zdravstvenog šitema, smanji broj nepovoljnih ishoda i zaražavanja, a ekonomski da se pronađu načini da ekonomija ostane na minimumu funkcionisanja, kako bi, kada ova neuobičajena stvar prođe, mogla da se obnovi", rekao je Đuričin.

Naglasio je da je u tom smislu jedan od zadataka države da podstiče tražnju koja je zbog pandemije u zastoju, i to kako investicionu, tako i finalnu.

Investiciona se odnosi globalno na aktivnosti države u cilju povećavanja javnih investicija, a Srbija je u tom cilju svoju strategiju razvoja i u prethondom pariodu bazirala na javnim investicijama, pre svega u infrastrukturu, fizičku i digitalnu, objašnjava Đuričin.

"Drugi način je preko stranih direktnih ulaganja koja dosta lekovito deluju na kapitalni bilans, s obzirom da smanjuju deficit u kapitalnom bilansu. Tako da, pored aktivnosti koje se povećavaju dolaskom stranih kompanija u Srbiju, mi imamo jedan makroekonomski pozitvan efekat, a to je smanjivanje deficita kapitalnog bilansa", naveo je profesor Đuričin.

Dodao je da pošto je država dosta učinila da investicionu tražnju poveća svojim merama, ostao je segment finalne tražnje, a to su roba i usluge koje građani konzumiraju, pre svega hrana, energija i transportne usluge.

"U svakom slučaju, mi u privrednoj strukturi imamo preduzeća različitog nivoa integrisanosti, tako da podsticanje tražnje 'udebljavanjem' novčanika nije mala stvar", ocenio je Đuričin.

Objasnio je da se to postiže nizom mera od kojih je jedna delimična isplata plata za preduzeća koja imaju probleme u održavanju proizvodnje kako ne bi bilo otpuštanja zaposlenih, a druga je tipičan "helikopter mani" (Helicopter money), odnosno davanje novca punoletnim građanima.

"Te mere su takve da podstiču agregatnu tražnju, vraćaju se kroz poreze u budžet, i ako država ima fiskalni prostor za te mere ili da se kreditno zaduži emitovanjem obveznica suverenog duga, onda može da se i ta mere sprovede", rekao je Đuričin Tanjugu.

Naglasio je da je pritom veoma važno da se zadrži kratkoročna likvidnost države kada se zadužuje, jer sve te mere koštaju, a mi taj novac ne možemo da štampamo, kao što to rade države rezervnih valuta.

S druge strane, dodao je Đuričin, mora se održavati i dugoročna likvidnost i to merama ekspanzije proizvodnje i restrukturiranja privrede.

O najavi davanja 3.000 dinara građanima koji su se vakcinisali, kaže da je reč o nekonvencionalnoj meri koja je mnoge iznenadila.

"U njoj vidim posvećenost vlade da poveća stepen vakcinisanosti stanovništva, s obzirom na to da se vlada opredelila da u što kraćem roku vakciniše kritičnu masu stanovništva i samim tim uspori mutaciju virusa, što je dugoročni cilj. I smanji zaražavanje, što je kratkoročni cilj", ocenio je Đuričin.

On je i tu meru stavio u isti rang sa podelom novca svim punoletnim građanima.

"I to je neka vrsta 'helikopter mani' mere, s ciljem da se podstaknu ljudi da se vakcinišu, a da se nešto malo potroši i da se kroz poreske prihode i napuni budžet, ali to su više simbolične stvari nego što deluju na ravnotežu budžeta, što je Ministarsatvu finasija najvažnije", ocenio je Đuričin.

Dodao je da to doživljava kao jednu u skupu mera koja je nekonvecionalna, kako je rekao, "malo simaptična".

"Pa, ako bude delovala na stanvništvo, cilj će biti ostvaren. A ako ne bude delovala, moraće da bude smišljeno nesto drugo", dodao je on.

"U svakom slučaju, ako već imamo potreban uslov da imamo vakcine, i ako smo se kao država opredelili u srednjem roku da proizvodimo vakcine, onda je važno da, pre svega, mi, građani Srbije te vakcine koristimo. Jer, struka je pokazala da je to u ovom trenutku rešenje, dok se ne pojave lekovi", rekao je profesor Đuričin.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...