Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 17.Jan.2020, 13:50   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Četiri generacije porodice Glišić uspešno vodi poljoprivredno gazdinstvo

U porodici Glišić iz sela Šume kod Topole nalaze se četiri generacije koje ostaju da žive na selu i bave se poljoprivrednom proizvodnjom, od voćarstva, preko vinogradarstva i ratarstva do stočarstva. Gazdinstvo porodice Glišić jedno je od većih u Šumadiji, obrađuju 30 hektara zemlje a ukupna godišnja proizvodnja na imanju iznosi čak 60 vagona robe.

Domaćinstvo Glišić iz sela Šume kod Topole jedno je od retkih gazdinstava u Šumadiji koje u porodici ima četiri >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << generacije. Cela porodica živi od poljoprivrede i ostala je na selu a najstariji član osamdesetpetogodišnji Tomislav Glišić kaže da je danas u odnosu na neka prethodna vremena teže opstati na selu.

"Borimo se nekako kao i svi ljudi, novac se daje i za polivanje i za mašine i za gorivo koje je skupo, samo za njega treba zaraditi. Ja sam posle operacije brao jabuke sa radnicima i šljive, dokle god sam mogao ja sam radio. Ja i sada volim da radim, meni je dosadno kada sam u kući, da ležim samo to vam je da kažem kratak život", kazao je Tomislav Glišić, poljoprivrednik, selo Šume, Topola.

Naslednik gazdinstva sedmogodišnji Strahinja često prati dedu Zdravka na traktoru i kako kaže nadgleda sve što se dešava na imanju.

"Najviše volim da radim voćarstvo, da brinem o životinjama i da radim sa traktorima to isto volim. Ja ne volim baš zimu, hladno mi je. Na leto i proleće ih svuda pratim a zimi i ne baš, ne idem u njivu tada. Voleo bih da nastavim i voleo bih i da uvedem i sledeće generacije", kazao je Strahinja Glišić.

Glišići su nosioci jednog od najvećih gazdinstava kraj Topole. Obrađuju 30 hektara zemlje, od kojih je 20 hektara pod voćem i vinogradima dok 10 hektara odlazi na ratarske kulture.

"Najveći problem je danas sačuvati porodicu na okupu. U principu kad se razbije porodica onda nestaje i poljoprivredno gazdinstvo. Godinama unazad mi se bavimo ovom proizvodnjom koju radimo i danas, to je tradicija duga mogu da kažem slobodno i više vekova jer ovde smo gde smo sada od 1693. godine. Proizvodi se puno, ja prvenstveno sa svojom porodicom proizvodim hranu, ja ne radim industrijsku robu, sve što se proizvede ide u konzum. Ja sam prvenstveno proizvođač hrane a ne industrijske robe, bilo da je to šljiva , grožđe, jabuka sve ide da se koristi u ljudsku ishranu ali ne kao prerađevina nego kao svež proizvod", saopštio je Aleksandar Glišić, poljoprivrednik.

Pored voćarstva i ratarstva Aleksandar Glišić bavi se i stočarstvom. Trenutno se opredelio za tov svinja i u proseku ih ima oko stotinu.

"Ranije smo držali puno ovaca i krava, trenutno krave nemamo jer to više nije ni isplativo a i ovce su već na granici rentabilnosti. Sada se najveći akcenat daje na proizvodnju svinja. Počeo sam i jedan objekat za dalji tov svinja, ovde će biti verovatno prasilište za majke krmače i verovatno će se odvijati u budućnosti u tom smeru proizvodnja", rekao je Aleksandar.

Glišići i pored teškoća u vidu sve skuplje proizvodnje i problema nedostatka radne snage na selu opstaju i nastavljaju tradiciju svojih predaka sa godišnjom ukupnom proizvodnjom na gazdinstvu koja iznosi čak 60 vagona robe.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...