Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 31.Jan.2018, 14:02   (ažurirano 02.Apr.2020.)

BDP realno porastao 2,5 odsto, više uvozimo i izvozimo

Realni rast bruto domaćeg proizvoda Srbije (BDP) iznosio je 2,5 odsto međugodišnje u četvrtom kvartalu 2017. godine, prema fleš proceni Republičkog zavoda za statistiku.

Kako se navodi u saopštenju statistike, detaljniji obračun kvartalnog BDP za četvrto tromesečje prošle godine, koji se izvodi na nižim nivoima agregiranja metodom deflacije, biće objavljen 28. februara 2018. godine.

Izvoz lane povećan 12, uvoz 13,8 odsto

Ukupna spoljnotrgovinska >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << robna razmena Srbije od januara do decembra 2017. godine skočila je za 13 odsto u odnosu na prethodnu godinu, na 34,46 milijardi evra, pri čemu je izvoz povećan za 12 procenata a uvoz za 13,8 posto.

U posmatranom periodu je izvezeno robe za 15,04 milijarde evra, a uvezeno za 19,41 milijardu, tako da je deficit iznosio 4,37 milijardi evra, što je za 20,2 odsto više nego u 2016. godini.

Pokrivenost uvoza izvozom je opala na 77,4 procenta sa nivoa od 78,8 odsto iz prethodne godine.

Izraženo u dolarima, ukupna robna razmena sa svetom je "težila" 38,93 milijarde dolara, i bila je veća za 15,3 posto nego godinu pre. Izvoz je bio vredan 16,99 milijardi dolara, što čini rast od 14,2 procenta na godišnjem nivou, a uvoz je povećan za 16,1 odsto na 21,94 milijarde dolara.

Deficit je u dolarskom iznosu porastao za 23,4 procenta na 4,95 milijarde.

Najveće učešće u izvozu imao je Region Vojvodine (32,9 odsto), a u uvozu Beogradski region (46 odsto).

Spoljnotrgovinska robna razmena bila je najveća sa zemljama s kojima imamo potpisane sporazume o slobodnoj trgovini. Zemlje članice Evropske unije učestvovale su u ukupnoj razmeni sa 64 odsto.

Najviše robe smo izvezli u Italiju, u vrednosti 1,99 milijardi evra, a uvezli iz Nemačke - za 2,45 milijardi evra.

Sa zemljama CEFTA smo ostvarili suficit u razmeni od 1,8 milijardi evra, pri čemu je izvezeno robe za 2,62 milijarde, a uvezeno iz tih zemalja za 820,9 miliona evra. Procenat pokrivenosti uvoza izvozom iznosi 320,2 posto.

Najveći suficit u razmeni ostvaren je sa zemljama iz okruženja: Bosnom i Hercegovinom, Crnom Gorom i Makedonijom, a od ostalih zemalja ističe se i suficit sa Bugarskom, Rumunijom, Hrvatskom, Slovačkom, Velikom Britanijom, Italijom,  Švedskom i Moldavijom.

Kada je reč o deficitu, najveći se javlja u trgovini sa Kinom (zbog uvoza telefona za mrežu stanica i laptopova) i Nemačkom.

Prema statističkim podacima za decembar 2017, Srbija je u tom mesecu plasirala na strana tržišta robe u vrednosti 1,17 milijardi evra, za 0,6 posto više nego u istom mesecu godinu dana ranije, a uvezla je za 1,72 milijarde, što čini povećanje od 6,0 procenata na godišnjem nivou.

Industrijska proizvodnja u decembru veća 0,5 odsto

Industrijska proizvodnja u Srbiji je porasla u decembru 2017. godine za 0,5 odsto na godišnjem nivou, dok je u odnosu na prosek u 2016. godini veća za 6,9 procenata.

Najveći uticaj na rast industrijske proizvodnje u decembru 2017. u odnosu na isti mesec 2016. godine, imali su proizvodnja: hemikalija i hemijskih proizvoda, električne opreme, mašina i opreme, i metalnih proizvoda.

Industrijska proizvodnja je u 2017. godini povećana za 3,5 posto u poređenju sa 2016. godinom, pri čemu je prerađivačka ostvarila rast od 6,4 odsto.

Rudarstvo je u decembru 2017. godine, na godišnjem nivou, zabeležilo rast od 3,3 odsto, prerađivačka industrija rast od 0,4 odsto, dok je sektor snabdevanja električnom energijom, gasom, parom i klimatizacija registrovao pad od 0,1 odsto.

Istovremeno, u čitavoj 2017. u odnosu na 2016., sektor prerađivačke industrije je porastao za 6,4 odsto, rudarstva za 2,7 odsto, dok je sektor snabdevanja električnom energijom, gasom, parom i klimatizacija pao za 6,2 odsto.

U decembru je, na godišnjem nivou, porasla proizvodnja intermedijarnih proizvoda (osim energije) za 7,2 odsto, trajnih proizvoda za široku potrošnju za 1,6 odsto i energije za 0,6 odsto.

Pad je registrovan u proizvodnji kapitalnih proizvoda za široku potrošnju (10,4 odsto) i netrajnih proizvoda za široku potrošnju (2,6 odsto).

Obim industrijske proizvodnje u decembru 2017. godine, na godišnjem nivou, beleži rast kod 19 oblasti (učešće u strukturi industrijske proizvodnje - 53 posto), a pad kod 10 oblasti (učešće u strukturi industrijske proizvodnje - 47 posto).

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...