Izvor: RTS, 08.Nov.2018, 00:47   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Vojne vežbe ili ratne igre

Vojnici vežbaju, generali proveravaju spremnost svojih snaga, a političari šalju poruke. Vojska Srbije vežba sa Rusijom, sa NATO-om, ali i sama. Na pravim ili izmišljenim lokacijama.
U dvorištu vojnog kompleksa na Banjici u Beogradu, vojnici iz celog sveta se odmaraju. Oni u srpskim uniformama uče kolegu iz Kolumbije kako se >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << kaže "punjena pljeskavica". Vrata iza njih kriju – Asteru.

Astera je velika oblast koja se oporavlja od upravo završenog građanskog rata. U toku je talačka kriza.
Pripadnici paravojnih trupa vršljaju po delovima teritorije. Silovane žene traže pomoć.
U jednoj prostoriji smešteni su oficiri koji glume državne neprijatelje i smišljaju probleme.
U drugoj, oni koji rešavaju krizne situacije i pokušavaju da obezbede miran život u Asteri.  

Sve nedaće koje su pogodile vojsku Astere zaista su se dešavale u posleratnim društvima. Vojnici pokušavaju da po NATO standardima pronađu najefikasniji način rešavanja tih kriza.
U vojnoj vežbi "Regeks 18" učestvovalo je 15 država. Zvanični jezik bio je engleski, a učestvovale su i civilne organizacije kao što su Komesarijat za izbeglice, Crveni krst, novinari, Unicef.
Poručnik fregate Boban Marjanović kaže da mu je najkorisniji deo vežbe bio rad sa civilnim organizacijama.
"Najzanimljivije je bilo obezbediti kolonu izbeglica. Sprovesti ih do kampova i rešavati različite probleme kojih je u ovakvim situacijama mnogo, a tiču se civilno-vojnih odnosa", kaže Marjanović.
"Mi vojnici smo naučili strogo vojnički da razmišljamo, ali danas u bilo kom trenutku vi morate da sarađujete sa predstavnicima NVO i ovo nam je veoma korisno", slaže se i Zvonko Majstorski, pukovnik iz Makedonije.

Kapetan bojnog broda Ljubiša Marković kaže da je prednost simulacija to što vežbe mogu da se ponavljaju beskonačno mnogo puta bez posledica.  
"Naša komanda može da donese pogrešnu odluku, koju ćemo nakon analize aktivnosti ispraviti i sledeći put kad budemo radili nećemo ponoviti grešku. Bilo bi pogubno kada bismo takvu grešku napravili u stvarnoj situaciji i izgubili ljudstvo ili tehniku", objašnjava Marković.
Pre mesec dana, pripadnici RViPVO Srbije i pripadnici vazdušno-kosmičkih snaga Ruske Federacije održali su četvrtu vežbu zaredom pod imenom BARS 2018.  
Potpukovnik Milovan Đorđević, pilot na avionu "mig 29", kaže da su im ove vežbe veoma korisne.

"Deo naših pilota je te zadatke izvršavao i ranije, a onda se dogodila 1999. godina, kada smo bili desetkovani sa tehnikom, pa problem sa resursima... Sad su došli avioni, imamo tehniku i mogućnost da ponovo obnovimo iskustva", kaže Đorđević.
Ruski piloti koji vežbaju sa srpskim imaju i do 200 sati godišnje naleta, što je impozantno. 
"Stvarno je bitno da saznamo kako oni neke elemente rade. Šta su promenili u pristupu letačkoj obuci, kako izvršavaju neke zadatke za koje mi nismo održavali trenažu, odnosno nismo ih izvodili u poslednjih 20 godina", kaže Đorđević.
Piloti su uvežbavali traganje i spasavanje, kontrolu i zaštitu vazdušnog prostora, transporta, desanta, evakuacije povređenih.
Kapetan Nenad Janjičić, pilot na Mi-17, objašnjava da su leteli u mešovitim posadama i izvršavali složene zadatke traganja i spasavanja helikopterom danju i noću i sa smanjenom vidljivošću.
"Njihov nalet je ogroman i imaju borbena iskustva u aktuelnim dešavanjima u svetu, uključujući i Siriju. Preneli su nam deo iskustava i videli smo neke izmene koje su Rusi vremenom uneli u svoje operativne procedure i upotrebu helikoptera", kaže kapetan Nenad Janjičić, pilot helikoptera Mi-17.
Janjičić, međutim, napominje i da su piloti iz Srbije učestvovali u ratovima na teritoriji SFRJ i da su mogli da prenesu Rusima rešavanja nekih situacija.

Razmena ratnih iskustava dragocena je da bi se mogućnost greške svela na minimum u slučaju prave opasnosti.    
Vežbe sa pripadnicima NATO-a i Rusije održavaju se tokom cele godine.
Dva su kriterijuma po kojima se odlučuje u kojim će vežbama Vojska Srbije učestvovati: praktična korist i razvijanje vojne saradnje sa nekom državom. Ovo drugo je politička odluka. 
"Naravno da se vodi računa o tome s kim i koliko vežbamo. Ministarstvo odbrane rešava sa kojom zemljom ćemo imati vojnu saradnju, a sa kojom ne i onda u skladu sa tim biramo partnerske zemlje", kaže Ljubiša Marković.  
Ratne igre 
Tako se na primer vodi računa i o tome u kojem svojstvu će na nekim međunarodnim vežbama učestvovati predstavnici Vojske Srbije.
Na vežbama NATO-a pod nazivom Spoj trozupca, koje se održavaju na granicama sa Rusijom, Srbija učestvuje samo kao posmatrač.
U Norveškoj su "plavi" pozitivna strana, a "crveni" protivnici, primećuje vojni analitičar Aleksandar Radić.
"To je prikaz moći NATO i partnerskih zemalja sa porukom Rusima da se održala solidarnost uzajamne odbrane članica saveza i partnerskih zemalja", kaže Radić.

Ruski ministar odbrane Sergej Šojgu upozorio je da bi Moskva mogla da bude prisiljena da odgovori na povećanu aktivnost NATO-a u blizini ruskih granica. 
Rusija je sedmog dana održavanja tih vežbi poslala dva ruska strateška bombardera Tu-160 u "redovan let" iznad neutralnih voda Barencovog i Norveškog mora. 
S druge strane, nedavno je Rusija održala svoju najveću vojnu vežbu posle Drugog svetskog rata – Vostok 2018. U njoj su učestvovale i Kina i Mongolija. 
Prema zvaničnim ruskim podacima, učestvovalo je oko 297.000 ljudi, a prepleteni su politički i stručni motivi, smatra Radić.
"Kremlj je poslao poruku da zajedno sa Kinom ima potencijala za rat velikih razmera, a glavnokomandujući oružanih snaga imali su priliku da provere reorganizovanu i modernizovanu vojsku, premeštaj dela snaga na velikim udaljenostima i sadejstvo na Istočnom bojištu", tvrdi Radić.
Smatra da su se na međunarodnu scenu vratili simboli Hladnog rata – manevri velikih razmera. 
"Prikaz moći je jasna politička poruka na svetskoj pozornici na kojoj su uvek tenkovi i ratni brodovi bili jači argument od međunarodnog prava i želje da se veruje u razum. Za generale, manevri su prilika da uvide koje su slabe tačke u ljudima, organizaciji i tehnici", naglasio je vojni analitičar.

U svim tim ratnim igrama Srbija pokušava da održi politiku vojne neutralnosti i da se ne zameri nijednoj strani. Međutim, onima koji se na vežbama usavršavaju potpuno je svejedno sa kojom će državom vežbati.
"Vežbali smo sa Tusrskom, Rumunijom, Bugarskom... Svaka vežba donosi novo iskustvo, znanje i bilo da je sa NATO zemljama ili sa Rusima, ona je korisna", kaže Janjičić. 
"U BARS-u 2018, kada izađe pilot, bio on iz Srbije ili Rusije, on je mokar, oznojen. Njegova kompletna uniforma je mokra, ali oni su zagrljeni i na njihovim licima vi vidite osmeh", kaže Marjanović.
"Vek pobednika 1918–2018", vežba Vojske Srbije koja počinje 8. novembra, održava se na deset lokacija, a biće potrošeno više od 100 tona ubojnih sredstava.

Na rekama, u vazduhu i na vojnim poligonima, u vežbi učestvuje 8.000 vojnika i 538 složenih borbenih sistema kopnene vojske i ratnog vazduhoplovstva i protivvazdušne odbrane.
Radić podseća da je JNA organizovala velike manvere: 1953. godine sa oko 50.000 ljudi, 1971. godine sa 40.000 ljudi, a da je prva veća provera gotovosti snaga u Vojsci Srbije sa oko 6.000 ljudi sprovedena 2016. pod nazivom "Morava 2016".
"Ona može da se smatra za domaću varijantu manevra kao što je 'Istok 2018', jer su u okviru jedne aktivnosti obuhvaćene različite taktičke vežbe jedinica na čitavom prostoru zemlje.
Najavljena vežba Vojske Srbije biće jasna poruka da se radi na jačanju gotovosti za svaki slučaj", kaže Radić.
Pogledaj vesti o: NATO

Nastavak na RTS...