Izvor: Vostok.rs, 27.Sep.2019, 08:49 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Komemoracija stradalima na ostrvu Vido
Ceremonija povodom 103. godišnjice povlačenja srpske vojske i civila na Krf počela je intoniranjem himni Grčke i Srbije, a posle toga su uz najviše vojne počasti položeni venci kod spomen-kosturnice u Mauzoleju i kod mornaričkog krsta.
Delegacija Srbije položila je vence i u "plavu grobnicu" u Jonskom moru, u koju je spušteno oko 5.400 tela umrlih srpskih vojnika i civila.
Delegaciju Srbije predvodio je ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Đorđević.
Komemorativnom skupu prisustvovali su i ministar zdravlja Zlatibor Lončar, srpski član Predsedništva u Bosni i Hercegovini Milorad Dodik, gradonačelnica Krfa Meroti Spiridula Idreu, predstavnici udruženja potomaka, brojni meštani Krfa i Srbi koji su došli iz svih krajeva Srbije i regiona.
Đorđević: Zahvalni smo grčkom narodu
Ministar Đorđević je rekao da je stradanje srpskog naroda bilo veliko i da ništa ne može da pobije tu istorijsku činjenicu.
Kako je naveo, tokom Albanske golgote srpskog naroda u Prvom svetskom ratu je poginulo, zarobljeno, nestalo ili umrlo od hladnoće, gladi i iscrpljenosti 243.877 srpskih vojnika.
Istakao je da su mnogi vojnici i civili snagu da istraju našli u nezi, brizi i saosećajnosti koje su im njihovi grčki domaćini nesebično pružili.
"Mi smo zahvalni grčkom narodu i Grčkoj na svemu što su činili u prošlosti za Srbiju i njen narod i na onome što će činiti u budućnosti", rekao je Đorđević.
Ministar je istakao da grčki i srpski narod dele istovetnu duhovnu tradiciju i da je ljubav i saosećajnost prema srpskoj vojsci u Prvom svetskom ratu grčki narod pružio ne samo zato što je pravoslavni narod, već zato što su čovekoljublje i empatija u osnovi duhovne tradicije.
Đorđević je zahvalio novoizabranom predsedniku Vlade Helenske Republike Kirijakosu Micotakisu, koji je prilikom nedavnog sastanka sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem u Njujorku, izrazio čvrstu rešenost grčkog naroda i države da ne priznaju nezavisnost Kosova, i podršku nastojanju Srbije da se sukob Prištine i Beograda reši mirnim putem.
Dodik: Odnosi srpskog i grčkog naroda su bratski
Srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik zahvalio je grčkom narodu za ljubav i pažnju koju su pružili srpskim vojnicima i civilima od 1916. do 1918. godine i bez čije bi pomoći, kako je rekao, stradanje Srba bilo mnogo veće.
Istakao je da Krf ima veoma važno mesto u srpskoj istoriji i da Srbi nikada neće zaboraviti pažnju i pomoć meštana Krfa tokom Prvog svetskog rata.
"Zato su odnosi srpskog i grčkog naroda ne samo prijateljski, već i bratski, a dva naroda su gotovo uvek bili na istoj strani", rekao je Dodik.
Gradonačelnica Krfa: Ponosni smo što smo deo vaše istorije
Gradonačelnica Krfa Meropi Spiridula Idreu istakla je da je Krf mesto na kojem je 1916. godine, posle golgote kroz koju je prošla, ponovo oživela srpska država i gde su izgrađene neraskidive veze Srba i Grka.
"Ponosni smo što smo deo vaše istorije, danas smo ovde da bismo nastavili da jačamo naše prijateljske odnose", rekla je gradonačelnica.
Ponovila je da Grčka podržava Srbiju na putu ka članstvu u Evropsku uniju i da Grčka veruje u evropsku perspektivu sa zemljama zapadnog Balkana.
Ona je ocenila da srpski narod i danas prolazi kroz slična iskušenja kao pre jednog veka i da je odnos pojedinih velikih sila dokaz da Srbi danas imaju mnogo problema da u ostvarivanju svojih nacionalnih interesa.
Među brojnim građanima iz Srbije i zemalja u okruženju koji su došli na Vido bio je i Dimitrije Đurović iz Kosjerića, čiji je deda Zdravko Kovačević boravio na Vidu i na Krfu, a kasnije bio učesnik proboja Solunskog fronta.
"Prvi put sam ovde, došao sam da vidim gde mi je bio deda i da se setim njegovih priča iz tog vremena. Pričao mi je o patnji kroz koju vojnici i civili prošli dok su se goli i bosi povlačili preko Albanije", rekao je Đurović.
Put Albanske golgote
Srpska vojska i narod počeli su povlačenje preko Albanije u zimu 1915./1916. godine.
Zbog prodora bugarske armije i presecanja komunikacija, ali i izostanka planiranog prodora saveznika iz Soluna u susret srpskoj Vojsci, pokušaj da se srpska vojska povlači dolinom Vardara bio je neuspešan.
Vrhovna Komanda je 24. novembra 1915. godine odlučila da se trupe povuku preko Crne Gore i Albanije na Jadransko primorje.
Posle više od mesec dana teških marševa po najtežem vremenu i bespuću, srpska Vojska se prikupila kod Skadra, Drača i Valone, a francuska vlada je 28. januara 1916.godine odlučila da njena mornarica odloži sve druge transporte, dok iz Albanije ne bude izvučena srpska vojska.
Saveznički brodovi su počeli ubrzano da prevoze izgladnelu, iscrpljenu srpsku vojsku, a do 15. februara na grčko ostrvo Krf prevezeno više od 135.000 ljudi, u Bizertu oko 10.000 ljudi, a na Korziku i u Francusku oko 5.000 srpskih vojnika.
Prvo iskrcavanje srpske vojske na Krf bilo je u pristaništu u Guviji, šest kilometara severno od grada, a troškove opremanja i izdržavanja srpske vojske preuzele su Francuska i Velika Britanija.
Vido, koje je bilo organizovano kao bolnica, pretvoreno je u "ostrvo smrti", a more oko njega u "plavu grobnicu".
Od 23. januara do 23. marta 1916, na ostrvu Vido umrlo je 4.847 ljudi.
Tokom albanske golgote veliki broj vojnika i civila umro je od hladnoće, gladi i iscrpljenosti.
RTS
Pogledaj vesti o: Vojska Srbije
.jpg)
