Izvor: TangoSix.rs, 14.Jan.2021, 10:16

[ANALIZA] Kakva je budućnost transportne avijacije RV i PVO Vojske Srbije: Da li je vreme za nabavku nove tehnike?

U proteklih pet godina država Srbija je za relativno kratak vremenski period uložila velika finansijska sredstva za obnavljanje tehnike Vojske Srbije a najveći deo novca potrošen je na nabavku vazduhoplova i sistema namenjenih RV i PVO. Tako je od 2016. godine dobar deo eskadrila dobio nove (novoproizvedene i u manjoj meri polovne) letelice, protivvazduhoplovnoj odbrani (uključujući i PVO KoV-a) stigao je ili će uskoro stići artiljerijsko-raketni i raketni sistemi a za sistem VOJiN >> Pročitaj celu vest na sajtu TangoSix.rs << su kupljeni polovni radari.
U većini slučajeva nabavljena sredstva sasvim sigurno nisu dovoljna da podmire potrebe i zahteve vojske. Sigurno da bi bilo dobro da se narednih godina realizuju dodatne kupovine tehnike koja je već stigla. Ne bi bilo dobro da eskadrile ostanu na samo 5 helikoptera Mi-17V-5, 5 H145M i 4 Mi-35M ili 6 bespilotnih letelica CH-92A ali će dalje nabavke u najvećoj meri zavisiti pre svega od dostupnih finansija (sada uslovljenu u dobroj meri i recesijom usled globalne pandemije), političke volje ali i od ne baš sjajne situacije kada je u pitanju kadar, kako što se tiče pilota tako i tehničke službe.
138. transportna nije dobila ništa Jedan od svega dva aktivna aviona 138. trae, PA-34-220T Seneca V / Foto: Ministarstvo odbrane Srbije Novu ili korišćenu tehniku dobilo je 5 od 8 eskadrila (od toga 353. izviđačka eskadrila je novoformirana ili ponovo formirana) a brojno stanje će uskoro biti kompletirano samo kod 101. lovačke avijacijske eskadrile koja će imati 14 MiG-ova 29.
Među onima koji nisu dobili nove letelice je jedinica RV i PVO Vojske Srbije koja ima najmanje vazduhoplova – 138. transportna avijacijska eskadrila, 204. vazduhoplovne brigade koja u svom sastavu ima samo dve – avion Piper PA-34-220T Seneca V namenjen prvenstveno za aero-foto snimanje iz vazduha kao i višenamenski transportni avion An-26.
Dok je Seneka isporučena početkom 2012. godine, An-26 je star nešto više od 36 godina i ako se planovi u međuvremenu ne promene, trebalo bi da bude u sastavu Vojske Srbije još oko pet godina. Naše oružane snage poseduju još samo jedan transportni avion koji se nalazi u sastavu 119. mešovite helikopterske eskadrile “Zmajevi“, 98. vazduhoplovne brigade. U pitanju je An-2TD koji se pre svega koristi za obuku padobranaca i čiji resursi ističu 2025. godine.
U narednih nekoliko tekstova na nedeljnom nivou Tango Six će se baviti mogućnostima obnove transportnih kapaciteta RV i PVO koji su trenutno veoma skromni. Analiziraćemo sa čime trenutno raspolažemo, kakav je potencijal postojećih letelica. Da li bi njega trebalo maksimalno iskoristiti do isteka životnog veka ili bi Srbija već možda sada trebalo da razmišlja ili da donese odluku o nabavci novih aviona koji bi potpuno odgovarali definisanim sadašnjim ali i budućim potrebama vojske.
Modernizacija Antonova Jedini trenutno aktivni, ujedno i najmlađi An-26 koji je nabavila bivša Jugoslavija / Foto: Neda Mojsilović, Tango Six Trenutno jedini aktivni An-26 (službena vojna oznaka T-70) vojnog evidencijskog broja 71386 (fabrički broj 47313904) najmlađi je avion ovog tipa koje je nabavila bivša SFR Jugoslavija, isporučen je 5. decembra 1984. godine. Nekadašnja SFRJ je nabavila ukupno 15 od toga 14 u period 1975-1976. a sve te avione je 1992. godine nasledila SR Jugoslavija.
Od tog broja 1997. su dva aviona prodata Kongu (71351 i 71352), 1999. su na zemlji uništena tri aviona (71356 na aerodromu Niš, 71359 i 71369 u VZ ‘’Moma Stanojlović’’), posada aviona 71385 je 14. avgusta 2000. godine prerano uvukla stajni trap prilikom produžavanja na pisti aerodroma Beograd i zaustavila se na trbuhu nakon čega je avion rashodovan i rastavljen na licu mesta. Tokom 2000-tih prodata su još dva aviona (71366 i 71377) od kojih je jedan odleteo za Irak 2009. godine a drugi rashodovan. Avion 71374 je takođe rashodovan i njegovi ostaci se nalaze na aerodromu Niš.
Srbija je 2006. godine nasledila 8 An-26., iste godine odlučeno je da se 71386 zajedno sa još jednim avionom (71364) pošalje u Rusiju na remont i modernizaciju. Navodno je bilo predviđeno da se bar još jedan ako ne i dva aviona remontuju ali do toga ipak nije došlo pre svega zbog finansijske situacije. Na Batajnici se i danas nalaze avioni 71362, 71371, 71379 i 71382.
Kokpit 71386 nakon drugog remonta / Foto: Neda Mojsilović, Tango Six U ruski 412. remontni zavod u Rostovu na Donu 71386 poslat je januara 2008., iz Rusije je stigao 3. jula iste godine. Osim remonta izvršena je ugradnja nove opreme koju čini sistem satelitske navigacije Garmin GNS 530, sistem za upozorenje i izbegavanje udara u tlo Honeywell EGPWS Mark VI, sistem za kontrolu saobraćaja i izbegavanje sudara Rockwell Collins TCAS II 2. generacije i jedan višenamenski kolor pokazivač Kontur NIIRS MFI A813-0409.5.
Modernizaciju aviona uradila je ukrajinska firma Stork iz Kijeva koja radi za avijacijski kompleks ANTK Antonov. Nakon izvršenih radova avionu je odobreno da može da leti još 6 godina ili 5000 sati leta ili 5000 sletanja a produžen mu je i životni vek. Nakon isteka svih resursa 71386 je prestao da leti početkom decembra 2014. godine.
71386 je do sada kao i svi naši avioni, u poređenju sa ruskim vojnim a naročito civilnim An-26, imao veoma mali nalet / Foto: Neda Mojsilović, Tango Six Zanimljivo, da pošto naše RV i PVO nije imalo iskustva u modernizaciji aviona An-26, studiju za ovaj zahvat uradio je Vojno-tehnički institut u saradnji sa Ministarstvom odbrane a uspostavljen je i kontakt sa Opitno-konstrukcionim biroom (OKB) Antonov. Prethodno je ideja za modernizaciju dobijena od Čeha i to prilikom jedne posete naših vazduhoplovaca aeromitingu 2003. godine. Već sledeće 2004. godine je za ugradnju u avion nabavljen komplet sistema TCAS ali se ispostavilo da je to prilično ozbiljan posao i da je naročito kompleksno usklađivanje analognih i digitalnih uređaja i sistema.
Antonovi su u RV i PVO odlično održavani / Foto: Neda Mojsilović, Tango Six Na drugi remont 71386 poslat je takođe u 412. remontni zavod sredinom maja 2016. godine, u Srbiju je vraćen nakon oko 6 meseci koliko je i iznosio rok za završetak radova. Pošto je prethodno krajem oktobra 2015. godine na drugom An-26 71364 istekao životni vek, Srbija je nešto više od godinu dana bila bez aktivnih aviona ovog tipa.
Uz ovaj remont urađen je i drugi deo modernizacije koja je ovaj put znatno manjeg obima nego prilikom prvog remonta. U sklopu osavremenjavanja urađene su tri dorade od kojih su dve bile obavezne po međunarodnih propisima a jedna je urađena po zahtevu RV i PVO. Prilikom drugog remonta nije učestvovala firma iz Ukrajine.
Novi izgled radnog mesta navigatora / Foto: Neda Mojsilović, Tango Six Međunarodni propisi zadovoljeni su ugradnjom izdvojene upravljačke kutije radio stanice koja sada daje mogućnost digitalnog pomeranja frekvencija, druga obaveza bila je integracija transmitera ELT (Emergency Locator Transmitter). Treća modifikacija bila je instaliranje višenamenskog prikazivača kod navigatora kako bi i taj član posade imao sliku sa radara kao i mogućnost da njime upravlja i kako bi avion u slučaju otkaza glavnog prikazivača imao rezervni.
Osim remonta i modernizacije avionu je ponovo produžen životni vek a umesto 6 odobreno je da avion može da leti još 10 godina (dakle do 2026. godine) ili 5000 sati naleta. U ugovoru je takođe definisano da će pregledi i određeni radovi biti provedeni za 5 godina što se tiče elektroinstalacije i 8 godina kada je u pitanju konstrukcija. Motori su dobili maksimalne resurse, međuremontni ciklus iznosi 7 godina ili 3000 sati naleta.
Trupa, padobranci, teret / Foto: Neda Mojsilović, Tango Six Treba naglasiti da je avion 71386 do sada (uostalom kao i svi naši avioni), u poređenju sa ruskim vojnim a naročito civilnim An-26, imao veoma mali nalet. Do 2008. svega oko 3000 sati da bi između 2008. i 2014. u 2000 letova naleteo oko 1200 sati. Sličan nalet je između 2009. i 2015. imao i primerak 71364. To bi značilo i da bi 386 i nakon isteka resursa 2026. godine (ukoliko bi se motori prethodno 2023. remontovali) mogao da prođe još jedan remont. U prilog tome treba dodati i da je avion odlično održavan, da će 2026. biti star star 42 godine a da je životni vek tog tipa za sada produžen na 50 godina sa izgledima da se dodatno produži na 60 godina (prvobitno je propisani životni vek bio samo 20 godina).
RV i PVO ovaj tip aviona koristi za sve vrste prevoženja, za obuku pilota transportne avijacije, letenje za potrebe Specijalne brigade (desantiranje padobranaca, naoružanja i opreme), prevoženje naših snaga koje su angažovane u mirovnim misijama u svetu a u poslednjih desetak godina značajno je angažovanje u međunarodnim vojnim vežbama kao i posete aeromitinzima širom Evrope.
Veći deo evropskih destinacija do kojih su leteli naši avioni An-26 / Foto: Neda Mojsilović, Tango Six 138. trae je redovno učestvovla u transportu ljudstva i tehnike u Bugarsku, za potrebe 101. lovačke avijacijske eskadrile i 250. raketne brigade koji su imali vežbe gađanja na poligonu Šabla, potom prevoza pripadnika vazduhoplovnih snaga Srbije i Rumunije na bilateralnim vežbama “Air Solution“, vojnim i vazduhoplovnim vežbama realizovanim sa oružanim snagama Rusije. Od angažovanja naših mirovnjaka treba istaći, na primer, odlazak u Džibuti 2014. godine kada je izvršen jedan od najdužih preleta naše transportne avijacije.
Dok je RV i PVO posećivalo aero-mitinge u inostranstvu An-26 je obavljao misiju transportera i izložene letelice. Kao ovde na sajmu ILA u nemačkoj 2010. godine / Foto: Ministarstvo odbrane Plan da se nakon 71386 na remont još 2017. godine pošalje i drugi avion, 71364 nije realizovan ali je, kako Tango Six saznaje, njegov remont ponovo postao aktuelan prošle godine pa nije nemoguće da do toga uskoro i dođe. Prethodno je 364, koji je nekadašnjem JRV-u isporučen 23. oktobra 1975, remontovan u periodu novembar 2008. – april 2009. godine i leteo je do kraja oktobra 2015. Ovaj primerak bi prema sadašnjem propisanom životnom veku možda mogao da leti samo do 2025. (ukoliko Antonov u međuvremenu ne odobri dodatno produženje veka).
Osim remonta i produženja veka, na radovima 2009. godine je takođe izvršena i modernizacija a od nove opreme dobio je radar Bendix-King RDR-2000, sistem satelitske navigacije Garmin GNS-530, sistem za upozorenje i izbegavanje udara u tlo Honeywell EGPWS, sistem za kontrolu saobraćaja i izbegavanje sudara Rockwell Collins TCAS II, transmiter lokatora za hitnost ELT, višenamenski prikazivač Bendix-King KMD 540.
Pratite Tango Six i na društvenim mrežama. Na Instagramu, Jutjubu, Tviteru i Fejsbuku.
The post [ANALIZA] Kakva je budućnost transportne avijacije RV i PVO Vojske Srbije: Da li je vreme za nabavku nove tehnike? appeared first on Tango Six.

Nastavak na TangoSix.rs...