Izvor: SrbijaDanas.com, 09.Dec.2019, 02:27   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Moćno oružje koje je Putin poklonio Vučiću: Kako se neprocenjiva puška kralja Milana vratila u Srbiju (FOTO)

Predsednik Aleksandar Vučić je 4. decembra održao u Sočiju važan sastanak u četiri oka sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom.

Vučić je primljen ruskom primorskom odmaralištu na najvišem nivou, kako i dolikuje prijateljskim odnosima naše dve zemlje.Među glavnim temama su bile energetska i bezbednosna situacija naše zemlje, problem Kosova i Metohije kao i razvoj vojne industrije.

Međutim, i pored tako važnih tema za našu zemlju, kao i uvek pažnju >> Pročitaj celu vest na sajtu SrbijaDanas.com << javnosti je privuklo nešto sasvim drugo. Predstavljanje poklona koje su razmenila dva državnika je danima u fokusu medijske pažnje. Vučić je Putinu poklonio ikonu Preobraženja Gospodnjeg iz XIX veka, a zauzvrat je dobio skupocenu pušku kralja Milana Obrenovića koja je bila izgubljena više od jednog veka.

Predsednik Vučić poklonio je predsedniku Putinu ikonu Preobraženja Gospodnjeg iz 19. veka. Predsednik Putin poklonio je predsedniku Vučiću originalnu pušku Milana I Obrenovića koja je kupljena na aukciji.

A post shared by Aleksandar Vučić (@buducnostsrbijeav) on Dec 4, 2019 at 5:28am PST

Predstavnici ruskih vlasti su skupoceni komad oružja kupili na aukciji, i time Srbiji vratili važan deo našeg istorijskog nasleđa. Puška koju je Vučić dobio od Putina je, prema rečima publiciste i poznavaoca oružja Branka Bogdanovića, jednometka M-1870 koju je proizveo čuveni austrijski proizvođač oružja iz Beča Tomas Sederl, a prema patentu otkupljenom od "Providens tul kompani" iz SAD.

"Pibodijeva" puška je sporometna ostraguša koju je 1862. u Bostonu izradio Henri O. Pibodi, a koja je koristila sistem zatvarača koji je po njemu dobio ime. Puška je napravljena za vreme američkog građanskog rata, ali u njemu nije bila korišćena. Umesto toga je Pibodi svoje modele prodavao u inostranstvu - Kanadi, Švicarskoj, Meksiku i Španiji - gde su često kopirane i modifikovane. Među državama koje su koristile kopije Pibodijevih pušaka se našlo i Osmansko Carstvo čije su ih trupe, zahvaljujući superiornom dometu, sa velikim uspehom koristile protiv Rusa u rusko-turskom ratu.

Sistem "Pibodi" je dobio naziv po tom prvom modelu, a odnosi se na zatvarač koji, se puška puni sa zadnje strane cevi, odnosno "ostraguša".

Model koji je Vučić dobio je skupocen i ukrašen vrhunskim radom, kako i dolikuje jednom kralju iz XIX veka. Za sada nije poznato kada ili gde su je Rusi otkupili, a vrlo sličan skupoceni model iz vremena Obrenovića može se videti u katalogu aukcijske kuće Herman Historika (Hermann Historica). Model koji smo pronašli u katalogu je takođe proizveo Tomas Sederl, a na kundaku puške se nalazi ćirilični natpis "Čačak" sa gravurom pobedonosnog Miloša Obrenovića sa isukanom sabljom koji gazi poražene Osmanlije.

Važno je napomenuti da ova puška nije ista kao ona koju je dobio predsednik Vučić, ali je iz istog perioda i napravio ju je isti čovek, a na fotografijama jasno vidimo koliko pažnje i mukotrpnog zanatskog rada je ulagano u ukrašavanje oružja.

Takve puške, naravno bez ukrasa koji su pravljeni za viđenije ličnosti, su predstavljale osnovu naoružanja srpske vojske u XIX veku, pre nego što je čuvena puška Mauzer "Koka" ojačala srpsku vojsku i postala oružje slobode.

Puške sistema "Pibodi", u narodu poznate kao "Piboduše" ili "Kašikare", su bile prve puške srpske vojske koje su imale spojen metak i "čauru", tačnije barutno punjenje. Zahvaljujući angažovanju pomenutog Tomasa Sederla iz Beča proizvodnja ovih pušaka je počela u Beogradskoj tvrđavi 1871. godine, a nastavljena je u Kragujevcu 1877.

Po sticanju pune nezavisnosti 1878, jedan od prioriteta srpske države bila je modernizacija vojske i oružja. Puška sistema "Pibodi" imala je pored ostalih nedostataka i zastareli veliki kalibar 14,9mm. Trebalo je naći rešenje za novu modernu ostragušu manjeg kalibra.

Novca za nabavku novog oružja nije bilo dovoljno pa su Srbi našli najpraktičnije rešenje da stare perkusione sprednjače konvertuju na jednometni ostragpuneći sistem. Posle izvesnog lutanja usvojen je Pibodijev konverzioni sistem.

Čuvena srpska "piboduša" modela 1870 proslavila se u ratovima za oslobođenje i nezavisnost, ali je, nažalost, sačuvan vrlo mali primeraka, a Vojni muzej u Beogradu poseduje samo četiri komada.

Zanimljivo je da je oduzimanje upravo ovih pušaka bio okidač za Timočku bunu, čime je ovo oružje još jednom povezano sa životom Milana Obrenovića.

Za sada nije sigurno kako je ova puška uopšte nestala iz kraljevskog arsenala, a u medijima se pominjala priča da ju je kralj Milan prokockao, za šta nema bilo kakvog utemeljenja, iako jeste uživao u mondenskom životu posle abdikacije i zna se da je uživao u kockanju.

Istoričar Dejan Ristić navodi da je najverovatnije da je puška nestala posle Majskog prevrata 1903. godine, kako su i pisali domaći mediji.

- Možda ju je kralj poklonio nekome, a još verovatniji je i Majski prevrat, kada je opljačkano sve što je bilo moguće. Tada je opljačkano sve što je bilo moguće iz dvora, a pljačka je čak bila i dozvoljena pošto je cilj atentatora i zaverenika bio da se izbriše sve što može. To je bilo potpuno brutalno i grozno. Posle prevrata su održane dve aukcije imovine Obrenovića koja je opljačkana, jedna u Beču 1904. godine, a druga u Londonu 1905. godine - rekao je Ristić.

- Prošle godine, ako se ne varam, pojavio se na jednoj aukciji Orden Miloša Velikog. To je jedini primerak, unikatan, i to baš vladarski orden. Dakle, lični primerak kralja Aleksandra Obrenovića koji je opljačkan u noći ubistva. Početna cena je bila čak 250.000 evra! On je remek delo primenjene umetnosti, nijedan jedini sačuvani primerak ne postoji, a onda se sasvim iznenada pojavio lični vladarski primerak. Mi smo nažalost propustili priliku da vratimo takvo blago. Čak nismo morali ni da ga otkupljujemo, pošto je po međunarodnim konvencijama to naše kulturno nasleđe. Samo se pokrene međunarodna procedura za obustavljanjem aukcije, kao što je urađeno sa Strojimirovim pečatom. Zatim se podnosi zvaničan zahtev, daju se dokazi i to se vraća Republici Srbiji. Za to nije potreban nijedan jedini evro, već diplomatska nota sa zahtevom da se pokrene procedura za povratak kulturnog dobra - kaže Ristić.

Sa istoričarem Dejanom Ristićem smo razgovarali i o važnosti kralja Milana za srpsku istoriju, o vladarevim državničkim uspesima ali i burnom privatnom životu.

- Radi se o srpskom novovekovnom vladaru koji je od prvorazrednog značaja. Upravo zahvaljujući njegovom zalaganju i zalaganju tadašnje političke elite u Srbiji naša zemlja 1878. konačno postaje nezavisna država nakon nekoliko vekova osmanske okupacije. I ne samo to, već se 1882. godine obnavlja Srbija kao kraljevina, prvi put posle Nemanjića i viševekovnog ropstva. To su prvorazredni događaji, koji su značajni ne samo za političku istoriju, već i za državnu istoriju naše zemlje. On je bio vrlo pragmatičan, i oslanjao se na Austrougarsku što je u tom trenutku bilo potpuno opravdano i razumljivo. Nije samo on bio okrenut Austrijancima, već i veći deo srpske intelektualne i kulturne elite, zato što su mislili da dobri odnosi sa austrougarskom mogu da obezbede Srbiji napredovanje - objašnjava Ristić.

Naš istoričar objašnjava da za razliku od drugish srpskih vladara on nije patio od stereotipa i nije patio od opštih kolektivnih emocija, nije robovao istorijskim prijateljstvima i neprijateljstvima, i da se ponašao vrlo pragmatično i proračunato u krajnje pozitivnom smislu. Sa druge strane, njegov privatni život je bio izuzetno turbulentan, što je dovelo do umanjivanja ugleda kralja i dinastije Obrenovića u srpskom društvu.

- Čitav njegov život je na privatnom planu bio vrlo buran. Miloš je, poput ostalih Obrenovića bio vrlo naklonjen ženama. Tu je bio vrlo sličan svom pretku knezu Milošu Velikom, ili svom rođaku knezu Mihajlu. To je njihova karakteristika, voleli su žene, i nisu imali stabilne brakove. Rastavljali su se sa svojim ženama, pošto se vladarski brakovi ne razvode. Njegov brak sa Natalijom je bio brak iz ljubavi, ali je ljubav na kraju iščezla i pretvorila se u neki vid neprijateljstva dva supružnika.

Ristić je na kraju dao konačni sud o periodu kralja Milana, nepravedno zaboravljanog i osporavanog srpskog vladara:

- Mi smo skloni kao društvo da vrednujemo kralja Milana kroz njegov privatni život, a ne kroz ono što je njegovo istorijsko i državno nasleđe - a to nasleđe je prvorazredno!
Pogledaj vesti o: Vladimir Putin

Nastavak na SrbijaDanas.com...