Izvor: Vostok.rs, 31.Avg.2019, 08:48 (ažurirano 02.Apr.2020.)
RT: Bezvizni režim za samoproglašeno Kosovo? Nema trgovine za Srbiju? EU se i dalje ponaša kao 1999. godine
Od razgovora o putovanju bez viza sa odmetnutom srpskom pokrajinom Kosovo, do zahteva da se Sporazumom Srbije o slobodnoj trgovini s Rusijom stavi van snage, EU nastavlja da deluje kao da predstojeći "Bregzit" neće razbiti njenu iluziju o njenom postojanju kao takvom..
Federika Mogerini, trenutni šef spoljne politike EU, saopštila je u četvrtak da bi samoproglašeno Kosovo trebalo da dobije privilegije za putovanja bez viza, jer su "svi uslovi za ukidanje viza ispunjeni". Kako bi tačno ovo funkcionisalo za pet zemalja članica EU koje nisu priznale samoproglašeno Kosovo, nije rekla.
Kipar, Grčka, Rumunija, Slovačka i Španija odbili su da priznaju srpsku pokrajinu, od kada je privremena albanska vlada proglasila nezavisnost 2008. godine. Srbija je takođe odbila priznanje, a priznanje službeno što krši Rezoluciju 1244 Saveta bezbednosti UN, kojom je odobreno i NATO mirovno prisustvo u pokrajini 1999. godine, posle ilegalnog vazdušnog rata u ime albanskih separatista.
Srpski premijer Ivica Dačić već je protestovao zbog prisustva „kosovskog premijera“ Bedžeta Pacolija na neformalnom sastanku ministara spoljnih poslova EU u Helsinkiju, gde je Mogerinijeva iznela svoje mišljenje. Srbija je kandidat za članstvo u EU, dok samoproglašeno Kosovo nije.
Evropska komisija je saopštila da je Pacolijevo prisustvo „neophodno i korisno“, jer je Mogerinijeva želela „učešće svih zemalja Zapadnog Balkana da bi se razgovarlo o važnim temama koje imaju za cilj poboljšanje regionalne saradnje“.
Dok je svaka srpska vlada od „obojene revolucije“ iz oktobra 2000. godine o članstvu u EU govorila kao o glavnom spoljnopolitičkom cilju, Brisel je više puta jasno stavio do znanja da je preduslov da se Beograd „pomiri sa stvarnošću“ i prizna samoproglašeno Kosovo. To je bio predalek korak čak i za najokorelije pro-EU političare.
Pokušaji predsednika Aleksandra Vučića da stekne prednost sa EU i romantizacijom s Kremljom samo su učvrstili položaj i Brisela i Vašingtona. Nespremnost SAD-a i EU da Vučiću otvore bilo kakav prostor kako bi kroz stalni pritisak, u zamenu za čak i najsitniji prazan gest mogao da se okarakteriše kao "pobeda", ironično je zaustavilo čitav proces.
Zaglavljen u čekaonici EU, Vučić teži kratkoročnim dobicima potpisivanjem pakta o slobodnoj trgovini sa Evroazijskom ekonomskom unijom - blok koji predvodi Rusija. Sporazum će biti formalizovan 25. oktobra, najavio je ruski ambasador u Beogradu.
Ne treba ni pominjati da Brisel nije srećan. Iako je Beograd trenutno slobodan da sa bilo kim zaključi bilo kakav ugovor, „Srbija je u okviru pregovora o pridruživanju dužna da odustane od svih bilateralnih trgovinskih sporazuma na dan pristupanja EU“, saopštila je ove nedelje Evropska komisija, dok su drugi visoki zvaničnici EU saopštili Beogradu da ugovor treba da ima „izlaznu klauzulu“.
Ako sve ovo zvuči poznato, to je zato što je Brisel ponudio potpuno iste uslove Ukrajini još 2013. godine, a tadašnji predsednik Viktor Janukovič umesto toga hteo je da odabere trgovinski sporazum sa Rusijom, nakon čega svrgnut krvavim pučem koji je zemlju odveo u haos i građanski rat.
Iako se stavovi EU o „zapadnom Balkanu“ od tada nisu nimalo promenili, okolnosti su se promenile. Rukovodstvo bloka sada se sukobljava sa američkim predsednikom Donaldom Trampom o Iranu i trgovini. Brisel se takođe mora boriti s milionima migranata, političkom dramom u Kataloniji i odlukom Velike Britanije iz 2016. godine da napusti EU.
Sve ovo predstavlja egzistencijalni izazov bloku.
31. oktobar je teški rok za "Bregzit". To je ujedno i dan kada mandat Mogerinijeve ističe, zajedno sa ostatkom trenutne Evropske komisije. Dan kasnije mogao bi biti više od samo početka novog mandata Evropske komisije, ali i sasvim novog lista za EU - šansa da se suočite sa stvarnošću, ako hoćete.
Izvor: Vostok / RT
.jpg)
