Izvor: B92, 04.Dec.2018, 19:31 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Žuti prsluci sprečili Makrona da dođe i izvini se Srbiji"
Zamenik direktora Figaro magazina Žan-Kristof Buison rekao je da su "Žute majice su sprečile Makrona da dođe i da se izvini Srbiji".
On je izjavio da će "incident sa rasporedom sedenja u Parizu na svečanosti povodom stogodišnjice velikog rata pokazati na čemu će se zasnivati budući odnosi Pariza i Beograda - da li na sećanju francuskih porodica iz 1914. godine ili na incidentu koji se dogodio 11. novembra".
"Sada ćemo videti da li je ovaj incident zapravo >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << sukob kratkog daha ili je reč o promeni istorijskog sećanja", rekao je Buison danas na međunarodnoj konferenciji “Zapadni Balkan i EU: Povratak realpolitike?”
On je istovremeno ocenio da bi napuštanje komemoracije u Parizu 11. novembra srpskog predsednika Aleksandra Vučića bio veliki rizik po stav Francuske po pitanju Kosova i francuskih investicija u Srbiji.
"Još nije sasvim jasno da li je pozicija srpskog predsednika Vučića na komemoraciji u Parizu povodom 100 godina od kraja Prvog svetskog rata bila incident, greška protokola ili smisleno činjenje”, kaže Buison.
On kaže da je Vučić mogao da ode sa komemoracije u Parizu, ali da nije hteo da pravi skandale.
“Bilo je mnogo razloga da Vučić otrpi takvo poniženje”, ističe Buison i podseća da je zvanični stav francuskog predsednika Emanuela Makrona da je posredi greška protokola.
“Smatram da se problem u mladim ljudimai neiskusnim ljudima koji slabo poznaju svetsku istoriju, a koje je Emanuel Makron uveo u svoj kabinet kada je pobedio na predsedničkim izborima.
“Da je šef protokola znao za ulogu Srbije u Prvom svetskom ratu sigurno ne bi dopustio da Bernar Kušner izlobira za takvu poziciju Hašima Tačija", rekao je Buison.
Buison smatra da u Francuskoj svaka porodica ima nekog ko je učestvovao u Velikom ratu i na osnovu toga svako zna za ulogu Srbije u Prvom svetskom ratu.
“Srbija je tokom Prvog svetskog rata bila naš mali brat, koji je izgubio 1, 2 miliona stanovnika, a sada je postavljamo u poziciju mučenika”, dodaje Buison.
Govoreći o raspadu socijalističke Jugoslavije, Buison se prisetio da su tokom sedamdesetih i osamdesetih francuske novine optuživale Hrvate, Slovence i Albance za nacionalnizam, da bi se kasnije, početkom devedesetih, promenila teza u kojoj je srpski nacionalizam najveći krivac za raspad zajedničke države. Takođe dodaje da je veliku uloga u građenju stava Francuske po pitanju Kosova imao francuski list “Mond”.
“Oni su krajem osamdesetih pisali da je 300. 000 Srba pobeglo sa Kosova i Metohije jer imaju probleme sa svojim susedima Albancima, da bi isti taj list kasnije zamenio teze i pisao o politici aparthejda koju sprovode Srbi na Kosovu, upoređujući stanje na Kosovu sa situacijom u Južnoj Africi”, kaže Boison.
Buison je rekao da su reč “aparthejd”koristili Albanci na Kosovu kada su opisivali odnos sa Srbima devedesetih, a tu reč su citirali francuski mediji.
“Skandalozno je da se koristi reč aparthejd, a to su uglavnom radili politički militanti na Kosovu”, kaže Buison.
On objašnjava da Albanci jednostavno samovoljno nisu hteli da idu na državne univerzitete, da su pohađali privatne univerzitete i osnivali paralelne institucije.
Pominjući u svojim zaklučcima ponovo mesto Hašima Tačija tokom komemoracije u Parizu prošlog meseca, Buison zaključuje da “Francuzi sada samo zato što su prijatelji sa Nemcima ne mogu pisati novu istoriju, niti menjati odnos sa Srbijom”.
