Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 02.Jun.2019, 10:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Žene u biznisu, koliko je teško opstati?
Švedska, Italija i Luksemburg obezbedili su dodatnih 3,8 miliona evra donatorskih sredstava za podršku preduzetnicama Zapadnog Balkana, za još pet godina implementacije programa "Žene u biznisu".
Deo tih sredstava namenjen je za unapređenje ženskog poslovanja i u Srbiji, kažu za Tanjug u Evropskoj banci za obnovu i razvoj (EBRD).
Prethodni petogodišnji program finansiranja i podrške ženama preduzetnicama je završen i kreće novi na Zapadnom Balkanu.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine <<
Ženska preduzeća u našoj zemlji čine oko 30 procenata od ukupnog broja malih i srednjih firmi, što je otprilike na nivou Evropske unije.
Međutim, ostati u poslu i razvijati biznis često je "nemoguća misija" bez poznavanja savremenih alata u oblasti marketinga i dugoročnog poslovnog planiranja proizvodnje kao i bez finansijske podrške.
"To je program koji će biti na celom Zapadnom Balkanu i trajaće narednih pet godina", rekla je Tanjugu generalni direktor u sektoru Saveti za mala preduzeća - EBRD, Bojana Vukosavljević.
Od 2012. godine kada je prvi put projekat "Žene u biznisu" počeo u Srbiji, do danas je kroz Savete za mala preduzeća EBRD-a, direktno podržano oko 300 žena, njih 112 su ostvarile individualnu saradnju sa konsultantima, a 200 je pohađalo obuke/treninge, radionice i mentoring program.
Žene koje se bave biznisom imaju mogućnost da dobiju znanje i iskustvo domaćih i međunarodnih eskperata iz različitih oblasti važnih za poslovanje.
Pored saveta, EBRD je obezbedio i sredstva, koja odobravaju dve velike banke u Srbiji, za kreditiranje ženskog poslovanja.
Program je posebno značajan za one preduzetnice koje na svom imenu nemaju veliku imovinu kao zalog za dobijanje kredita od banaka.
Koliko je teško opstati na tržištu, pokazuje i primer dve sestre koje su 2003. godine prvo otvorile pekaru u Beogradu, a nakon pola godine je zatvorile.
Tek kada su odlučile da pokrenu proizvodnju potpuno autentičnog peciva, krenuo je uspon u njihovom poslovanju.
"Jednoga dana za porodičnim ručkom sestra i ja smo ugledale pitu koja se našla na stolu naše trpeze, obzirom da smo poreklom iz Bosne i da je pita sastavni deo našeg ručka i svakodnevnice, pogledale smo se, i to je bio prelomni momenat kada smo odlučile da želimo da se time bavimo", kaže direktorka i vlasnica pekare "Ključ" Snežana Zec.
Počele su proizvodnju tradicionalnih pita 2006. godine.
Danas prave 40 različitih pita, proju i druge proizvode, a 2014. godine uspele su da sa svojim smrznutim pekarskim proizvodima uđu u velike trgovinske lance.
Njena sestra, Vesna NJegić, kaže da put nije bio lak, posebno zbog toga što kao žene imaju i dodatne obaveze u kući.
Međutim, motivacija i jasan cilj, kaže, dovele su do toga da pokrenu proizvodnju i zamrznutih pita, kada i kreće saradnja sa institucijama poput EBRD-a.
"Obzirom da se tržište veoma brzo razvija, morale smo paralelno da učimo i primenjujemo nove alate u prodaji i marketingu", priseća se NJegić.
Inače, od 2015. godine EBRD je omogućio kreditne linije za žene u biznisu, vredne 18,5 miliona evra.
Država će u ovoj godini, kako je ranije najavljeno, nastaviti da podržava žensko inovaciono preduzetništvo, za šta je opredeljeno 100 miliona dinara.
Podaci Agencije za privredne registre pokazjuju da je za prva četiri meseca ove godine osnovano 731 privredno društvo gde je bar jedan od vlasnika udela u preduzeću žena.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
.jpg)
