Izvor: B92, 07.Avg.2020, 07:38

Zašto su virusi potrebni da bi svet funkcionisao

Trenutna pandemija Kovida-19 samo je jedan u nizu ponavljajućih i beskrajnih smrtonosnih napada virusa.

Ako bi nestali svi virusi, svet bi bio veoma drugačiji, a promena ne bi nužno bila nabolje. Šta bi se tačno dogodilo?

Čini se kao da virusi postoje isključivo zato da bi izazivali haos u društvu i donosili patnju čovečanstvu.

Tokom prošlih milenijuma, odneli su nebrojene živote, često ubijajući značajan deo svetske populacije - od epidemije >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << gripa 1918. godine, od kog je umrlo između 50 i 100 miliona ljudi, do procenjenih 200 miliona ljudi koji su umrli od velikih boginja samo tokom dvadesetog veka.

Ljudi uglavnom nisu svesni kakvu ulogu virusi igraju u održavanju velikog dela živog sveta na Zemlji, jer se uglavnom bavimo samo onima koji čovečanstvu donose nevolje.

Skoro svi virusolozi izučavaju isključivo patogene; tek nedavno je nekoliko neustrašivih istraživača počelo da ispituje viruse koji nas ne ubijaju, već održavaju i nas i planetu u životu.

"To je mala grupa naučnika koji pokušavaju da uspostave fer i uravnotežen način posmatranja sveta virusa, kao i da dokažu da dobri virusi zaista postoje", kaže Goldberg.

Pre svega, istraživači čak ne znaju ni koliko virusa zapravo postoji. Hiljade virusa su formalno klasifikovani, međutim mogli bi da postoje još milioni drugih.

"Otkrili smo samo veoma mali deo, jer se nije ni istraživalo previše", kaže Merilin Rusink, ekolog koji izučava viruse na Univerzitetu Pen Stejt.

"To su sve predrasude - nauka se uvek bavila samo patogenima."

Naučnici takođe ne znaju koji procenat od ukupnog broja virusa je problematičan za ljude.

"Ako bismo posmatrali brojčano, statistički bi to bilo blizu nuli", kaže Kertis Satl, virusolog u oblasti zaštite životne sredine na Univerzitetu Britanske Kolumbije.

"Skoro svi virusi koji postoje nisu patogeni za bilo šta što nam je važno."

Poznato nam je da su fagi, odnosno virusi koji napadaju bakterije, izuzetno značajni. Njihov naziv potiče od grčke reči "fagein", koja znači "proždirati", a oni zaista proždiru.

"Oni predstavljaju glavne predatore u bakterijskom svetu", kaže Goldberg. "Bez njih bismo bili u velikom problemu."

Fagi su glavni regulator bakterijske populacije u okeanima, a verovatno i u svim drugim ekosistemima na planeti.

Kada bi virusi iznenada nestali, neke grupe bakterija bi se verovatno namnožile u ogromnom broju, dok bi druge bile nadjačane i potpuno bi prestale da rastu.

To bi bilo naročito problematično u okeanima, u kojima je više od 90% živog sveta mikrobno, po težini.

Ti mikrobi stvaraju otprilike polovinu kiseonika na planeti, što su omogućili virusi.

Neki organizmi zavise od virusa da bi opstali, odnosno da bi stekli neku prednost u takmičarski nastrojenom svetu.

Naučnici pretpostavljaju, primera radi, da virusi imaju važan zadatak u omogućavanju kravama i drugim preživarima da pretvore celulozu iz trave u šećere koji mogu da se metabolišu i na kraju pretvore u telesnu masu i mleko.

Istraživači takođe smatraju da su virusi neophodni za održavanje zdravih mikrobioma u telima ljudi i drugih životinja.

"Ne razumemo to dovoljno dobro, ali pronalazimo sve više i više primera te bliske interakcije u kojoj su virusi ključni deo ekosistema, bilo da je u pitanju naš ljudski ekosistem ili ekosistemi životne sredine", kaže Satl.

Rusink i njene kolege pronašli su konkretne dokaze koji podržavaju ovo razmišljanje.

U jednoj studiji, ispitivali su gljivu koja se naseljava u tačno određenoj travi u Nacionalnom parku Jeloustoun. Utvrdili su da virus koji zaražava tu gljivu omogućava travi da postane otporna na geotermalne temperature tla.

"Kada su sve troje na istom mestu - virus, gljiva i trava, onda te biljke mogu da rastu i na veoma vrućem tlu", kaže Rusink. "Gljiva sama po sebi nije dovoljna."

U jednoj drugoj studiji, Rusink je otkrila da kada se jedan virus prenese putem semenke u halapenjo papričice, to omogućava inficiranim biljkama da odbijaju biljne vaši.

"Biljke koje nemaju taj virus više privlače biljne vaši, tako da je virus zasigurno blagotvoran", kaže Rusink.

Ona i njene kolege otkrili su da biljke i gljive uobičajeno prenose viruse kroz generacije. Iako još uvek nisu precizno ustanovili funkcije većine tih virusa, pretpostavljaju da oni svakako na neki način pomažu svojim domaćinima.

"U suprotnom, zašto bi ih biljke zadržavale?", kaže Rusink. Kada bi nestali svi ti virusi sa povoljnim dejstvom, biljke i drugi organizmi koji su im domaćini bi verovatno postali slabiji ili bi čak uginuli.

Infekcija određenim benignim virusima može da pomogne čak i ljudima da se zaštite od nekih patogena.

GB virus-C (hepatitis G), čest virus kod ljudi, koji se prenosi putem krvi i predstavlja nepatogenog dalekog srodnika virusa Zapadnog Nila i denga groznice, povezan je sa usporenom progresijom ka SIDA-i kod ljudi koji su HIV-pozitivni.

Naučnici su takođe utvrdili da GB virus-C smanjuje verovatnoću smrtnog ishoda kod ljudi zaraženih ebolom.

Osim toga, herpes čini miševe manje podložnim određenim bakterijskim infekcijama, uključujući buboničnu kugu i listeriju (bakteriju koja izaziva čestu vrstu trovanja hranom).

Ne bi bilo etički da se sa ljudima ponovi isti eksperiment kao sa miševima, tako što bi bili zaraženi herpes virusom, buboničnom kugom i listerijom, ali autori ove studije pretpostavljaju da se rezultati do kojih su došli sa glodarima verovatno odnose i na ljude.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Izvor: BBC News na srpskom

Nastavak na B92...